Arhiv UNS — Crkveni listovi

вињаку. Или као свирача с виолином, који мађијском свирком привлачи људе себи и одузима им живот. У сваком случају, дакле, наша машта преставља смрт као живо биће. Како је то нелогично веровати да смрт живи а ми умиремо! Како је нелогично сматрати смрт, која је противник живота, бесмртаом, а нас, који смо носиоци живота, смртним! Међутим логично је мислити, да је каш живот независан са свим од те озлоглашене н уображене „мрачне“ силе, која се смрћу назива, а зависан потпуно од Бога. И логично је мислити,- да је за нас боље зависити од Бога него зависити од себе самих. Јер зависити од Бога значи знависити од бескрајног ума и доброте, од савршене љубави и хармоније, од очинског срца, од правде и светлости, од сталностн и вечности. А зависити од себе самих за нас значи зависити од незнања и зла, од мржње и меланхолије од гордости и несталности, од таме и колебљкве времености. Циљ, који је Бог поставио смрти извесно је бољи од свих циљева, који би јој ми могли ооставити, Она треба да разложи, да би се сложило, да разгради. да би се саградило, да успава, да би се пробудидо. Ми смо од земље постали и опет у земљу одлазимо. Нека нас ништа не плаши то, што у земљу одлазимо. Земља је чиста и невина; гроб на њој није хладнији од колевке. Земља је једпо сложеније тело од нашега и један сложенији дух од нашега. Земља је наш ангео хранитељ, наш добри, крилати архистратиг, који се у лету своме око сунца купа неппестано у сунчаној светлости. На крилима својим носи он нас, децу своју, око велнког светила васионског. Он лети заједно снама, пун духа и љубави и радости животне, он живи сав, скроз. Земља је сва жива, скроз. Дух Божји је непрестано на њој и у њој. Дух Божји је непрестано оживљава. Разбацане кости по земљи плаше очи но не дух. Иструлело месо под земљом плаши човека но ке и Бога. јер од једног погледа Божјег све разбацано се сједињава и све иструлело оживљава.

7

О ВАСКРСЕЊУ МРТВИХ