Arhiv UNS — Kultura

SLOBODA ZLOČINA

U posljeđnjoj sceni drame, prije odlaska sa pozornice historije, monopolisti mijenjaju sve maske i ta drama dobiva nemoguće, đavolske razmjere. Obični, prosječni čovjek i na Zapadu traži osnovna liudska prava, pravo na život dostojan čovjeka, pravo na rad, hranu, stan, kulturu, mirnu starost a njemu se priea o atlantskoj kulturi i kršćanskoj civilizaeiji, o eetiri i četirihiljadeičetiri slobode, o slobodnim zapadnim demokracijama i istočnom slavenskom totalitarizmu. Glasovitu gvozdenu zavjesu nije spustio »Istok« već »Zapad« kako taj čovjek iz naroda ne bi saznao istinu. Iza takozvanpg Maršalovog plana, konlerencija 5 i 16 zemaIja, beneluksa, bizonija, i trizonija, evropskih unija i panameričkih konferencija, strateških baza i petrolejekih koncesija promiču povorke nezaposlenih i giadnih demonsiranata a talasi štrajkova drmaju svakog časa ustarom Evropom i novom Amerikom. Progone se istinski demokrate, provodi se rasna diskriminacija, porobljavaju se slobođoljubivi narodi, hapšenja, deportacije i krv javIjaju se na svima stranama a pretSlednik USA drži govore o komunističkoj opasnosti i ugroženoj demokraciji, predlaže uvođenje opće vojne obaveze, prijeti atomskom bombom i bojnim brodovima od 80.000 tona. Narodi hoće i vole mir, vole slobodu, rad i nesmetan razvoj, a njima prijete novim ratom, nasiljem, ropstvom, prosjaštvom, mašinizacijom eovjeka. Sve što sami rade i sprovode, atomci podmeću drugoj strani na sve moguće načine i u svim mogućim oblicima. Ne treba, međutim, biti naročito pametan to znaju već i vrapci po krovovima —■ da kroz to vrzmo kolo Ihsterije i luđačke dreke i halabuke izbija strah od vlastitih masa, strah od ugroženosti ne izvana, nego iz sopstvene zemlje. Vide dobro i znaju monopolisti da na drugoj, »istočnoj strani« sve je jasno i bistro mjesto naoružanja sprovodi se demobilizacija, vlast i sredstva proizvodnje u rukama su naroda, nitko nije ni nezaposlen ni gladan, gradi se i radi, zgliječuju rane petogodišnjeg rata i okupacije, radnik u tvornici, seljak na njivi i inteligent u svojoj ustanovi l birou rade, usavršavaju, usklađuju, premašuju. Bukti radost stvaranja, raste blagostanje! Kako to sakriti od vlastitih naroda, kako ih prevariti i obmanuti! U tom jezivom (za sebe) saznanju izmicanja tla ispod nogu i gubitka profita i dividendi monopolisti i njihova tevabija sve više pokazuju iza janjećeg runa svoie vučje čeljusti. Izjava generala Van Fdeeta, novog šeta američke vojne misije u Grčkoj, o demokratskim Markosovim borcima: »capture and kill« tj. zarobi i übij, i gospodina suca Wenerstrooma na netectTi-vm TrciiTMetš> , fi.t/xTi proemi nacističkih generala hiljadustrukih ratnih zločinaca govore jasno i glasno ne sarno o opravdavanju već i o legalizaciji svakog pa i najgnusnijeg, zločinstva. Uz znamenite četiri slobode »kulturnog zapada« proklamovana je evo, svečano pređ cijelim svijetom, sa uzvišenog foruma američkog vojnog suda, kroz riječi honorable mistera Wenerstrooma i peta sloboda: sloboda zločina. U njoj je zapravo srž mnogo čega što se dosada radilo. i što je zapravo bdo put da se dođe do pete slobode, priprema i uvod. I sve priče i lijepe riječi o slobodama svele su se na nju glavnu i jedinu, koju su evo ozakonili i pod čijim se prIjavjm barjakom prijeti, zastrašuje i provocira. I dok bude kapitalizma i imperijalista ona će i vladati onim sviietom koji je u niihovoj vlasti. Nedogledne su zbilja posljeđice i zamašaj svečane proklamacije ove hiStorijske i slavne slobode. Srca svih ratnih i neratnih zločinaca i koljaca na svijetu zadrhlala su od slatkog miIja j ispunila se ponosom i svetom jezom radosti. Sve je opravdano i sve je dopušteno. I provaljivati u tuđe zemlje i okupirati ih. a ako se narod tih zlosretnih zemalja odupre, dnzvoIjeno je übijati ranjenike j zarobljenike, uzimati taoce, strijeljati civilno stanovništvo, paliti i rušiti sela i građove, udarati kontribucije, provoditi deportacije, osnivati koncentracione logore, naprosto sve. Kako je izgledala ta sloboda u praksi i kako su se »branili« Nijemci i njihove sluge od »taktike boekanja« osjetili su na svojoj koži skoro svi evropski narodi. Sjećanja na pakao Dachaua, Oswieczima, Jasenovca, Banjice i na slučaj Lidyca još uvjek su svježa i neće se tako lako zaboraviti. Da se vidi šta se je sve radilo, kakvi su se i u kojim razmjerama vršili zločini ne treba daleko da idemo i da naprežemo pamćenje. Treba samo uzeti skoro izašlu knjigu »Jasenovački logor« od Nikole Nikolića i prelistati je.* Citalac zanijemi od užasa i strese se od groze, a slike mučenia, klanja, krvi i patnje mirnih i nevinih Ijudi, žena i dječice progone ga, posle čitanja, danima i danima. Glasovita srednjevjekovna mučenja prema nacističkim t ustaškim izgleđaju bijedne šeprtljarije. Nije knjigu o Jasenovcu nap;saonikakav literat niti čovjek s literarnim pretenzijama, već liječnik koji daje svoj iskaz očevidca i svjedoka. I upravo zato ona đjelule svojom đokumentarnom snagom. Nemam namjeru da đam prikaz ove kniige ona zahtijeva temeljitije, svestranije i opširnije razmatranje već đa je zabilježim radi upozorenja i radi što boljeg osvjetljenja teme o kojoj je riječ. Ne možemo se ipak oteti a da ne navedemo da Nikolić u posebnom poglavlju, »Sredstva i načini übijanja Ijudi u jasenovačkom logoru uništavanja«, nabraja slijedeće instrumente 1 načine übijanja: revolver (za ođabrane osobe: liječnlke, ugledne polltičke protivnlke i kod Javnih eksekucija), karabin (za razmrskavanje gla-

