Arhiv UNS — Listovi osnovnih škola

RIBE NAŠIH REKA, JEZERA I MORA

U JADRANSKOM MORU ŽIVI OKO 360 VRSTA RIBA

Potoci, reke i jezera u Jugoslaviji bogati su ribama raznih vrsta. Jadransko. more je još bogatije. U njemu je konstatovano da do sada živi oko 300 vrsta riba, ali sve nisu značajne za ishranu, za lov ili za podvodni ribolov.

Duž naše morske obale živi i nekoliko otrovnih riba. Najpoznatija je morski pauk, koja može da naraste do 30 santimetara, a njeno meso je veoma ukusno za jelo. Bodlje morskog pauka se nalaze na leđnom peraju i na škržnim poklopcima. Morski golub i žutulja su ribe veoma slične ražama. Po njihovim dugačkim i šiljatim repovima nalaze se bodlje koje im služe za napad i odbranu. Otrov ovih riba deluje na organizam slično otrovima zmija poskoka i šarke.

U zapadnim kršnim krajevima naše zemlje, u ponornicama koje pripadaju slivu Jadranskog mora, živi nekoliko vrsta interesantnih riba koje inače spadaju u veliku prirodnu retkost. Neke od tih riba žive u Livanjskom, Glamočkom, Popovom, Gatačkom, Lukavačkom, Fatničkom, Duvanjskom, Sinj skom ј još nekim poljima, a kad se voda u njima

preko leta isuši ove rdbe odlaze pod zemlju. Narod te ribe zove imenima: oštrulja, piurak i glavica. To su sitne ribe koje su rasprostranjene samo na tom uskom području i ne nalaze se u drugim krajevima sveta. Interesantno je još i to, da one ostaju duboko ood zemljom četiri do pet meseci godišnje.

Retko se duž obale Jadrana pojavi i koji krupniji morski pas. Inače, u Jadranu živi 25 vrsta morških pasa od kojih su najpoznatiji: kostrelj, volonja, pas-jaram, sabljaš, dugonosa psina, psina-lisica, morska mačka, i mačka-blatarica. Modrulj i morski tigar, koga još nazivaju i »Ijudožderom« samo su povremeni, retki gosti Jadrana.

ska pastrmka, 3. lipljen, 4. smuđ, 5. štuka, 6. šaran, 7. linjak, 8. mrena, 9. grgeč, 10. bucov, 11 klen, 12 . crvenperka, 13. deverika, 14. som, 15. jegulja

MORSKE RIBE: 1. treska, 2. skuša, 3. raia, 4. hakalar, 5. barbun, 6. iglica, 7. oslić, 8. komarča, 9 kema

НОВАЦ ИЗМЕЂУ ДВА УСТАНКА

Поробљена Србије није имало свој новац. У кратким предасима између битака првог и другог српског устанка против Турака (1804. 1815) плаћање је вршено аустријским бакарним, сребрним и златним новцем и руским рубљама.

Најзад је 1869. године исковано бакарног нозца у вредности 734.737 дииара, а сребрњака у вредности од 5 милиона динара, док се од 1879. године производе први српски златни ци. Тада су у онтицају били златници од 20 и 10 динара, сребшаци од 5. 2, 1 и 0,50 динара, и бакарни новац од 5,2, и 1 паре.

22

JUGOSLAVUA U REČI I SLIC