Arhiv UNS — Listovi osnovnih škola

NAUKA TVRDI DA SU SE OVA BIĆA VRLO MALO PROMENILA ZA NEKOLIKO MILIONA GODINA. NAUTILUS - JEDINI ŽIVI FOSIL IZ PORODIGE GLAVONOŽACA

savaju plaštom vodu, übacuju je u jednu »cev« (šupljinu) ko.ju potom, jakim grčenjem mišića, »stisnu« isterujuči vodu iz nje. Tako oni ustvari imaju tehniku rada mlaznih motora, jer naglo istisnutim mlazom vode izvode krfctauje. Krecu se i napred i nazad, jer im ona »cev« omogućuje da sami biraju željeni pravac istiskivanja mlaza vode... Ali ovo »usisavanje« vode služi glavonošcima i radi disanja, jer usisavanjem vode, nju dovode i do »pluća« u ikojima se odvija prerada vode u kiseonik. Lpak bolje je da umesto izraza »pluća« kažemo da glavonošci ustvari imaju škrge koje istina ne podsećaju svojim izgledom na škrge riba, ma da im je lehnika rada slična. Na zadnjem delu tela glavonošci imaju specijalne žlezde koje proizvode crnilo. U slučaju kada ih neprijatelj napadne, glavonošci ispuštaju ovo crmlo, njime zamute vođu, i pobegnu od neprijateIja. Najveći neprijatelji su im ribe i kitovi. Kod dubinskih glavonožaca ovaj organ, koji luči »mastilo«, pretvoren je u organ za svetljenje. Glavohošci žive u raznim dubinama i u svim morima i okeanima. Mogu da budu veliki samo nekoiiko santimetara, ali mogu da porastu i do ogromnih dimenzija. Poznat je glavonožac Architeutisa koji dosegne dužinu od preko 20 metara i te-

žinu od preko jedne tone. Ako je verovati legendama i pričama, glavonošci ;nogu da budu još i veći. Love se zbog dobrog mesa (које Ijudi rado jedu), a i zbog crnila od koga se pravi odličan tuš. S obzirom na broj škrga, glavonošci se dele na četvoroškržnjake i na dvoškržiyake. Imena jasno ka zuju da jedni imaju četiri škrge, a drugi samo раг škrga. Među dvoškržnjacima, koji se opet dele na one koji imaju 10 ili 8 pipaka (na Dekapode i Oktopode) najpoznatiji su: sipa, lignja,hobotnica i jedrilac. Oktopodi ili hobotnice ponekad narastu i po četiri do pet metara. Njenih osam krakova je snahdeveno pijavkama kojima grabe plen, ili se pridržavaju za dno.

ЗАШТО?

КАДА СЕ ПOЈАВЉУЈЕ СНОП МУЊА?

Зоран Јелић, Ниш

Сноп муња настаје за време јаких олуја као резултат пражњења вишка електрицитета унутар једног олујног облака. Главна линија муње јавља се прва да би се одмах после ње преко неба разлила дифузна свет

лост у облику светлих спирала. За разлику од обичних муња ове не стижу др земље. И за то кад посматрамо ви 'димо само велики про стор избраздан муњама које се протежу иза хоризонта.

ГДЕ ЈЕ CЛИKA МОНА ЛИЗА?

Један од најпознатијих портрета у свету, Мона Лиза, који је насликао Леонардо да Виичи између 1503. и 1506. године изложен је у париском музеју Лувру. Овај портрет нази ва се још и Ђоконда јер је то било презиме жене са слике.

Леонардо да Винчи је почео да ради портрет када је имао 51 годошу. Његов модел је била двадвсетчетворого дишња Флорентинка, жена Фрапческа дел Ђоконда. Она је сваке поподнева долазила у студио ггознатог сликара и позирала му у вре ме када је оветло дава ло најлепше преливе бо ја. За три године рада на слици Леонардо да Винчи je бно фасциниран својим моделом и

Ласло Тот, Суботица

када је завршио слику никоме није хтео да је уступи нити се одвајао Од ње. Носио је кад се селио у Милано, затим у Рим и најзад у Фраlн цуску.