ve), mitraljez (kođ masovnog übljanja), bombe (za masovno übijanje djece), nož (razne vrste, taliianski bajonet, dvobridni bodež, posebni nož za klanja izrađen u Niemačkoj. takozvani Braslettenmesser), sjekiru (za kasapljenja), bradvu, drveni malj (za übijanje bez buke) drvepe rnotke i koice (za domiaćivanje slabih i dovoljno neusmrćenih), žeijezni čekić (za djeeu i starce), motiku (za djecu, iznemogle i bolesnike), gvozdene šipke, kajiš i korbač. Od načina: gaženje nogama; viešanje; spaljivanje živih Ijudj; paljenje osjetljivih dijelova tijela; übijanje hladnoćom, otrovnim plinovima, gušenje; glad; žeđ; tjelesno iscrpljivanje, bakteriološke metode, umjetno izazivanje infekcija, terorističke šokove (»zadavanje straha masi jedna je od surovih metoda fašizma u borbi za prevlast u svijetu«), Eto, dakle, što bi Čekalo poštenog truđbenika i mirnog građanina po zaključku sudije Wenerstrooma danas i u budućnosti, pod uslovom ako bi se u svije+u sve događalo onako kako to razni Wenerstroomi zamišljaju. S poveljom pete slobode u rukama, izdape po mister Wenerstroomu 21 februara 1948 u Niirnbergu, budući Brzice*), Luburići i fratri Fdipovići krenuli bi u ime obrane kulture, da vrše posvećeno djelo mučenja, zlostavljanja, klanja, übijanja. To je uostalom i bila intencija niirnberške presude. Sloboda nesmetanog dielovanja i nekažnjivost, ratnih zločinaca, generala, dželata i koljača. Niirnberg, grad Jutaka i dječjih igračaka, žalosno znamenit po nacističkim kongresima, postao je sada još znamenitiji po američkom vojnom suđu. I dok rimski Pontifex drži predizborne govore pred crkvom sv. Petra i prijeti ognjem paklenim onima koji ne budu giasali za Niirnberg i petu slobodu, a Duh sveti Gobbeisov izlijeva se na njega u obliku đolarske kiše, dotle se monarhofašistički vojmci u Grčkoj slikaju s glavama pogubljenih rodoijuba u rukama i te slike objavljuju se u engleskim novinama a da se niko osim tih »mrskih komunista« nije nad tim naročito uzbudio. Ta to su, zaboga, Markosovi pristalice i simpatizeri, i zašto se ne bi onda hrabri Caldarisovi vojnici zabavljali s njihovim glavama umjesto nogometmm loptama. Ali nije potrebno ići u Grčku imamo i bližih slučajeva. Prije mjesec i nešto dana na procesu dr Jančikovića i~ družine, u Zggrebu, na javnoj raspravi utvrdiio se: omladinci-sveučilištarci, zavedeni od inpstranih špijuna, pripremali su masovne infekcije tifusom i d'zenterijom svojih drugova na Omladinskoj pruzi, gajili kulture ostalih zarazpih bolesti i spi’emali trovanje fosgenom i ostalim otrovnim plinovima učesnika na mitinzima, predavanjima i javnim skupovima. Nema š f a, treha odati pr.znanje plodonosnom piimjeru Nlirnberga. I prije svoga ovaploćenia njegova je at.mosfera daleko unazad djelovala. Razumljivo je: ona već odavno leži u zraku. Sada je dobiia samo pravnu i zakonsku formu. Ali uzalud prijetnje novim Jasenovcima, uzalud se obznanjuje sloboda zločina, uzalud su uperene pušćane i topovske cijevi, uzalud vise atomske i neatomske bombe. Mase progledavaju i vide i na Zapadu i u zavisnim i kolonijalnim zemljama. da nasuprot tekovinama Oktobra, nasuprot tekovinama oslobodilačke borbe protiv fašizma, nasuprot radu, miru i blagostanju stoje nasijje, rat, zločin, glad i nezaposlenost. Teško je ideologijom Kukluksklanova i Nurnberga zasjeniti petoljetke i pjatiljeke, magnitogorske i omladinske pruge. Fasada »zapadne demokratije« ne može skriti pravo lice a i nemoćni bijes imperijalizma. Stvari su jasne, i budućnost je jasna. Ona nas ispunjava samopouzdanjem, vjerom u život i čovjeka. •) U noćl 29. augusta 1942. u Jasenovou priređeno je takmičenje u klanju. Naslov »kojjaćkog cara« dobivaju Pero Brziica, krizar, franJevački ućenik sa Sirokog BriJega, student prava, zakiavši 1300 IJudi. Nagrada Je hlla: većera (prase i vino) i darovi -*• zlatan sat i srebrni serviz opljačkani ođ žrtava.

