Arhiv UNS — Crkveni listovi, Jun 30, 1886, page 7

вори то, као да се Петар бојао, да му се што не догоди од обрезаних, него се је бојао, да не одпадну од вјере. Хришћани јудејски строги су приврженици закона и ако су пристали да се незнабошци не обрезују и не врше друге обреде (Дјел. ап. 15, 20.) али су свакако тражили да се бар рођени јудеји строго држе закона и не једу са незнабошцима. Тај су преступ могли још опроститн апостолу незнабожаца, али су тим строжије осуђивали поступање Петрово, па пошто је то Петар знао, чувао се је, да не проузрокује у Антиохији неспокојство и раскол међу хришћанима који су жијели по јидејски, те при повратку у Антијохију да не одврате од правог увјерења о еванђелској слободи оне хришћане из јудеја који су живјели тамо и само из обичаја чували обредни закон.

{Продужиће се).

Преглед главних сувремених догађаја у цркви.

Прослава осамдесетогодишњице епискоиа далматинскога и истријског г. СтеФана. Већ око подве у Суботу, у очи Ввдов дана, залепршаше на кули цркве св. пророка Илнје заставе, навјешћујући задарcKoaie свијету, да се праблвжио радосна дан, о коме се још нвколико дана прије говорвло в договарало. Ко је год поред цркве прошао, свак се зауставио оа погледао те вјеснике радости, међу њвма и красну српску тробојницу, погледао и радосно одлазво, да казује пријатељима својим, да је прве знаке радоств и весеља већ опазио. Дошло јв већ и вријеме, да се у цркки почме служба свецу, светоме цару српскоме Лазару. И звоно је звекнуло позовајући побожне душе, да се купе на вечерњу. Звекнуло је, ал не уздахом видовданским, не гласом туге за мученицима који падоше у борбв за крст часни и слободу златву.... у глас његов помвјешали су се овај вут и звуци радости, радости цркве наше, коју је изазвала љубав ввјерве дјеце њезвне. Ил зар црква да се нерадује, кад чеда њезина могу да одају в одају љубав о признање ономе која је вредставнак цркве? Обављено је в вечерње. Тек тада настаде слављење звона, сумрак се почео надносита над свње море в кровове задарске, а сввјет без разлвке спола, узраста, вјере в аародаоств поче се купити на пвјацв пред двором епископа Стефана. Већ је дошла и градска музика, која је имала одсвврати неколвко одабраних комада у славу осамдесетогодишњег епископа. Поштоватељи његови, нз сввју слојева грађанства, сакупвли се у двору, да се нађу то вече уз њега. Твјех је толико бвло, да су се навунвле све простраве одаје у двору, најодабраввјега друштва. Кад је приспјело врвјеме дође васокопречаснв архимандрит г. Доситеј Јоввћ са члановима одбора за свечааост, те у кратко каза слављенвку, да је свештенство заједво са грађавством ове вароши одлучвло, прославити осамдесе-

283