Arhiv UNS — Kultura

отишло у збијег. Остали су само стари, немоћни и тек покоји човјек у снази по задатку. Опет прохуја селом: Ево усташа...! Био је то 19.3.1943. Свједочење Ђуре Карапанџе; Тек што су стигли из правца Маје до Винчића-крижа једна група партизана запуца с положаја покрај драготинског гробља. Усташе, зачудо, побјегоше главом без обзира. Било их је двадесетак. Ђуро, сада већ одбјегао из Крајачића у Драготину (што даље од Маје) пронађе заклон на гробљу. Гледао је што ће учинити усташе, хоће ли се вратити? Да, дошли су опет, кроз кратко вријеме, овај пут појачани тенком и тешким митраљезом. Харачење започе истог часа... Видим како плану прва кућа у мом засеоку, па друга и тако редом. Одједном видим гдје сукља дим и из моје штале. Бар да ми поштеде кућу, помислим. Истога часа просукља пламен и из моје куће. Онда се повукоше, а ја се спустим у село да видим што су урадили. Занимало ме је прије свега што се збивало у Крајачићу иако сам знао да су „гостовали" и у осталом дијелу Драготине. Дошавши на лице мјеста Карапанџа је видио и многе детаље што су измакли оку док се налазио на гробљу. У Јелића бари видим своју мајку. Мртва погођена пиштољем у тјеме и ножем у грло. Још врућа, мајку им усташку... Крај ње лежи Столица (Стојан) Јелић. Имао је већ прије тога завоје иа нози па су мислили ваљда да }е партизан. Ранили су га Швабе у једној ранијој најезди. Дођем до куће и видим из горјеле људе, само се кости и зубала препознају. Илија Лазић је био у бункеру док га није потјерала на свијетло дана немогућа врућина од пожара. Искочи и почне бјежати. Без успјеха јер ухватише га на сеоском путу. Одрезаше му нос, бацише на пут и стрељаше пред неким сеоским свињцем. Ћуро Кљаић је изгорио у својој авлији, стари Стеван Јелић такођер нађосмо само труп без руку, ногу и главе. Станко Узелац изгорио је жив у кревету јер |е био непокретни инвалид. Пребројали су мртве, покопали њихове посмртне у дословном смислу ријечи остатке. Петнаест душа! Петнаест у овоме дијелу села... Покупили су их на двоја волоњска кола. Није било времена за церемоније ни копања посебних рака. Сахранише их брже-боље. Кљаиће скупа, Винчиће скупа, Бањце скупа... На другом крају села догађалс еу се ништа мање стравичне ствари. Убили су Саву Крњаић, потом Секу Табакову, те жену Стевана Сладовића, бабу Милоша Гаљена... Најзвјерскије недјело учинили су у кући Ранка Тодоровића. Затворили су на тавану шест старих жена, међу њима и Ранкову бабу и запалили кућу. Несретнице су умрле у пламену у тешким мукама. Опаска писца: Молимо наше читаоце да, уколико оспоравају поједина свједочења, пошаљу своју верзију приче или исправе објављене детаље, датуме, имена. Биће нам то драгоцјен прилог. (Наставиће се) Записао и приредио

Вукашин ЗОРИЋ

I Л/ * - V* Цглги Јис. ~ .. Списак жртава усташтва и фашизма у селу Драготина од 1941. до 1945. годинс. Оригинални запис одОорника Буре Карапанџе. новл ПРОСВЈЕТА