Novak SIMIĆ

Dve skice Milivoja Nikolajevića

Studija glave

Na radu

Džordž Maršal u Bogoti

AMERIKA

»Sklonlte ml leševe ispređ očiju, ja ne podnosim nered« govorio je pretstavnik cesarsko-kraljevske bečke kontrarevolucije princ svom ađutantu 1849 godine na ruševjnama bečkih barikada. Džordž Maršal, plebejsko imperijalistički naslednik cesarsko-kraljevskog svetoalijansiskog poretka, govorio je, ovih dana, ministru spoljnh poslova Republike Kolumbije, princ-vind:šgrecovskim rečima o leševima, koji su, protiv svakog reda i svake panamerikanske diplomatske kurtoazije, pokrivali trg pred Pretsedničkom palatom u Bogoti. Kolumbiski ministar klanjao se pred svojim kolegom iz Beje kuće i obećavao da će zapovest biti brzo tzvgšena. Ali koliko se gođ on klanjao i obećavao. leševi su ostajali i đalie na trgu i bivalo ih je sve više 1 više. Raspoloženje generala Maršala pretilo je bunom Oružani ustanak u Rogoti, i to pred samom palatom Pretseđništva i na sam dan zasedanja panameričke konferencije? A tai kolumb;jski mmistar nije mogao da uguši preko noći ovaj pronuncijamen+o 1 pored svjh tenkova i aviona made in UvSA. General Maršai bio je Uut i na šefa vlasthe obaveštaine služhe. Kako je on moeao da donusti da se konfergnc:ja održi u gradu koji je zreo za revoluciiu i da đovede njega, m?nfs+ra spoljnih poslova svemogućih SAD. u iednu tako koliko smešnu toliko i ozbiljnu situaciju. »Ah. pa baš

zbog toga odgovorio je Maršalu šef nie eve obeveštaine službe. baš zbog toga likvidlran je i onaj Gaetano, levi vođa liberala. A što je posle toga nastupilo, to niko nije mogao da predvidi!« Ali, ak® se nisu pokazale na visini ni obaveštajna služba SAD, ni ratna efikasnost kolumbijskog ministra, domaća, američka štampa bila je na visini svoje niskosti. Ona, koja nije poznavala nl zemlju ni prilike, pronašla je, nekoliko časova posle prvog pucnia, sa mesećarsknm sigurnošću, vođe i uzro're revolucije dvojicu »sovjetskih agenata.« To otkriće sasvim je u duhu dokumenata koje je general Maršal doneo u Bogotu u svoioj to y, bi i koji pretstavljaju američko izdanje poxoi log Hitlerovog antiVnminternovskog pakta za zapadnu hemisferu. Makako se završila ova pubuna, Bognta će ostati priređivačima pansmen'čkih konferencija u zlu sećanm, U zlu sećan ju, ier je glasno I: nešto što ne važi samo za kohjrnbijski, ne?o i za čileanski, i sve ostale narnđe laUno-američkog kon+inenta, Na'me to, da .će se oni rad'ie latiti oruž : a za borbu protiv raznih po voli' Beie kuće 'zabran'h Manija Ostina Pereza neoo što n? kao plaćen'ci severno-amerip'-ih krsbišk'h trustnva i akc'onarskih društava, ustali protiv naroda Evrope.

