Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

представља Једну варијанту тео|зиЈе утилитаризма у кривичном праву - теорија преваспитавања 77 ), зашто не би могла бити легитимна и приватна казна за приватне деликте извршене на начин (намера или груба непажња) који заслужује снажан морални ирекор. Уосталом, приватна казна има за циљ да сузбије извршавање противправних радњи које се не квалификују као кривична дела, већ као ирнватни деликти. 73 Економска аргументација у прилог легитимности казнене накнаде у основн почнва на неопходности да се прпнцип конкуренције у економским односима заштити од намерног кргаења уговорних и других правних обавеза у пословном свету, да се сузбије непоштена пословна пракса, односно осигура неопходни ниво пословног морала (добри пословни обичаји) у области пословне конкуренцнје. 4 Внсоки износи казнене накнаде, који могу довестн до ризика од самог стечаја, неумитно одвраћају привредне и друге субјекте од понашања које угрожава темељне принципе правне и економске цивилизације. О имовинским приликама извршиоца противправне радње води се рачуна при одмеравању висине казнене накнаде, тако да се казнена накнада досуђује у знатно вишем износу (а и у поређењу са накнадом штете) ако је тужени правно лице, него у случајевима кад је тужени физпчко лице. 75 Оспоравање казнене накнаде. Легитимност казнене накнаде може се најпре оспоравати истицањем аргументације која оспорава легитимност приватне казне уопште, алн и аргументацијом која је специфично, посебно усмерена против казнене накнаде као облика приватне казне. Наиме, прпватна казна уопште оспорава се у једном правноцивилизацијском смислу. нстицањем да је она бнла део примитивннх права, 76 да у савременом развоју друштва нема више оправдања, и да је као таква остала део историје али не и повести права. Савремено право је напустило приватну казну као казну за деликт 77 и претњу осећањима погођених лица. 77 Оно не прихвата као легитпман „приватни инстинкт погођеног лица (жртве) да

72 И. Приморац, op. cit., стр. 123.

73 S. Carval, op. cit., стр. 204.

74 Ibidem, стр. 206.

75 Е. Mollcr, N. М. Pace, S. Ј. Caroll, up. cit., стр. 38.

76 Ж. Ђорђевић, В. Станковић, Облпгаиионо ираво, Београд, 1977; стр. 339.

77 При том, сам проф. Станковић своју критпчку аргументацију ограничава на питање новчане накнаде ненмовинске штете, напомињући ~да нас овде теорија приватне казне у том обиму, као покрет, уопште не интереоује" („јер задпре у питање општег односа грађанског и кривичног права, између којих, за присталице теорије приватне казне, постоји више ’подела рада’, а функцпја мм је ’комплементарна’ - спречавање штета које се могу избећн“) и ~ми ћемо разматрати само питање да ли накнада неимовинске штете коју судови досуђују стварно представља приватну казну...“ - О. Станковић, up. cit., стр, 59-61.

78 Р. W. Huber, op. cit., стр. 132.

396

Бранко А. Лубарда, Казнена накнада (стр. 382^109)