Arhiv UNS — Kultura

За вријеме посјете цара Фрање Јосипа Загребу усташки преци су је гађали вагоном свјежих јаја. Хоће ли јаја замијенити у ове дане нешто друго? Живи били па видјели. „Усташка еуропска демократија" је у стању у свакој прилици показати своје право варварско лице. Снимио: Србин побјегао из Загреба)

; Жарко БОЖИЋ

Јова Јовановић Змај

Свето Преображење православна црква у Загребу.

Српска слога

Србин има једну мис'о, у срце му Богупис'o да он сваком добро жели, да сироту не уцвели, да дарује ко му тражи, и бол свачиј' да ублажи. Само Србин нема слоге, отуда му беде многе.

Србин има прошлост славну, има веру православну. Има језик бисер сјајни, има песму ђердан бајни. Има паметда царује и вештину да војује. Само Србин нема слоге, отуда му беде многе.

Србин има бистро око и брзину као соко. Шта науми учиниће, што погреши поправиће. Свуда стиже, све постиже, нико Богу није ближе. Само Србин нема слоге, отуда му беде многе.

Лл'кад Србин стекне слогу, милији ће бити Богу, и мајке ће у даљини, у Индији и у Кини, својој деци говорити: желите ли срећни бити на Србе се угледајте, српском слогом заблистајте.

Пророчанство језика

Мајстори мисли

У том посртању дошли су они до броја 40.000 жртава и тај број им се чини мали. Готово као доказ да су невини, да нису убили никога! А замислите како бисте се осећали да сте убили 40.000 птица, или мрава...

1. Ни један геноцид се не може разумети. Ни геноцид над српским народом не може стати у људски мозак. Једна од окосница „Каже" (поема ауторова „Кажа у кажи" примједба уредника) је пророчанство језика. Погледајте само како се јаме зову и замислите зашто се тако зову. Рецимо Јадовно. Тако је названо пре поклања у другом светском рату. Значи, није именовано оно што се ту већ било догодило, него је предсказано шта ће се догодити. Да је тако крштено после злочина не верујем да бисмо показали такву проницљивост језика. Таквих примера има много. Једини преживели из Глинске цркве зове се Љубан Једнак. Онај који је бранио једно од најсветијих начела свога народа зове се Гаврило Принцип. Онај који је извео војску и народ из отаџбине звао се Радомир Путник. А тако су се звали пре него што су своја имена доказали и оправдали. Као да име предодређује судбину, а живот иде по плану језика. 2. Недавно је пронађен усташки документ из којег се види да су усташе још пре рата, дакле, пре оснивања НДХ направили попис јама у Херцеговини са прорачунима колико која може да прими људских тела. Тај план су касније и испунили, а запремину погодили. Тако су јаме постале етнички чисте, а јамографија незаобилазна за изучавање судбине српског народа.

Невине жртве су једини мотив уметности, једина брига језика, тема сваког озбиљног разговора. Никад нико није страдао на правди Бога а да нско није видео. И да после није живео једино зато да би о томе сведочио. Многи су се само зато и родили. Залуд је јаме бетонирати и прећуткивати. Земља се не може смирити док све жртве које су у њима не изађу на видело. Битку са невиним жртвама нико није добио. Она се може окончати само признањем и покајањем. Докле се може искривити душа и поклекнути ум најбоље показују они који у наше дане лицитирају бројке невиних жртава. У том посртању дошли су они до броја 40.000 жртава и тај број им се чини мали. Готово као доказ да су невини, да нису убили никога! А замислите како бисте се осећали да сте убили 40.000 птица, или мрава... 3. Моја је најдубља вера да највеће духовно благо једног народа чине његове невине жтрве. Нико се није показао јачи и моћнији од невиних жртава. И међу невиним жртвама највеће су оне због свог имена и рођења. Ти су се Јеврејима, страдалницима без премца и поређења, својом невином крвљу придружили и Срби. Тим жртвама смо највише дужни. Срби имају неизбројене жртве које нису именовали. Невине жртве могу сачекати свој народ. Можда оне и одлучују кад ћемо их се сетити. Што их се пре сетимо, пре ћемо постојати.

Матија БЕЋКОВИЋ

Академик Матија Бећковић

То су Срби!

Из проповеди протестантско! пастора Фридриха Грисендорфа, одржане маја 1945. у селу Евербур!у, крај Оснабрика.

...Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Руси, Американци, Енглези. Можда су имали боље оружје, више војника, боље вођство. Али то је, у ствари, изразито материјална победа. Ту победу су они однели. Али овде, међу нама, има један народ који је извојевао једну другачију и много лепшу победу победу душе, победу срца и поштења, победу мира и хришћанске љубави. То су Срби! Ми смо их раније само донекле познавали. Али смо исто тако знали шта смо чинили у њиховој Отаџбини. Убијали смо стотину Срба, који су бранили земљу, за једног убијеног нашег војника, који је, иначе, представљ ао власт окупатора насилника. Па не само да смо то чинили, него смо благонаклоно гледали како су на Србе тамо пуцали са свију страна. Знали смо да се овде, међу нама, налази S.(XX) официра Срба, који су некад представљали друштвену елиту у својој земљи, а сада су личили на костуре, изнемогли и малаксали од глади. Знали смо да код Срба тиња веровање: ко се не освети, тај се не посвети! И ми смо се, заиста, плашили освете тих српских мученика. Бојали смо се да ће они, по нашој ка-

питулацији, радити оно што смо ми са њима чинили. Замишљали смо, јасно, ту трагедију и већ видели нашу децу како пливају канализацијом, цли се пеку у градској пекари. Замишљали смо убијање наших људи, силовања, ру шење и разарање наших домова. Међутим, како је било? Кад су пукле заробљеничке жице и када се 5.000 живих српских костура нашло слободно у нашој средини, ти костури су миловали нашу децу, давали им бомбоне! Разговарали су са нама! Срби су, дакле, миловали децу оних који су њихову Отаџбину у црно завили. Тек сада разумемо зашто је наш велики песникГетеучиосрпскијезик. Садтек схватамо зашто је Бизмарку последња реч на самртној постељи била „Србија“! Та победа Срба је већа и узвишенија од сваке материјалне победе! Такву победу, чини ми се, могли су извојевати и добити само Срби, однеговани у њиховом светосавском духу и јуначким епским песмама, које је наш Гете тако волео... Ова победа ће вековима живети у душама Немаца, а тој победи, и Србима, који су је извојевали, желео сам да посветим ову моју последњу свештеничку проповед.

* нова ПРОСВЈЕТА