Teodor BALK

Kongres narodne kulture u Pragu

CEHOSLOVACKA

Desetog i jedanaestog aprila održan je u Pragu Kongres narodne kulture na kome je uzelo učešća 1800 čehpsiovačkih kulturnih i prusvetnih radnika, književnika, likovnih umetnika, kompozitora, filmskih radnika' i naučnika. Kongres je imao zadatak da odredi osnovne linije daljeg raz- ! voja umetnosti I nauke u Cehoslova-, čkoj, u pravcu njihove demokratizacije i oslobođenja od dekadentnogf uticaja, i da rasmotri zadatke koje' pred kulturne radnike postavlja iz-J gradnja socijalizma u Cehoslovačkoj. U programu, koji je izradio Pripremni odbor, rečeno je da Kopgres ima »da odredi zadatke kroz čije će izvršenje kulturni i naučni radnici sta ti rame uz rame s narodom i doprineti uspešnom izvršenju velikog narodnog dela«. Otvarajuei Kongres, književnik Jan Drda naglasio je da se ovaj kongres narodne kulture nadovezuje na februarske kongrese fabričkih veća i zemljoradničkih komisija koji su za-l ; uzeli jasan stav u pogledv jlitičkU i ekonomskih pitan.ia , ■ y 'ja na rodr'e demokratije i socijahsi\čke \ ( gra mje Cehoslovačke Republike. Re fera te 0 P°J e dinim pitanjima izgradnje MlM'e SSI lu fesor univerziteta L. Štol (o stvaralačkim problemima), ministar informacija V. Kopecki (o demokratizacij distribucije kultumih vrednosti) ministar škola i prosvete dr Zdenjek Nejedli (o značaju ideologije u umetničkom i naučnom stvaranju i o soc iabstičkom realizmu). Kongres je pozdravio pretseđnik bugarske Akademije nauka Todor Pavlov, koji je podvukao značaj ideine protivofanzive slovenskih i svih demokratskih naroda na napade svetske reakcije. U ime francuskih kultumih radnika govorio je Luj Aragon. Na završetku Kongresa govorio je pretsednik čehoslovačke vlade Klemont Gotvald, koji je okarakterisao Kongres narodne kulture kao početak rada na planskom uzdimnju, f kulturnog nivoa naroda uporedo sa ekonomskim. »Kongres narodne kulture rekao ; je Gotvald ima isti značaj kao 1 nedavni kongresi fabričkih veća i zemljoradničkih komisija. Ova činjenica sama po sebi dovolino jasno ka- < rakteriše položaj inteligencije u narodno-demokratskoj državi. Ona pokazuje da inteligenciia nije 'dše u pnnižavajućem položaju sluge kapitahzma. već sastavni deo naroda koji ima vlast u svoiim rukama, da je ona zajedno sa radnicima i seljacima gosondar svoje zemlje. Kultura u narodno-demokratskoi državi nije i neće biti pastorka kao u kapitalizmu nego značalna komponenta stremljenja naroda l njegova potreba. Baš zbog toga država mora o njoj voditi brigu. Sasvim je neo> pravdana bojazan za sudbinu intellgencije i kuiture u narodno-demokratskoj državi. Takvu neiskrenu brigu ispoljavali su, pre svega, onl

