Arhiv UNS — Kultura

тисти и националисти су у свему прихватили формулу геополитике немачког фашизма о освајању простора, такозваног „Лебен-сраума". Сам Енвер Хоџа упутио је Албанцима на Косову и Метохији поруку: „Рађајте се што више и слажите се што боље." Порука је једноставна али добро смишљена, па је и пала на плодно тло. А главни идеолог албанских сепаратиста и националиста био је још оштрији па је својим сународницима стално понављао: „Албанке, рађајте и само рађајте, јер ћемо само на тај начин успети да уклонимо српску жгадију са свете албанске земље Косова." Под деловањем албанских националиста створена је вештачка, рекли бисмо планска присилна експлозија албанске популације, тако да је од некадашњих 250.000 Албанаца из двадесетих година овог века (било их је мање него Срба) створен читав народ од преко два милиона. Док се у Војводини у 1989. години родило свега 22.000 беба, а у централном делу Србије нешто више од 68.000, на Косову и Метохији влада права демографска експлозија са годишњим рађањем од 55.000 новорођенчади. Петоро није доста Тмме је створена и такозвана „тескоба простора", и потпуно разбијена демографска равнотежа на Косову и Метохији. Има безброј примера како је то чињено. Навешћемо само два. Дође Албанка у џамију и одмах је хоџа пита: „Колико имаш деце?" Она одговара: „Вала, петоро." Хоџа јој каже: „Губи се их храма, и не долази док не родиш осморо." Српкиња удата за шиптарског интелектуалца прича: „Родила сам шсторо деце. Муж тражи и седмо, а ја сам већ у годинама и болесна. Дошла сам у Београд да консултујем српске лекаре." Дакле не ради се ту тобоже о некој муслиманској традицији, већ о дубоко смишљеном пакленом плану, да се Срби свим средствима изгнају са својих вековних станишта. Тиме су Срби на Косову и Метохији постали „мањинска нација", и тешко је предвидети последице тога. Али је више него сигурно да ће то повећати апетите албанских националиста не само на Косову и Метохији, него и према тзв. „ужој Србији", што они ни мало не крију, и већ издају географске карте на којима су обухваћени чак и Крушевац и Чачак, а да и не говоримо о Новом Пазару и Седници, а у Македонији Скошве, Куманово, Тетово и Велес. Када је већ реч о последицама експлозије наталитета албанске популације у Србији уопште, најбоље је то окарактерисао доглавник садашње Хрватске државе, Антон Врдољак речима: „Најтеже оружје против Србије је чињеница да од њених становника испод 17 година 38,4 одсто чине Албанци. Томе није потребан никакав коментар. Политичке и националне побуде за повећање наталитета у

своме народу, да би се демографском експлозијом и живом силом истиснуо други народ и одагнао са својих територија, представља у ствари један од најтежих злочина геноцида; а то управо данас раде Албанци према Србима на Косову. Планска присилна експлозија наталитета код Албанаца на Косову је као нож уперен у срце српског народа. Пре него што пређемо на детаљнију анализу узрока депопулације у крилу српског народа, као и на неке предлоге мера за заустаљање пада наталитета, навешћемо како је пад текао. Број рођених постојано се смањује, тако да је у првих пет година протекле деценије мањи за 5,3 одсто него у петогодишту које му је претходило. Пад је нарочито велики у 1985. години, кад је рођено за 2,9 одсто мање него просечно годишње у томе петогодишту (75.607 према 77.907). У 1986. години рођено је чак за 3,5 одсто мање него у претходној години. То значи да је за шест година ниво рађања пао за преко девет одсто, у последњем двогодишту према петогодишту 1976-1980. за 11,2 одсто. Смањивање рађања бележе сви региони, али је много мање у онима у којима је веће албанског, ромског и муслиманског живља. Према подацима пописа из 1981. године, подручје захваћено ниском стопом рађања веома се проширило, са тенденцијом да обухвати сав географски простор уже Србије, сем оних делова које настањује албански, ромски и муслимански живаљ. Од беле куге до лшрапа Рађање није довољно за просто обнављање популације ни у једној општини у пространим, нарочито наглашеним имиграционим деловима Републике, Београду, регионима шумадијско-поморавским, подунавским и зајечарским. Ситуација се, дакле, изразито погоршава. Нарочито је драстично изражено опадање броја становништва у пограничним појасевима према Бугарској и Румунији. На површини од око 9750 квадратних километара или 17,4 одсто територије централне (уже) Србије (46,2 становника на кмг, према 103,9 кад је реч о целој територији уже Србије) живи 450.300 становника или 14,7 одсто становништва СР Србије. У периоду између два пописа, укупно становништво на овом подручју је смањено са 474.067 у 1971. години на 456.123 у 1981. години или за 17.944 становника, односно за око четири процента. Према најновијим истраживањима, тај број се данас смањио за 23.767 или за око 5,3 одсто. Смањење становништва је евидентирано у скоро свим општинама.

