Arhiv UNS — Crkveni listovi

да Вас посети и да Вам благодарн на свпма Вашим насто,l’њима око препорода и обнове наше земље и испуњења Петогодишњег плана; да Вас увери, да he организовлно сгештснство укључити се у сарадњу око Петогодишњега пака и око популарисања свих Ваших сугестнја и подузећа. која he се предузимати у току rope поменуте акције. Наше свештенство чинило је то и до сада делимично, алк he организовано убудуће марљивије и потпуније то чинитн. Молимо, верујте у нашу добру вољу н нашу готовост. Како је Законом о одвајању Цркве од Државе материјално свештеничко стање постало тешко, то смо слободни замолити Вас, да препоручиге да надлежни факторн у Држави приликом решавања социјалпих питања за друге службег.нчке редове, реше и наше питање. Ово иарочито важн за свештепичке удове, свештеничку сирочад и старе и изнемогле свештеннке. Л\н. православни српски свештеницн немамо никаквих својнх спецнфичних циљсва и веза, до једино бригу за будућност нашега парода и Отаџбине поред својих чисто јсван!,слских дужности и брига. У то име ми Вас, дружс Маршале, топло и срдачно поздрављамо.” ♦ На овај и овакав срдачан и топао поздрав, Маршал се љубазно захвалио и у разговору са свештеннцима, члановима Одбора, провео Један час, интересујућн се за прилике v свештеничким редовима. Похвално је наш рад, нашу вољу и готоност за сарадњу. Истакао јг значај свгштеничке дружинске организације и корист од исте, подвлзчећи и значај улоге народних свештеника у коксолидовању прилика у aaiaoj земљн. Прсд растанком Маршал се фотографисао са члановима Главног и Контролиог одбора Свештеничког Удружења.

ОДНОС ДРЖАВЕ И ЦРКВЕ У ФНРЈ

O.i 1911 год., тбком народиоослободилачке борбе, на ослоОо’,еној тернторији за време окупације и после, у ослобођеној отаџбипи, измепио се одпос државе н дркве у н шој домовипн. Од слугу иностраном капитализму диГ- -ктно потчињених иаредбодавцу, дворсхој клики или цектру :■ i,y ■ )дне реакције „Ватикану”, дркве у нашој домовиии в. ; ог својг право место у светој народиој борби за сло(0 ду наших народа н њихову самосталиост. Доследне су б:;ле у бившој Југославији цркве наредбама тлачмтеља па-

33