koji su se trudili da stvore jaz između radnika i inteligencije, oni koji su hleli da koče i ometu naš razvoj. One koji su širili takve zlonamerne ideje, mi smo u februaru očistili gvozdenom metlom. Očistićemo i nasledstvo koje su nam oni ostavili, sve one lažne poglede koji unose razdor između rrMn'ka i inteligencije. Citavo naše nacionalno i slobodarsko stremljenje tesno je povezano sa razvjtkpm ku'bire Malo ima narpda u čijem je životu kultura igrala tako veliku ujogu, kao kod naših naroda. Književnici, naučnici, pozorišni radn'ci, kao i narmedni sveštenici. svl oni su uvek stajali uz narod i bili u prvim redovima našeg nacionalnog pokreta Samo se po sebi razume da ovu nećemo napustiti. naprotiv, jačaćemo je i dalje razvijati. N?š nut ka srtciipl'zmn p.e znači d- 1 gradgc.iju inteligencije. Naprotiv, njen će izinj porgstj jer ona neće b'tl ep Z; na milost i nemilost kapitah ' 'sć će sarađivati na delu člaroda, a u korist zajednice. ,profzlazi da će narodno-de, mbk( ’ka država voditi računa o toI rne da se kadrovima njene inteiigenjf ciie pruže mogućnosti da njihove snosohnosti dodu do punog Izrpžaja. Nurodno-demokratska država vod'će računa takođe o tome da se inteligenclji obezbede takvi materijalni životni uslovi kakvi odgovaraju njenom značaju. Pređ našom inteligencijom otvaraJu se široke perspektive stvaralačkog rada. Ona mora da bude svesna svog novog položaja i mogućnosti i mora i'n u potpunosti iskoristiti. U našoj dosadašnioi izgradnii i u istoriskim feb’’uarskim događaiima, ogromna većina inte’igencije čvrsto je stojala aa strani naroda, na strani napretka. Q tom pravcu ona mora sada da nast,avi«. Na kraju je Klement Gotvald rekao: »Ne rađi se samo o tome da se narodu učini pristupačna već stvorena kultura. Našem narodu potrcbna je nova kultura, kultura današniice, koja će mu pružiti podršku, kultura koja će biti prožeta verom u bolju budućnost i koja će uliti narodu snage u radu i b , i v ’bi, i pnkazivati mu put. Kultura treba đa bude shvatljiva i pristupačna, i zato bliska i draga narodu, To je put časnog učešća kulture i umetnosti u izgradnji novog društva i vaspitavanju novog čoveka. To je put dostoian nsših nacionalnih tradicija, put koji \’odi ka novom procvatu i slavi kulture češkog i slovačkog naroda.« >'< Vorina muzifkih taraka sa prošiojjođlSnieg Svetskog omlađinskog festivala u Pragu snimijena je na gramofonske ploće. Cehosiovačko gramofonsko preduzeće izradiće oko 50 ploća s pesmama i muzikom svih naroda sveta ćija je omladina ućestvovaip na ovom festivalu. Dosad su Izdate dve seriie od po 12 ploća, koje sađrže pesme slovenskih naroda, zatim grćke, engleske 1 francuske narodne pesme, kao i pesme naroda Kof-eie, Mongolije, Vijetnama, Indonezije i Palcstine.

RUMUNIJA

Turneja umetničkog ansambla Generalne konfederacije rada

Umetnički ansambl Generalne konfederacije r"da, sastavljen od 200 umetnika, muzičara i tehničara, završio je prvi deo svoje turneje po Rumuniji. Ansambl je obišao 24 grada, a njegove priredbe posetilo je prcko 60 hlljada radnika. Po svima sradovuna umetpici su primili mnogobrojne darove od radnika. Port naslovom »Jedan vellkl jug'oslovenskl fllra« časopis »Contemporanul« oblavio je prikaz našeg drugog umetničkog filma »Zlvjeće ovaj narod«. Film govori »u ime bezbrojnih junaka 1 junaklnja oslobođilačkog rata jugoslovenskih narođa, koji su s oružjem u rukama izvojevsll svoje pravo na ilvot. To je film koji sa nestrpljenjem čekamo đa viđimo na naSem platnu« kaže se u prikazu ilustrovanom sa nekoilko leplh »nlmaka. Povoflom »Đan« borb« *a slobodu«, 11 ■prlla, Casopis »Contemporanul« objavjo j* članke posvećene godlnama patnjo i borbe u rumunsklm zatvorlma 1 tamnieama. U ovlm »kućama amrti« mučenl su naj-

hrabrijl 1 najvernijl slnovl rumunskog naroda 1 među njima njegovl veliki vođl l učiteljl Georglju-Dež l Ana Pauker »Tamo gde je reakcija smerala da organizuje groblje najboljih sinova naroda, mudrost 1 odlučnost rukovodstva podtgll su divni univerzitet markslzma-lenjinlzma«, piše Mihail Novikov. Rumunsko Ministarstvo flnanslja ođređllo je sumu od 15 millona leja za pomaganje razvoja llkovnih umetnosl, Ova suma biće upotrebllena za otkupljlvanje najuspelljlh umetnlčklh rađove 1 za materijalno obezbeđivanje umetnika 1 stuđenat« Ukovnlh akademlja, jf* Rumunski časoptsl čeato objavljuju radove jugoslovenskih likovnlh umetnlk«. Tako Je bukureStanskl časopla »Contemporanul« u svojlm aprilsklm brojevima oblavlo crtež Franje Mraz« •• Omladlnske pruge i reprođukclju vajarske komooziclje »Prenoa ranjenika* od A. Auguatinčića. Književna dela ovogodišniih laureaia SSaljinovih nagrada

