Arhiv UNS — Listovi stranaka

Одговори и разговори

На наше подвлачеше нужде умирења земље, и у умиреној земљи савлађивања растуће економске кризе као прве sрнге, и доследно томе повезивање и искоришћавање свих конструктивних снага у земљи, владина штампа одговара понављањем грдњи ц клевета. Једне и друге, грдње и клевете, тако се јзсно испољују, да на њих реагирају сами читаоци тих прописаних предизборних парола. У једном је листу на уводном месту, под насловом: „Демократска“ опозиција политички организатор шпекуладије и црне берзе“, развијена тема да опозиција ништа мање него брани спекуланте када тражи широку спрегу «арода у бдбрани од зла које се увећава. Ти су „шпекуланти“ „експлоататори и црноберзијанци“ сада иза осуде сопственика великих предузећа Дне хиљаде малих трговаца и пиљара, који данас у ствари могу само физичким напором као сви други радници да обезбеде хлебац себи и породици, тн су шпекуланти и експлоататори и црноберзијанци сељаци које, нсто као оне горе и многе друге ситне привреднике, једна несмишљена привредна политика избацује из механизма народне привреде, с претпоставком да је та несмишљена привредна политика обевбедила већ други, свој, привредни механизам. Једне избацује потпуно, друге спутаВа у предузимљивости, треће онеспособљава порезима и таксама. О овима последњим довољно је донети листу разреза порезе малнх обућара данас у главном тзв. „крпа“ и њима сличних занатлија, па да се види ефекат тих секташких маказа које под вицом разарања „застареле буржоаске призредне мреже“, довршују кидање Воследњих конаца једног тешкд оштебеног привредног ткива. Тим реформаторима не пада на памет ба и реформе рачунају са стварним Вогодбама под којима се реформе из>оде, и да идући новом животу треба кивот одржавати. И није чудо када &ни који занемарују услове Обнове земље и широко иовезизање {нага и средстава прелазе олако преСо ситних невоља једнога краја или као што је Београд, или чак |греко упропашћених милиарди у ВојВодини; али је чудо да се с том лакофћу мире с перспективама ове зиме у Свима областима привредног живота, ?аобраћаја и народиог здравља. С тим претећим нзгледима за целу Ве.мљу, а по готову за пасивне крајеве, чија се размера данас од трећине зеМље попела на већу половину земље, ју тој већој половини земље, данас није Никаква болећивост него целисходност која умирење и успокојеше земље поставља као услов обезбеђења самих голих живота. Зима која долазн доноси собом читав свој програм невоља цичу без ргрева, голотињу, болештине Н глад.

У истини је црна берза све то погцењивати, и"у јавним пословима ие руководити се опвдтим интересиМа ни кад су они у оволикој мери угрожени. Никада Клевета није била достојно оружје ни у каквој борби. Данас је најлакша ствар рећи некоме да је „издајннк“. Ако некоме треба рећи да је издајник, онда га треба извести на суд да му се за издају суди. Иначе таква тврђења остају проста и мрска клевета. У својој изјави страним новинарима др. Драгољуб Јовановић рекао је д а „са фронтом не могу ићн они који вуку напоље, нли они од којих свак вуче за себе“. Док је Комунистичка странка у Југославији била илегална г. Јовановић је „вукао“ на своју воденицу, сада када је остао на цедилу, мора да „вуче“ тамо одакле је. некада „вукао“. Смешно је када се г, Јовановић ирави мучеником због нечега што се није десило. Он се није могао уздржати да не каже страним новинарима да; присталице Демократске странке нису узимали учешћа у ослободилачкој борби него су се у земљи и на страни држали непријатељски. На ово би могли г. Јовановићу рећи; док сте ви г. Јовановићу бшш у вашој топлој и удобној скривници обилато снабдевени свим и свачим, дотле су члановн вођства Демократске странке вучени по логорима и домаћим и немачким, а њихова браћа и деца учествовала у овој борби. Г. Јовановић је као политички човек из Србије зиао добро да пок. Михаило Кујунџић никада није био претседник Главног одбора Демократске странке. Пок. Кујунџић је дошао из ропства као * тежак срчани болесник Имао је идеју да иокуша омогућити сарадњу измећу НОП н организације Д. М. Било је све то касно и бесциљно, касно и беспомоћно и за сам неки утицај на акцију Драже Михаиловића. Кујунџић је отишао у шуму и тамо ускоро умро. О свему томе најмање је позван да буде судија др. Драгољуб Јовановнћ који је за све време окупације „вирио из рупе-‘ како то кажу његови пријатељи из Народног фронта, чије поверење он чак ни оваквим нападима на Демократску странку неће стећи.

