Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

непажње, а којим се повређују уговорне обавезе. Другим речима, без обзира на функцију рспарацијс коју има накнада штете, није некомплементарна накнади штете ни приватна казна, тј. казнена накнада. пошто се она може досудити само за онај степен кривнце који по (метафизнчком) правнлу ~казнене иравде“ заслужује приватну казну, са наглашеном улогом давања примера и одвраћања - индивпдуалне и опште превенције. Отуда, утилнтаристичкој теорији застрашивања (одвраћања) одговара и аргумент у прилог легитимности (приватне) казне као егземпларне накнаде (накнаде за прпмер). 68 Етичка аргументација има, тако, посебну тежину, јер казнена накнада има за циљ да одбрани bona fide од mala fide. А савесност - кључна реч од римског, преко канонског до савременог права тешко се можс одбранити од mala fide ако се остане на основном концепту репарације (интегралне накнаде), без обзира на степен кривице, односно ако се изузецима од интегралне накнаде с обзиром на степен кривице, у одбрани од mala fide не придода и казнена накнада као приватна казна (као и етички симболична номинална накнада). Са становишта иогођеног лица, без обзира што се до суђивањем накнаде штете обезбеђује репарација (накнада имовинске штете 69 ), ипак остаје чињеница да је оштећени, барем етички посматрано. на одређенн начин остао погођено лице и после накнаде штете, јер је штетник причинио штету на начин који је за моралну осуду. Досуђивањем и казнене накнаде, поред накнаде штете, суд желп да покаже да је и правно и етички bona tides остало изнад mala fide, тако да се приватна казна као додатна санкција (поред накнаде штете) јавља као приватна казна према штетнику кажњеном за понашање које свакако заслужује морални укор. 711 Сазнање да одређено ионашање баца сенку на пословни углед извршиоца, као и да извршилад одређеног деликта пли прекршилац уговорних обавеза може очекивати врло впсоке износе казнене накнаде, има несумњиво дејство општег одвраћања. 71 На крају, ако је казна за јавне деликте (крнвична дела) остала легитимна (без обзира што се ретрибутивној функцији казне у савременом кривичном праву додаје функција ресоцијализације, која

68 И. Приморац, op. cit., стр. 123.

69 Иако суд y одређеној мерн и под одређеним претпоставкама води рачуна о кривици штетника приликом одмеравања износа накнаде штете, кривица није нужан основ одговорности за имовинску или неимовинску штету. Ближе у: О. Станковић, op. cit., стр. 100. Кад је, пак, у питању казнена накнада, она се може досуднти само за најтежи степен кривице (извршиоца противправне радње, односно повреду уговора) - намеру (или грубу непажњу); и, управо због таквог степена кривице, треба тражити основ легитимности судског изрицања и казнене накнаде као приватне казне са егземпларним дејством, поред досуђивања накнаде штете.

70 E. Mollcr, N. M. Pace, S. J. Carroll, op. cit., стр. XIII.

71 Ibidem, стр. 2.

395

Бранко А. Лубарда, Казнена накнада (стр. 382—4-09)