Duboko inđividualna po Izrazu, razj. cda po sl iu. p > si-vara- *korn pačinu pisaca, po temama i sižeima, sva dela sov.jetskin pisaca kojima je ovih dana dodeljena Staljinova nagrada za 1947 godinu imaju nečeg zajedničkog; osnovni metod rada svih nagradenih autora jeste socijalistički realizam. Ono što pada čitaocu u oči dok se upoznaje s radom stabmsk'h laureata, a što je karakteristično i za čitavu sovjetsku knj ževnost, to je ounos izmedu eoskog i Prskog npč'' l a, romantike i realizma. Ranije razjedin.jeaa i suprotstavijena, ova se načeia sada organski prožimaju. Grandiozna slika društvenih đogađaja prožeta je lirskim osećanjima umetnika, a lirska dela, koja govore o unutrašnjem životu pesnika, odražavaju objektivnu, epsku savremenost. U nagrađenim delima ne postoje suprotnosti između »poezlje mašte« 1 »proze stvarnosti«. Sovjetska svakidašnjica, puna heroizma i poeziie, rađa likove u kojima su proza i poezija nerazdvojno spojeni. Poezijom su na-

topljena čak i ona dela za koja bl se mogio ponrsliti da po svom karakteru moraju b’ti daleko od svake ooetitnosti. Takvo je na primer, delo popularna geografija sovjetske zemlie »Nad mapom otadžbine« od Mihailova koja se takođe nalazi u spisku nagrađenih đeia. Osnovna tema, koju obrađuju nagrađena dela, jeste tema sovjetskog patriotizma. Pisci su uspeli da prikažu da su Ijubav prema otadžbini, odanost idejama socijalizma i stvaralački odnos prema radu postaii osnovne crte sovjetskog karaktera, tipične 1 bitne osobine sovjetskog čoveka. Zlvo, s puno svežlne 1 snage, razrađena je tema u romanu mladog pisca Mihaila Bubenova »Bela breza«, koji je đobio lednu od tri prve nagrade. Rodoljublje giavnih ličnosti romana, mlađog koihoznika Andreja Lopuhova, đobilo je, u toku rata, naročitu snagu, kojoj daje Intenzitet socljalistlčki sadržaj. Polazeći na front, Andrej tuguje za svojom ženom 1 svolim seiom, all za vreme Otađžbinskog rata njegova se svest širi, u njemu se rađa ouno shvatanje velikih zadataka pred kojima svaki pojedinac stojl. Autor je, kao odličan psiholog, istinito prikazao složene karaktere. Delo je dobilo naziv po beloj brezi, koja se kroz delo ističe kao simbol ruska zemlje. Mihaii Bubenov je novo ime u sovjetskoj knj'žcvnosti. AH od mladih kniiževnika nije samo ono nagrađeno. U soisku nagradenih za 1847 nailazimo na nlz mladih pisaca: prozni plsci Gončar i Kazakevič, pesnici Nedogonov i Gribačev ušli su u književnost skoro istovremeno sa Bubenovim. Zanimljlvo je đa su njihova đela dobila sveopšte priznanje još pre no što su unesena u listu staljinsklh laureata. Ono što je rečeno o poetlčnostl sovietske proze, odnosi se u najvećoj merl baš na dela ovih mladih pisaca. Za kratku povest Emanu.ela Kazakeviča »Zvezda«, o kojoj se, kada se ona pojavila, pisalo više nego o kakvom velikom romanu. pesnik Nikolaj Tihonov Je rekao da ona deluje »gotovo kao jedno muzičko delo tako je strogo, čisto i jednostavno napisano«. Kao i veeina nagrađenih dela. i ova pripovetka govori o sovjetskom patriotizmu. U njoj je pri»tazana grupa izviđača 1 njihov mladl komandir, koji idu u pozađinu neprijatelja i ginu izvršuiućl zađatak. Poetična jednostavnost 1 đramska napregnutost priče đuboko uzbuđuiu 1 svedoče o velikim daljim mogućnostima m’adog 1 talentovanog pisca Emanuela Kazakeviča. Od prve đo posleđnje strane prožet Je poezijom i roman mlađog ukrajinskog pisca Aleksandra Gončara, člja je urnetnička paleta snažna i bogata, a iiričnost 1 patos njegovog romana »Noslocl zastave« prožcti su istinskim dubokim realizmom. Junaci ovog romana, sovjetskl volnioi pre rata mirni, običnl seoski Ijudi ispunleni svešću o svojim visokim zadacima, prolaze Evropom i đonose .narodima oslobođenje. Na neprljateljskoj zemiji oni se ponašaju kao pravl pretstavnici humanističke kulture socljalizma. Pisac romana, Aleksandar Gončar bio je pre rata student. Kada je rat buknuo, on je stupio kao dobrovoljac u Sovjetsku armiju. borio se u prvim redovima, a sađa se ponovo vratio na untverzltet. lako rađl na kniiževnosti svega trl godtne, napisao je dosada već đva romana »Zemlja hučd« l »Nosioci zastave«. Tema sovjetskog patriotlzma insolrlsala Je mlade pesnike Nedogonova i Gribačeva. Ali, ovog puta, ona je data ne u ratnlm prilikama, nego u uslovima mirnog posleratnog rađa. »Zastava nad seoskim sovjetom«, nagrađena poe*ma nedavno umrlog Aiekseja Nedogonova, koja je, nažalost, njogovo poslednje delo, privukla je sveopštu pažnju činri je objavljena. U osnovl te poeme koia zrači vedrom poez>ijom, posvećene prlkazu stvaralačkog rađa u kolhozu, leži konflikt između dva kolhoznika. Za jeđnog od niih, Jeeora Sirokova. mirnl rad pretstavlja, ustvari, sanio produžetak borbe za Ijudsku sreeu koiu je on vođio 1 u ratu, na drugormborbenom frontu. Za drugog. Andreja Dubkova, mlr je odmor, za kojtm on žuđl posle godlna teških muka 1 napora. Dubkov smatra da Je dovoljno učinio za vreme rata 1 đa sada Ima pravo na ođmor. U realistlčki datom llku Jegora, Nedogonov je sa puno prlrodnosti uspeo da prikaže llk novog čoveka. Nlkolaj Oribačev, u evom prvom vellkom delu, u poeml »Kolhoz Boljievik« prlkazao je na vellkom platnu nlz Ursklh i epskdh sllk«. Ova optlmlstiek« 1 vađra poem« govorl o radnlm ijudlma, o gospodarlma svoje zemlje. Iđejna suštlna roman« poznatog plsc« Petra Pavlenka »Sreča« to je afirmaclj« «humanlstičkog moral« sovjetskog ftovek«, aktivnog učesnlka u borbl z« Ijudsku »ra-

