Arhiv UNS — Humoristička štampa

šta biste radili kad biste se ponovo rodili

anheta vetrenjace

MOMCILO pavković

COVEK SE VRATI SA LOSE PROVEDENOG GODISNJEG ODmora, iz neke naše skupocene i neudobne jadranske Rivijere u koju ga je uputio prijatelj pakosnik, pa se lupi po čelu: ~Ih, Lh, baš upropastih godišnji odmor! Tako ti je to kad čovek nema iskustva. Nego, kada bi mi sad neko dao još jedan odmor! Ali badava, za ovu godinu amin!“ E, tako se isto lupne po čelu i počne da zapomaže čovek koji se kao sedi 80-godišnjak spusti s uzdahom na kalemegdansku penzionersku klupu: „Bruka jedna - tek se čovek okrene oko sebe, a ono prošao život! A da se sada ponovo rodim, znao bih šta ću...“ Običnom smrtniku, kome je na svim kontinentima i bez ikakve diskriminacije 1 rasne segregacije određen životni staž od 50, 70 ili 100 godina, vrlo često, to se zna, pada na um ideja o životnoj reprizi A kad se čovek, naročito ovaj savremeni Covek-tehnika, zakači za neku misao, tada se on obično zainati pa je i ostvari. Napravljen je veštački prevodilac, nedostaje nekoliko šralčića pa da se izgradi veštački satelit, a, bogme, u nečijim 'grudima zakucalo je i veštačko srce... No, i ako ostavimo sve to postrani, nasuprot skepticima koji tvrde da se svega jednom rađa i umire, postoje praktični dokazi pred kojima i ova vrsta neprijatnih Ijudi polaže oružje. Upitajte, recimo, sasvim prosečnog studenta kollko je puta uzviknuo posle položenog ispita: „Ponovo sam se rodio!" Istu tu prostu proširenu rečenicu uzvikuje onaj ko ;posle zajedničkog stana dobije zasebnu garsonjeru, ili nesrećnik kome su srećno izvadili zub. Postoje, dakle, Ijudi koji su se „ponovo rodili", pa je bilo sasvim normalno da i drugim sugrađanima postavimo pitanje;

Sta biste radili kad biste se ponovo rodili? Ljudi su se duboko zamislili. I evo autentičnih odgovora (oni koji nisu stigli da odgovore —■ propustUi su priiiku da postanu besmrtnici!) ® Doajen naših kariikaturista PJER KRIŽANIC bio je zatečen na delu sa uživanjem je pio kafu. Bio bih ono što sam bio i u životu broj jedan ali pod uslovom da se ponovo ne rode Pera Živković, Korošec, Maček i još neke ličnosti sa mojih karikatura... Pardon, ako je zabranjeno da se übuduće izabere isto zanimanje, onda bih bio lugar, i to lički. Jer lički lugar to ti je car careva, i niko sem nas Ličana ne zna dokle se sve porteže njegova moć ... Nego, neskromno je to od mene što izabrah dva zanimanja. Da se ne ponovi ona lička anegdota... Koja to? Pa eto; pitao jedan Llčanin drugoga šta bi radio kad bi postao car. A ovaj odgovara: ~Ja bih samo jeo srce od luka, a sve ono ostalo bih bacao“. Onda ovaj što je odgovorio upita isto onog prvog. ~A Neka nam čitaoci oproste zbog ove dve bis te, aii _u gramatici postoji i pravilo; piši kao što ne govoriš.

šta bih mogao da radim, reče ovaj uz neku psovku kad si ti već izabrao ono što je najbolje!" Još dok je bio ~vruć“ i od srca se smejao ovom pitanju, na prepad je uhvaćen knjtževnik DUŠAN KOSTIC. Htio bih, ipak, da budem opet pjesnik iz čisto srpsko-inadžiskih razloga: to, Tazumlje se, ne donosi mnogo para (kao, recimo, ~naš mladi roman"), ali zato navlači na vrat ogromnu kritičarsku bijedu u obliku neprestanih poučitelnosti i samoiživljavanja, od kojih ti prosto stane pamet. Svetio bih se, na taj način, mazohistički bih se svetio sebi današnjem, sebl ovakvom, koji, zaista, od takozvanog životnog poziva ne umjede da izabere niŠta bolje od ozloglašenog stihopisanija. A kritičar, pribogu, da budem? Naš uvaženi mentor, sveznadar, aršinlija? jok, bogami ja!.. I ovo; rodim li se još koji put, znam posigurno šta u takvom slučaju nipošto ne bih htio da budem saradnik ~Dela“. • Dr. MILOS ĐURIC, profesor Univerziteta, nije- ee nimalo iznenadio. Njegove oči nasmejale su se iza naočara. Pravo da vam kažem, voleo bih da se još jednom rodim, a naj-

