Arhiv UNS — Kultura

Марко Краљевић и св. Недјеља

Циклус легендарни

Подранио Краљевићу Марко, Подранио у недјељу свету Прије зоре у бијела дана, Подранио у лов у планине. Нит се крсти, нит се Богу моли, Већ он иде у лов у планине. А кад дође у лов у планине, Лови лова по гори зеленој; Ништа му се уловит не дало. Сједе Марко под Јеле зелене, Ведро било па се наоблачи, Из облака тиха роса пада. А у роси змиЈа шаровита, Паде она Марку на грлашце Па се Марку око грла виЈе, Уз образ му главу ослонила. Кад то видЈе Крал>евићу Марко, Препаде се, како никад ниЈе. Хоће Марко да је скине с врата, Ал се змија ни кренути не да. Кад то видЈе Краљевићу Марко, Још се горе јунак препануо, Па прихвати дебела Шарина И њему се баца на рамена Те пот Јера двору бијеломе. А кад дође пред бијеле дворе, Бијели му двори затворени. Виче Марко иза свега гласа: „Отвор’ дворе, стара мајко моја!" А кад ли га мајка разумјела, Ишетала на прозор од двора. Кад видјела свога сина Марка И на њему змију шаровиту, Тешко се Је стара препанула Па побЈеже у бијеле дворе. Кад то видје Краљевићу Марко, Да је њему маЈка побјегнула, Да му дворе отворити не ће, Он је своју љубу дозивао: „О Јелице, драга љубо моЈа! Отвори ми двора бијелога, Оли сада оли већ никада. Сада ћ у се дијелити душом. А кад ли га љуба разумјела, Ишетала на прозор од двора. Кад угледа господара Марка И на њему змију шаровиту, Тешко се је млада препанула, Па затвори прозора од двора И побЈеже у камаре мале. Кад то видје Краљевићу Марко, Да је њег'ва љуба побјегнула, Цвили Марко иза свега гласа И дозивл>е селу Анђелију: „Анђелијо, драга моја селе; Ако спаваш на душеку млада, Скочи млада на ноге лагане, Отвори ми двора бијелога, Оли сада ол веће никада. Ево ћу се диЈелити с душом." А кад га је млада разумјела, Још Је она у душеку била, Хитро скочи на ноге лагане Па отвори прозора од двора. Кад сагледа свога брата Марка, Што му се Је Јутрос догодило, Од жалости Јадна поцмилила И она се тешко препанула. А Марко Је сели говорио: „Анђелио, драга моја селе! Узми, селе, са грла махраме Па омотаЈ десну твоју руку, Дижи мени змиЈу шаровиту. Ево ћу ти преминути сада." А кад ли га селе разумјела, Па пошета низ биЈеле дворе. Од двора је врата отворила, Диже она са грла мараме, Па је десну руку омотала И она Је змији говорила: „Заклињем те, змиЈо шаровита! Што се јеси на Марка успела? Ол си, змијо, од Бога послана, Ол си дошла из зелене траве?" Тихо њоЈзи змија одговара: „Анђелијо, Маркова сестрице! Што ме питаш право ћу ти рећи! Ја нијесам из зелене траве, Нити стоЈим у трави зеленоЈ, Него Јесам од Бога послана. Ја нијесам змија шаровита, Него ја сам света Недјељица. Зашто Јунак Краљевићу Марко, Силан Јунак, никог се не боЈи Он је Јутрос рано подранио, Нит се крсти, нит се Богу моли, Него иде у лов у планине, Да би Марко лова уловио. Да се Марко није препануо И вратио двору бијеломе, Смрти бих га уморила била." Па Је змиЈа Марку говорила: „Хајде болан Краљевићу Марко! Ти одскочи Шарца коња твога.

А преломи сјајна џефердара Па ие рани у непјељу спету. Ти не рани у лов у планине, Нег се крсти и Богу се моли. * То изрече змија шаровита Па се Марку са грлашца дигне, Паде она у зелену траву. Кад то видје Крал>евићу Марко, Он се скочи са коња својега. Селе му Је Шарца прихватила Па га води у коњске подруме. Узме Марко сјајна џефердара Па га ломи на двоје и троје, Па се врати у бијеле дворе. Он се крсти и Богу се моли, Пости Марко свету недјељицу: Он не пије вина црвенога, Нити ије меса дебелога. Нег фјелицу круха јечменице И купицу студене водице. Тако јунак Краљевићу Марко, Тако Марко тешко запостио До старости и до смрти сво Је.