ću. Junak romana, pukovnik Voropajev, ratni invaiid, pod uticajem bolesti i duševne depresije doiazi na Krim, sanjajućl 0 tihoj i mirnoj sreći »za sebe«, o kući na morskoj obali gde će živeti zajedno sa malim sinom. Ali pod uticajem sovjetske stvarnostl Goropajev napušta svoje sitne lićne snove i posiaje prvo učesmk a zatim rukovodilac u borbi kolhozntka koiondsta za obnovu Krima. I tek u toj borbi junak romana nalazi svoju pravu, veliku sreću. Realistički übedijivo prikazao je Pavlenko nemogućnost za sovjetskog čoveka, za čoveka s novom psihologijom, da stvara samo za sebe sreću, da bude srećan izvan velike 1 opšte borbe za sreću. Pored Pavlenka 1 Bubenova, prvu nagrađu dobio jp Ilja Erenburg za roman »Bura«. U svom najnovijem delu Erenburg je naslikao džinovsku borbu između dva sveta. Radnja, koja se događa za vrema rata od njegovog početka do pobcdničkoga kraja, prenosi se čas u Sovjetski Savez, ća« u Francusku, Nemačku, Poljsku, Bugarsku, Jugoslaviju. Pred čitaocima orolazi duga povorka Ijudi različitih karaktera. Pisac je kroz svoje delo ulagao napore da odredi »crtu koja u danima iskušenja odvaja one koji stvaraju Istoriiu od onih koji je prihvataju kao buru. kao sudbinu«. S velikom sdmpatijom Erenburg je ocrtao likove onih koji su se u kapitalističkim zemljama borili protiv fašizma, ea oštrim sarkazmom izneo je potreba onlh koji su izdali Francusku. Prožet duhom strasne borbe protiv fašizma, u romanu je živo prikazan triumf snaga demokratije i njihovo jačanje u Evropi. Kroz snažan prikaz ogromne uloge sovjetske zemlje u borbl protiv fašizma, pisac je izneo i niz llkova sovjetskih ijudi, čija se snaga ogleda u tome eto »oni imaju ne samo đržavu, nego državu plus iđeju, Oni ne samo što imaju snažan karakter, već karakter plus ideju«, U nizu rjggrađenih dela, upoređo s najboijlm delima savremene ruske književRosti, nalaze se i đela talentovanih pretstavnika drugih naroda SSSH. Pored Ukrajinaca ppznatog pisca Gončaia i pesnika Vladimira Sosjure, koji je dotaio nagradu za zbirku pesama pođ naslovorn »Da bl vrtovi evetali«, nalaze se imena belorpskog pesnika Idakgima Tanka, autpra Zbgrnika pespma »Kad bi znali«, letonskog pesnika Jana Sudrabkalna (zbirka pesama »U bratskoj porodici«), estonskog dramskog pisca Avgusta Jakobsona (drama »Borba bez linije fronta«), adigejskog pisca Tembora Keraševa (roman »Put prema sreći«), turkmenskog pisca Berdl Kerbabajeva (roman »Od’učujući korak«), i tagdžiskog pesnika Mirza Tursun-Zađe, k. ji je nagrađen za cikius pcsama iz Imhje. (Napisane posle putovanja pesniks u !n-diju, ove pčsme odišu toplom Ijubaviju pesnika prema indiskom naro> u.) Po đrugi put dobio je Staljinc u nagradu estpnski dramski pisac Avgusj Jakobson. Prošle godine on je doblo nagradu za dramu »Zivot u tvrđavi«, a ov< gođina nagradena je njegova nova đ na »Borba bez linije fronta« u kojoj j pisac r.ikazao jedan od oštrih momeriuta borbe u nekadašnjoj buržoaskoj fc.stpnlji. Kroz prikaz jedne porođice, u kojoj je jedan brat fabrikant a drugl su radnici, autor je pokazao da ni naclonalnost, nl rodbinske veze ne mogu ukloniti suprotnostl rada i kapitala. Jakobson, koji je porekir i Iz radničke porodjce, a svu svoju miadpst puveo na teškom rađu po fabriknrra, izneo je u svojoj drami übeđljive 1 žive slike eksploataciie, svirepih metoda kojima se služila buržoazija i raspadanje buržoaskog društva. Zanimljlvo Je da se na Hsti nagradenlh dela, uporedo sa delima iz književnostl, ove godlne prvi put nalaze umetnička reportaža, dela naučno-umetničkog karaktera, kao 1 dela iz oblasti knjlževne kritike 1 istoriie umetnostj. Ođ radova na književnoj kritici I istorijl urnetnosti nagrađeni su: »'Ji’nka« od Borlsa Asafjeva, s+’idiia MiliC'- Nečkin< > »C'dboiedov J ĆJ*adbriš i« V vađ Borisa Mejlaha »LenjJn l problemi ruske književnosti s kraja XIX 1 početka XX veka«. Nagrađena umetnička reportaža »U Donbasu« od Borisa Gallna prevedena je na naš jezik, Kroz likove Ijudl Do’’ -’sa, llkove onlh kojl su se do juče borili na frontu. a đanas ostvaruju novu pjatijjetku, pisac je sllkovlto prlkazao kako se iz ruševina rađa novi Donbas. Pričajući o IJudima Donbasa Galln pomaže čitaocu đa jasno shvati i oseti snažni hod kojim korača napređ sovjptska zemlja 1 pravu veličinu rnihona sovjetsklh Ijuđi. Rad »Nađ mapom otađžibne« ođ Nikolaja Mihailova pripada jeđnom sasvim novnm žanru naučno-umetničke literature, knji je stvoren i zasad postoji jedino u Sovjetskom Savezu, Strogo naučna, ispunjena brojkama i činjenicama, knjiga Mihailova istovremeno je i umetničko đelo. Autor je u ovom delu prikazao živi lik sovjetske zemlje. Govorp‘ , l o geografiji Sovjetskog Saveza on je islovremeno izneo Istoriju v'elikih radnih podviga naroda kojl su iz meni'l lik svoje otadžbine. Zahvaljujući naučno-umetničkom metođu, kojl naučni sedržaj sjedinjuje sa umetničkom formom, Mihajlov je obuhvatio ogroman materijal 1 uspeo da izrazi borbenu romantiku socijalističkog rađa. Ova kniiževna dela, koja su đobila naivišu nagradu u Sovietskom Savezu, zaslužuiu na.iveću pažniu naše iavnosti, a po tematici i izrazu mogu da buđu potstrek i našlm piscima, koji daju inđividualan izraz naše osobene stvarnosti. l K. 2.