а нарочито оним уз бугарску границу. Разумљиво је што у опом осврту о паду наталитета у крилу српског народа не можемо набројати све факторе који су довели до пада наталитета, па и до депопулације у појединим регионима (пример: Банат, где је депопулација досегла већ 16 промила!), па ћемо навести само оне најкардиналније, а то су: егзодус руралис (бег са села); бела куга; суперконцентрација становништва у велике градове, нарочито Београд; менталитет; недостатак демографских инвестиција; —морал. Бег са села или е§гос!иб шгаИб, код нас је текао стихијно, без усмерене и рестриктивне политике. Он је нанео огромну штету демографским кретањима у српском народу. Вршен је тобоже у име стварања што веће базе радничке класе, према некој бољшевичкој теорији и пракси и без икаквих адекватних мера. У селу је породица као основна друштвсна ћелија била најочуванија, па самим тим и најспособнија за репродукцију популације. Она је данас поремећена, може се још драстичније рећи, она је уништена, јер је и седо углавном опустело, и ако је било база репродукције српског народа. Запостављање села, услед чега је опустело и пропало, јесте највећа грешка оних који су у нас владали до пре пар година. Уместо да село развијамо као базу пољопривреде и наше компаративне предности, развијали смо индустрију, и то ону која умногоме зависи од спољних извора. На селу је много лакше одржати породицу него у граду, а то су превидели наши руководећи фактори иза рата. У Немачкој сам видео транспарент: „Док је села биће и немачког народа". Интересантно је да Хрвати и Словенци нису разграђивали село као ми Срби. Бела куга (систем једног детета) у нас је испољена на такав начин да није доживљена скоро нигдје у свету у таквом интензитету. У ствари, пракса рађања једног детета по брачном пару, представља најтрагичнији чинилац наше депопулације. Брачни пар који има само једно дете, посматрано из етичког угла починио је велику кривицу, јер је осудио своје дете да мора да заради пензију за оба родитеља, како једном рече Жискар Дестен, бивши председник Француске. Системом „беле куге" осудили смо себе, прво на депопулацију и друго, на изумирање. Да би један народ опстао, мора по брачном пару да има 2,2 детета, а

у нас, у ужој Србији је свега 0,81 дете по брачном пару. У нас се годишње роди 68.006 беба, а 160.000 однесе абортус. То је прави суисид народа. Суперконцентрација становништва у градове, нарочито Београд, нанела је огромну штету репродукцији хумане популације. Но, о овом питању говорићемо опширније мало касније, када се будемо осврнули на хипертрофисани раст Београда, као трећи кардинални проблем српског народа у овом часу. Грешке у васпмтању Када је реч о нашем менталитету, морамо одмах рећи да је често у њему испољена склоност да се пре усвајају неке негативне ствари и понашања него позитивне. Мада у нашем менталитету има доста светлих и позитивних елемената, на жалост има и таквих који нас вуку на границу једва прихватљивог у групацијама људ-, ске врсте. Наше људске нарави често су површне, а понекад и непредвидљиве, некад изражене приличном колеричношћу. Темпераментом не умемо рационалнб да владамо и управљамо. Често копирамо од других радије оно негативно, него оно што одликује. Погледајте што радимо са дуваном: у нас су девојчице почеле да пуше и то јавно, по улици. Погледајмо како се нагло шири алкОхолизам код нас, посебно код младих. Сетите се скорог догађаја у Руми, где је због алкохола у кафићу изгорело осам младих живота. Је ли то слобода личности или недостатак културе или рестриктивне политике. Значи, неко је у образовању и васпитању направио крупне грешке, због којих сада патимо. Када размишљамо о нашем менталитету, увек се сетимо незаборавног Скерлића који каже; Новији нараштаји схватили су живот као забаву и производњу, избјегавајући све што је рад и дужност, не желећи да раде ишта и не стварајући породице, у најбољем случају доносећи на свет по једно дете. На тај начин су читави нараштаји српске интелигенције изумирали или морално пропали већ у првом, а најдаље у другом и трећем колену. Српску интелигенцију је обнављала само свежа сељачка крв, али се и она у тој оболелој средини брзо поквари и остане бесплодна." Зар ово нису пророчке речи, и зар и сада нису актуелне. Само наш менталитет могао је да изнедри случај који се не баш давно десио у селу Давидовцу, у околини Сврљига. Имућни сељак (има ауто) угледни и уважавани грађанин, на изглед потпуно нормалан, задавио је своје здраво новорођенче, треће по реду, да му се не би смејали и изругивали га сељаци што има више деце. Такав монструозан злочин могао је да изроди само наш поклекли морал. Чак ни мајка није давала већи отпор убици.

Проф. др

Милан ВОЈНОВИЋ

(Наставиће се)

Албанка и хоџа

Дође Албанка у џамију и одмах је хоџа пита: Колико имаш деце? Вала петоро похвали се Албанка. Губи се из храма, и не долази док не родиш осморо... запријети јој хоџа.

НОВА ПРОСВЈЕТА