Arhiv UNS — Humoristička štampa

zirući se ni najmanje na njegov visoki položaj i još uzvišenije poreklo. Samo je Alah izgleda hteo da se Selim nađe u takvom položaju da je mogao hitno priskočiti i sprečiti katastrofu, jer bi inače namesto Abdulaha XIV kalifat neposredno prešao u ruke Abdulaha XV, Kao što to obično biva u ovakvim slučajevima, kalif je morao da se pokaže velikodušnim zašto bi ispao gori od ostalih kalifa i rekao je svom konjušaru: Selime, ti si mi život spasao, kaži tri želje da ti ih odmah ispunim. Ali je Selim bio isuviše mudar da bi se odmah istrčao i tražio makar šta, što mu prvo dođe na jezik. Ne, zatražio je rok od dva dana za razmišljanje i kroz dva dana otišao je Kalifu i rekao: Presvetli kalifo, ja sam skroman čovek, ne tražim mnogo. Zeleo bih samo da me tri puta, sa ostalim velikodostojnicima, pozoveš na dvorski bal, koktel-partiju ili tako nešto. Onda, kada sve zvanice budu na okupu, daj mi prijateljski znak rukom da ti priđem, potapši me po ramenu I onda mi šapni nešto u uho. Nije važno šta ćeš mi šapnuti, možeš mrmljati makar šta, glavno je da izgleda kao da mi nešto strogo poverljivo saopštavaš. Eto to su moje tri želje, sve tri iste. Začudi se kalifa, i, bogami, obradova što se tako jeftino izvukao. Ne zna se šta je Istorija zabeležila o inteligenciji kalife Abdulaha XIV rukopisi su nestali prilikom nekakve mongolske najezde; zna se samo toliko da je sa ova tri poziva, tri tapšanja po ramenu i tri šaptanja na uho, Abdulah XIV iskopao grob svojoj dinastiji i otvorio put novoj dinastiji čiji je rodonačelnik bio premudri Selim I. Ovde se prića završava, odnosno ne završava se nego prekida. Pergament ]e tu presecen. Da onaj moj prijatelj nije bio škrtac i da mi je, umesto jednog, kupio bar dva kilograma urmi, amhalaža hi morala hiti veća, i tako bih imao zadovoljstvo da priću proćitam i prenesem do kraja.

Pare ili život! Kakve pare ? Već je petnaesti!

devizne gerle SAVREMENI PROFILI

ručak u menzi

JOVAN V. JOVANOVIC

Došao je i nije bilo mesta. Stavio je bon na sto gde se tek jela čorba. I izišao. Ispušio je dravu i ponovo se vratio. Stajao je još malo, da brucoškinja završi sa pilavom. Seo je. Bela kecelja je pokupila bonove i donela veliku činiju, Pogrledao je: gospodica desno neka se prva posluži. (Zašto gospođica desno ima prezriv osmeh?) Bela kecelja je donela hleb. (Zašto bela kecelja nije bela?) Nasuo je supu. (Zašto brucoš toliko mljacka?) Poglodao je: nlje brucoš, ali ipak zašto toliko mljacka? Bela kecelja je donela pilav. (Ova bela kecelja je ipak bela). Gospođica desno ima konjski rep, i ona ne voli pilav. (Zašto gospođica desno ne voli pilav?) Pilav je sasvim ukusan. On stavlja na njega surogat bibera iz male zdele. I jede. Gospođica desno ustaje. (I zaboravlja u pilavu svoj prezrivi osmeh). On dalje jede. On i svi jedu Neki mljackaju. Ipak svi jedu. Samo gospođica desno nonšalantno oblači svoj tvid kaput maslinove boje, namešta rep pred ogledalom i odlazi. On je pojeo pilav. Popio čašu vode. Navukao mantil. I izišao.

vETrEnJAča ®

17