Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

14 одвраћања извршиоца (енг. tortfeasor 45 ) и трећих лица од таквог понашања убуд}'ће (индивидуална и општа превенција). Одређивање правне природе казнене накнаде налаже пре свега утврђивање сличности и разлика између казнене накнаде и накнаде штете, а затим између казнене накнаде и уговорне казне. Казнена накнада - накнада штете. Разлика између накнаде штете (compensatory damage) и казнене накнаде (punitive damage) јавља се пре свега са становишта функције ових врста накнаде. Док накнада имовинске штете има за циљ репарацију, сходно принципу интегралне накнаде, што значи да ни накнада имовинске штете нема за циљ кажњавање штетника (а то важи и за новчану накнаду неимовинске штете уколико се она с.матра накнадом штете), 46 дотле казнена накнада има за циљ управо кажњавање штетника (punitive damage), односно изврпшоца противправне радње који је проузроковао штету, те индивидуалну и општу превенцију (exemplary damage). На тај начин, no својој функцији казнена накнада се удаљава од накнаде штете (нема за циљ репарацију) а приближава се циљевима кривичноправних санкција (чија се еволуција, каже се, кретала од одмазде ка ресоцијализацији, са индивидуалном и генералном превенцијом), што отвара питање легитимности казнене накнаде као санкције у (упоредном и нашем) праву, укључујући и питање легитимности казнене накнаде у радном праву. За разлику од накнаде штете која се досуђује у корист оштећеног, без обзира да ли је оштећени физичко или правно лице, казнена накнада се досуђује само у корист физичког лица. Казнена накнада, према томе, није неки нови варијетет накнаде штете (поред накнаде имовинске и евентуално неимовинске штете), већ посебна врста накнаде - накнада као казна (noncompensatory damage) која се изриче против туженог који је поступао mala fide, „срамотно, у грубој непажњи или свесно занемарујући сигурност других“, 47 а истовремено има за циљ да одвраћа трећа лица од будућег сличног понашања. На крају, разлика између казнене накнаде, номиналне накнаде и накнаде штете јавља се и с обзиром на степен кривице, као основ одговорности. Наиме, степен кривице је одлучујући елемент (основ) одговорности кад је у питању казнена накнада и номинална накнада (само намера или груба непажња), док код накнаде имовинске штете основно начело интегралне накнаде у великој мери

45 W. Р. Statsky, op. cit., стр. 3.

46 У погледу новчане накнаде неимовинске штете, сходно теорији приватне казне, а посебно од стране L. Hugucncy-a, истиче се да идеја приватне казне у савременом праву „налази у материји моралне штете свој најсавршенији и најчешћи израз“, као и код Ripcrt-a, који сматра да накнада неимовинске штете има карактер приватне казне. Ближе у: О. Станковић, op. cit., стр. 56.

47 W. Р. Statsky, op. cit., стр, 177.

391

Бранко А. Лубарда, Казнена накнада (стр. 382^409)