Arhiv UNS — Humoristička štampa

sedeo punih pet godina samo zbog nekog nesporazuma u kome je na volšeban način nestalo stotinak hiljada maraka, bilo je veoma jasno da će on svoja praktična znanja i iskustva najbolje plasirati u SS-formacijama, pa je za nepunih osam godina zaista i dogurao do hauptrotenfirera. Njegov lični uspeh kad je reč 0 streljanima, uhapšenima, izbijenim zubima i izlomljenim rebrima bio je naprosto odličan. Već dve godine uspešno je cukovodio pedeset drugim odeljkom, na veliko zadovoljstvo svojih pretpostavljenih. Postojala je samo jedna senka. Za sve to vreme samo jednom mu je utekao isood pratnje neki zatvorenik iz Skvrnjana, koga su vodili na Pankrac »na suđenje«. Taj nemio događaj veoma ga je uzbudio, mada se njemu lično ništa nije dogodilo zbog toga, pošto je pan Franc umeo da se snađe 1 naredio da se umesto jednog begunca pogubl četrnaest drugih zatvorenika. Hauptrotenfirer Hopke baš je razmišljao o tome i istraživao najbolji način da postigne najpotpuniju rehabilitaciju u ovom slučaju. kad iznenada zazvoni telefon. Komandir straže vojnog autoparka na Cesarskoj livadi javljao je da su uhvatili Jeđnb sumnjivo lice koje se krilo u kabini jednih kola, obučeno u logoraško odelo. Zadržali su ga pod stražom. Kod njega je pronađena jeđna lula. Dalje pretresanje nije moglo đa se rzvrši zato što uhapšeni nema nijednog džepa. Cekaju se dalja naređenja! »Cuvati ga pođ jakom stražom! Ne pustiti ga ni po koju cenu! Ako pokuša da beži, prosto ga übitl!« naredio je Franc Hopke komandiru straže, i odmah stupio u vezu sa štabom SD, unteršturmbanfirerom Pepelom, kome je pripadao ovaj slučaj. Pošto je primio naređenje da uhapšenog ođmah sprovede u Pečkarnu, hauptrotenfirer nije oklevao ni časka. Kroz jedan minut već je sedeo u »Marici«, velikom blindiranom automobilu, koji je jurio prema Cesarskoj livadi. Za pola časa *-tug su opkolili policajci. Svi koji su se našli na manevrima bdi su uhapšeni. Najzad su i kartaroši na skeli uvideli da će biti prmuđem da prekinu svoju igru. »Izgleda da ćemo morati da štopujemo, gospodo«, rekao jc pan Zahraj, pekar iz Zabehlica. »Stigao je Gestapo.« _ »No, Sta možemo!« odmahnu pan Kobkan, kočijaš. »Kad je tu Gestapo, ne vredi se protiviti.« A već kroz jedan sat zatvoreni policiski automobil vozio je lojalnog građanina Jozefa Svejka prema Pečkarni, zloglasnom zatvoru. Prvo je prošao Staničnim trgom. pa preko Jirasekovog mosta a onda Zitnom ulicom nagore. Kod Sokolske ulice morao je da zastane. Tada se u tišini iz »Marice« čuo milozvucm glas;

... u zatvoru ]adan, svud oko mene okov hladan , a r sto da ne? Babinski, gore na spratu imate jednu posetu, a lio d.a ne? Beše to draga Kordula, što ga je verno Ijubila, a što da ne? Babtnski, dragi moj, niili, što su te, što su zalvorili, a što da ne? u z&vor me dušman slrpao što sam kućence ukrao, a što da ne? Nema u tome tajne nikakve, poćinio sam sitnice nekakve, a što da ne? Ja neću nikog da varam, prilom sam übio lugara, a što da ne?

Tu pesmu je, u najtežim časovima svoga života, pevao lojalni građanin Jozef Svejk.

NASTAVAK U SLEDEĆEM BROJU