više zbog toga da se ponovo vidim sa mojim prijateljem filozofom Branom Petronijevičem... Kako to misiite? —• Pa eto, kad me to pitate. meni pada na um pokojni Brana Petronijević s kojim sam redovno sedeo uveče u kafani ispod Akademije nauka (šteta, danas tu nema nikakve kafane). Naročito su naše sedeljke bile zabavne petkom, kad se iskupi veće društvo. Elem, tako, jednog petka bilo je reči o tome šta biva s čovekom posle smrti. I Brana uze da razvija svoju filozofsku teoriju: „Svi mi koji se ovde aada nalazimo videćemo se opet posle miliona i miliona godina, ali nećemo toga biti svesni, kao što nismo ni danas svesni da smo svi ovako kako sedimo živeli pre toliko miliona godina“. Samo, vidite moj buduči život trebalo bi da traje ne sto godina, nego milione i milione godina, kako bi ponovo uspeo da se nađem sa Branom Petronijevićem... Inaće, kad bib ponovo bio mlad, sigumo ne bih više prevodio dnevno po 50 grčkih jambova, nego, recimo, svega po 20, a ostalo vreme potrošio bih na pravUenje pravih vina (onog gustog lezbiskog ili hijskog), da tako udarim nož u leđa ovim današnjim falsifikovanim vinim^... Ne hih više prevodio ni tragedije, kao u ovom prvom životu, nego komedije, i to Aristofanove, jer je Aristofan od svih komediografa najslobodniji. • Književni kritičar ZORAN MIŠIC dao je odgovor koji daleko premašuje ličke želje: Negovao bih svoju baštu, kao Voiterov Kandid. Videći da nas je razočarao, Kandid Mišić je dodao: Sem toga, izmislio bih jednu autentičnu glondžu.* ® Karikaturisti su nam nekako „paidali pod nož“. Sledeći je bio MILORAD CIRIČ. Da li sam dobro razumeo? Nudite mi četrdeset i dve-tri-četiri godine? Da počnem život ispočetka? Lepo. Samo, ako dopustite, ja bih to nekako rasporedio. Preskočio bih, naprimer, onaj period kada se uči matematika. Ili u dve rate da počnem od dvadesete. Ili da ih raskrčmim na sitno prema potrebi. Mo* Videti u novom Rečniku Srpske akademije nauka, koji, kako se tvrdi poslednjih sedamdeset godina, tek što nije izišao.

že li i na otplatu? DC godišnje po jednu, pa: gde sam. I to, da vidl vo. Razmisliću. Što se? je, mogu vam reči da z. mam kvalifikacije, a ne znam znanje. Prenp i ko ograničenim sposot moran sam da ostanenr A onda je dodao tum“; Zaboravih na pi li mi se priznati mo;,i staž? • Slikar PEĐA MIL' ponudio je da namr je želje za budućnost,.: bili. Onda je na poslf: nije odgovorio ovako; U tom slučaju m.j leo da budem čovehi čudom, ili u rasejanost cimo, vuk, lisica, ili b: ko je ova želja neostv skromna, voleo bih dao zato što je lakše n:; nego stan. A ako je i i vaj, neostvarljiva, voh dem hrast, koji bi ro; ču, a „Vetrenjača" jo« kurs: Šta biste radi ste bili čovek, a šta I hrast? • Dirigent ŽIVOJIN ZJ duboko se zamislio i c: kom; Ako bih se pono\ kako bih želeo da to b( nom stanu, ali ne u m kako bi u taj toliki sli stavim i svoj klavlr. « Glumac ZORAN II rekao nam je da mu.j svega pet minuta zai onda, kada smo već iščezao, pristupio je bloku i odgovorio: Kad bih se ponr umro bih od sreće što novo rodio... • Populama ~Boba“, BOBIC, članica Nardi. šta, dočekala nas je It More, idi molim novo da se rodim! P:; ponovo sve ono sito i i dao bog! Nemojte tako. Uc' te kako je: čovek se u i sopstvenog pristanka.

vETrEnJAča