Arhiv UNS — Crkveni listovi, Mar 01, 1948, page 22

Српска православна црква 'упућује топле молнтве да благослов Свевишњег прати рад Свесловенског Конгреса, како би његови племенити напори били крунисапИ пуннм успехом за добро свих словенских народа и за добро целог човечанства.” И ми на овоЈ свештеничкој скупштини износимо наша топла и искрена срца као што вели Његова Светост, и уверавамо да ћемо увек битн и остати у свесловенској, а тиме и у југословекској солидарности и православиом Јеванђелском учењу: Ова свештеначка скупштнна поред извесннх конкретких послова свечано тврдк да су наша стремљења чиста од сваке православко-религиске стрампутице, јер би она слабнла снагу нашег народа. Сем тога, скупштина апострофира своје родољубље о коме је на Конгресу говорила Његова Светост. Стога гласно кажемо и пријатељима и непријатељима да су неистине, потворе, да ми у цркви деламо деструктивно. Напротив, ми радимо као народни свештеници у народној цркви о којој говори Његова Светост. Сваки исторнски догађај кроз који је наш народ пролазио погађао је и погађа наше народно свештенство. Фашизам и нацнзам разбуктао је расну мржњу н починио много зла у нашем народу. Посејао је пустош на свима странама света. Спољнн и унутарњи наши непрнјатељи извршили су мсаовна стрељања омладине н најбољих људи, вршилн пљачке, одвођсња, мучења, прелшаћивања. Преко хиљаду иученичких гробова свештеника свештеио монаха и ■тонахиња н часних сестара; преко 400 порушених н попаљених цркаћа н манастира, причају о патњама нашег народа. Треба се само сетити мучеништва, страдања Бањалучког епископа Платона, епископа горњокарловачког Трлајића, мнтрополита загребачког Доснтеја. Убнјалн су сто за једног, сзојом перфидном политиком народ поделилн у више идеолошких фронтова. Али партизани су предводили устанак, подизалн укаљану народну част н бранили земљу. Никада у историји није нико внше оклеветан, од Народно-ослободилачке иаше воЈске; међутим, у њој се окупило све што је поштено, честито и идеално у нашем народу и омладииа и стари родољуби. Рекло се, да су партизани неморални људи, да је покрет мрачан и разориих тенденцнја, да он све пред собом руши, да сеје пустош и мрак. Међутим то су биле подле клевете, срачунате да наш народ одврате од једпноспасавајућег пута, на коме је, тако рећи, нашао себе и про Јавио своје квалитете и своје позитивне вредности у новим оргаинзацмјама, подухватима п стремљењима у Народно ослободилачком устанку.

20