Урош и Мрњавчевићи (дјелови пјесме)

Циклус преткосовски

Састала се четири табора На убаву на пољу Косову Код бијеле Самодреже цркве: Једно табор Вукашина краља, Друго табор деспота Угл>еше, Треће табор војеводе Гојка, А четврто царевић Уроша; Цареви се отимљу о царство, Међу су се хоће да поморе, Злаћенима да пободу ножи, А не знаду на коме је царство. Краљ Вукашин вели: „На мени је"; Деспот Угљеш: „Нијс, нег на мени"; Војвод' Гојко: „Није, нег на мени"; Ћути нејак царевић Урошу, Ћути дЈете, ништа не бесједи, Јер не смије од три братијенца, Братијенца, три Мрњавчевића... ... Марко узе књиге старославне, Књиге гледа, а говори Марко: „А мој бабо, Вукашине краљу! Мало л' ти је твоје краљевине? Мало л' ти Је? Остала ти пуста! Већ с' о туђе отимате царство. А ти, стриче, деспоте Угљеша! Мало л’ ти је деспотства твојега? Мало л’ ти је? Остало ти пусто! Већ с' о туђе отимате царство. А ти, стриче, војевода Гојко! Мало л' ти је војводства твојега? Мало л' ти Је? Остало ти пусто! Већ с' о туђе отимате царство, Видите ли, Бог вас не видио! Књига каже, на Урошу царство, Од оца Је остануло сину, ДЈетету је од кољена царство, Њему царство царе наручио На самрти, кад је починуо. " ... На Марка је врло жао краљу, Те га љуто куне и прсклињс: „Сине Марко, да те Бог убије! Ти немао гроба ни порода! И да би ти душа не испала, Док турскога цара не дворио!" Краљ га куне, цар га благосиља: „Куме Марко, Бог ти помогао! ТвоЈе лице свјетло на дивану! Твоја сабља сЈекла на мејдану! Нада те се не нашло Јунака! Име ти се свуда спомињало, Док је сунце и док је мЈесеца!" Што су рекли, тако му се стекло.

Рођење Марка Краљевића

Циклус Марка Краљевића

Лов ловио Вукашине краљу, Лов ловио три биЈела дана; Кад четврто јутро освитало, СЈеде краљу на студену сти Јену, КраЈ стЈене му копље ударено, За копље је коња привезао Па са своЈим коњем разговара: „Ну несрећни Вукашине краљу, Не да ми се птица ни вид Јети, А камоли данас уловити. Ја гладуЈем и жеђом и гладом." Ал Је краља дозивала вила : „Мудар јеси, ал говориш лудо. Ниже тебе Језеро зелено, Код Језера вила Мандалина, Казат ће ти како ћеш ловити, Али тешку узимала плаћу, Од јунака руку и мишице. " А кад чуЈе Вукашине краљу, Он посједе добра коња свога, иде краљу кроз гору зелену, Добра га Је срећа намјерила: У зеленој гори код језера, код језера вила Мандалина, Ал је вилу санак преварио, Привуче се Вукашине краљу, Украде јој круну и кошуљу, Оде краљу бЈелу двору своме. Кад се вила од сна разабрала, Тужна вила у злу се видјела, Јер не има круне ни кошуље. Лети она кроз гору зелену, Сретала Је Вукашина краља Па Је краљу тихо бесједила: „Дај ми, краљу, круну и кошуљу, Честита ће тебе учинити. " Одговори Вукашине краљу: „Не ћу, вило, ниједнога дара, Нег ако ћеш мени љуба бити." Тужна вила у злу се вид Јела, Иде за њим бЈелом њег'вом двору, Вјенча вилу Вукашине краљу, Два је њему породила сина, Првога је Краљевића Марка. А другога Андрију нејака. А кад било дветнаест година, Жени Марка Вукашине краљу, Пред двором му дивно коло игра. Ал говори вила Мандалина: „Дај ми круну, Вукашине краљу! Отић ћу ти разиграти коло." Прсвари се Вукашине краљу Па јој даде круну и кошуљу Оде вила коло разиграти, Двапут се у колу окренула, А трећи пут у облакс скаче, Из облака вила подвикава: „Остај с Богом, Вукашине краљу! Мож ме чути, ал нећеш ме видјет. " Тад говори Вукашине краљу: „Врати ми се вило Мандолино! Ком остави Андрију нејака, Лудо младо од пол годинице?" Одговори вила Мандолина: „Не брини се, Вукашине краљу! Андрију ће одгојити мајка, Јутром рано и вечери касно. " Па одлети високоЈ планини. Назад се Је често повраћала, Јутром рано, а вечери касно. Андрију је отхранила маЈка, Хранила га једанаест година. Не види је Вукашине краљу, Нит је види Краљевићу Марко, Нег АндриЈа и љуба Маркова.

(Наставак у идућем броју „Нове ПРОСВЈЕТЕ")

нова ПРОСВЈЕТА

9