Ilja Erenburg

Grupa makedonskih književnika u Pirinskoj Makedoniji

Na poziv literarnog kružoka »Nlkola Vapcarov« iz Gorne Đžumaje, otputovala Je 9 aprila u Pirinsku Makedoniju grupa makedonskih književnika, u sastavu; Dimitar Mitrev, Slavko Janevski, Ivan Točko, Vančo Nikoleski, Gogo Ivanovski i Lazo Karovski. Makedonski književnici obići će ceo pirinski kraj i u više mesta prirediće književne večeri. Njihova poseta obavljena je u okviru nedelje posvećene poznatom makedonskom revolucionaru Janetu Sandanskom, čija se uspomena slavi svake godine u Pirinskoj Makedoniji. Ova prva poseta makedonskih književnika tome kraju neobično je važan korak u sve dubljem kuhurnom povezivanju Makedonaca iz Narodne Republike i Pirinske Makedonije.

Holandska slikarka priredila izložbu radova sa Omladinske pruge Holandska sllkarka Anneke van der Veer, koja Je proSle gođine blla na OmladlnskoJ pruzi, priredlla Je u Amsterđamu Izložbu akvarela I crteža sa Prug«. U kratkom govoru prllikom otvaranja 1»ložbe, holandska silkarka iznela je razvoj naieg atlkarstva poele oslobođenja i dala utlske sa svog puta po Jugoslavljl, otvaranju Izloibe prlsustvovall su prctatavnlci kuituraog 1 umetnlCkog Uvota Amsterdams.

2

• Dr. Nlkola Nikollć »Jaaenovačkl logor«, Izđanje Nakladnog zavoda Hrvatske, Zagreb, 1948.

RNJI2EVNENOVINE

BROJ 10