Arhiv UNS — Listovi osnovnih škola

Од како је Стивенсон 1829. го дине изумео познату „Ракету“, прву локомотиву на свету, про шло је скоро 150 година, а исто рија лскомотиве кажу* струч њаци доживела је праву револуцију. Некадашња Стивенсо ва „Ракета“ ,јурпла“ је „фанта стичиом" брзином од 5 километ ра на час, а данас локомотиве сасвим нормално возе брзинама од преко 150 километара на час и већ нам постаје по мало чуд но када негде видимо „парња чу“. Ипак та „парњача“ била је претеча савремених локомотина v. људи су је .из све снаге“ ко ристили. „Ракета“ је доживљавала своју ренесансу, а нешто касније, појавиле су се електри чпе и дпзел локомотиве које су данас већ освојиле свет. Истини ?а во.љу треба рећи да је парњачама данас место Једино у железничким музеЈима. Брзином од 331 кгл на час (28. марта 1955.) постигнут Је своЈевремени светски рекорд брзине једне локомотиве. Тада Је овај рекорд постигла електрична ло комотива. Данас, међутим, многи конструктори већ врше опите са локомотивама коЈе ће пут ничке композициЈе моћи да ву ку у брзини од око 400 км на час. Парна локомотива Је захтевала не само железничку пругу већ и гориво и велике количине воде. Осим тога она Је обилно загађивала средину којом Је пролазила. Људи су покушавали да парњаче ложе дрвима, уг љем, па чак и течним горивима, али никада нису успели да сма ље GpoJ људи који су са њом морали да раде. Као што је по знато у парњачама Је обавезно морао да ради машиновођа, један ложач, а велике екипе же лезничара бринули су се о снаб девању водом, о чишћењу котлова (од каменца) и ложишта (шљака). Измсђу два светска рата рођена je електрична локомотива, коЈа Је имала ту предност што се железничари нису морали бринути о скупом гориву и о во ДИ.

Међутим, ова локомотива, да би ишла, морала је да има жицу. Прве електричне локомо тиве повезивале су *елике градове и више су личиле на чуд не и незграпне трамваЈе. Биле су одличне за оне пруге крје су се пеле (или спуштале) уз брда

и планине. Њене прсдности би ле су недвосмисленс; њом Је управљао само једак човек и ни Је било потребно много људи да би Је снаодевало. Ове локомотиве данас су рас прострањене на целој земљиној

кугли и, Сез велике буке и за гађења, превозе путни£е и терет. Ипак зз електричну локомо тиву како је коришћена јеф тинија елоктрична енергија било је потребно градпти посе бне трафо-станице и електрич ну глрежу.

Године 1932, рођена је прва дизел локомотива. То је локомотива коЈа Је имала Један сасвим друш мотор (принцип сли чан раду аутомобилског мотора) И ове локомстиве су данас ма совно у употреби, а рекло би се да чак имају изнесне предно-

сти над електричним локомотивама; за н.их није noTpe'M’o изграђивати трафо-станице и електричне водове. И електричну и дизел локомо тиву употреољаваЈу данашње железничкс линиЈе, нарочито због тога штс за њихово покре-

тање ниЈе потребна велика при према. Оне крећу такорећи из места, а за покретање пар них локомотива било Је потребно наложити ватру и сачекати да се вода из котла претвори у пару коЈа ће покренути ко лпозицију. Парној локомотиви, која је ишла брзином од десетак километара na час, из 1852. године, данас је место у музејима.

Ово је npea локомотива 20. века, из 1903. године. Била је тешка 120 тона, кретала се на пару и ишла брзином од 110 km'h.

11