Из говора Моше Пијаде („Борба“ 1 окт.). „Ми морамо смрдљиву лешину реакције макнути с нашег пута. Средине нема и не може да буде! Ко не гласа за Народни фронт, тај ће да гласа против народа и независности Југославије! ТаЈ ће гласати за злочинце и кољаше. Тај ће гласати за фашистичке и четничке униформе, за највећу издају, коју је српски народ икада доживео.** После овога свакоме Је јасно да ће ово бити внајслободннји избори које је Југославија видела“.

ПРАВНА ХРОНИКА

Чиме се одликује данашња нарадна власт

Тврди се да је карактеристнка нове власти у Југославији у . томе, што је она народна. Према меродавном стручиом тумачењу (в. Архив за мај —јуни Ј945), сва власт у нашој држави има данас претставнички карактер, дакле бирана је од народа. Ми смо већ истакли да се данашњим 'народним одборима уопште не може признати својство „нарбдне власти“, јер нису редовним путем изабрани. Али и да је то било, данашња организадија те власти је таква, да би се она, и ако 6и потицала из народа, брзо утопила у обичну управну власт. То јасно произилази из чињенице што ова .власт, иако има право издавања уредаба и право администрирања уопште, чини то у зависности илн тачније под надзором и руководством јерархиски више власти којој је подређена, све до савезних министарстава, која стоје на челу управе. Истина, ова власт до данас још није добила своју законску подлогу ни организациски, ни у погледу функција. Али њена досадашња пракса даје могућност да се говори о њеним ксалптетима. Та пракса међутим, не показује да данашња народна власт има неко самсЈстално поље делатности.

Треба констатовати да је наш свет у први мах схватио да се код народне власти ради о народној самоуправи, о политичкој децентрализацији. До тог схватања дошло се из посматрања одбора као изборних тела. Међутим, избврност је један елеменат самоуправе, али није битан. Самоуправе има онде где има стварне сопствене надлежности једног локалног управног тела и где је стварна власт тога тела у локалним нословима само у врло ограниченој мери под надзором државе, и то под цадзором само с погледом на закони-

тост аката. Онде међутим где је локална управа подређена вишој власти ! у том смислу да виша власт може увек ништити сваки акт ниже власти по сво- ! ме праву претпостављене власти, као што је данас случај, ту не може бити речи о самоуправи. И по меродавном тумачењу народна власт није самоуправна власт у уобичајеном смислу речи (Др. Јован Ђорђевић, проф. Универзитета и помоћник министра за конституанту, Правна мисао јануар— април 1945). Појам самоуправе, вели се, оснива се на дуализму између државне власти с једне и народне власти с друге стране. Код самоуправе народ је у односу према државној власти у положају онога који тежи за слободом и независношћу према оиоме који му ту слободу пориче. Пошто те супротности данас нема, јер је сва власт у рукама народа, то ни народни одбори нису замишљени као посебни чиниоци, народне власти према државној, већ и они улазе у склоп јединствене државне власти, која је свуда у рукама народа. На овај начин народ у нотпуности врши своје право самоуправљања. Теоријски ова теза изгледа логично постављена, али је заснована на неисправном схватању појма самоуправљања. Није свако учешће народа у власти исто што и самоуправљање, па ни учешће у народним одборима није то. Јер ако је народ кроз одборе овлашћен да спроводи законе парламента и наредбе владе, онда је он само извршилац воље више власти. Тек кроз законодавну функцију парламента и кроз функцију врховне управне власти (владе) која потиче из парламента, остварује се самоуправљање иарода, влада народа над самим собом, јер у закону 1 парламента дате су основне заповест«,

док су све остале извођење оних о* сновних. С Друге стране онде где не постоји самоуправа, како смо то напред утврдили, још мање постоји право самоуправљаша у наведеном смислу. % 1 У прилог горњег гледишта да су народни одбори органи јединствене др- . жавне власти наводи се на истом месту да они нису ни органи државне управе, пошто нова организација власти не познаје поделу на управну и законодавну власт, већ су напротив све функције, издавање закона као и шихово извршење у рукама једне исте власти, па народне одборе тако треба и схватити, тј. као носиоце и закоиодавне и управне фуакције, с тим да ову последњу остварују преко својих извршних одбора. Ово објашњење није засновано на исправном схватању законодавне власти. Обавезна правила која издаје државна власт нужно имају свој раиг, па се отуда право на издавање правних правила које има једна нижа власт не сме сматрати идентичним са правом које има највиша власт, јер се онда не би знало који је пропис старији. Ако је то разликовање нужно, онда може бити највиши онај пропис који потиче од највише власти, а то је закон парламента, коме су сви други прописи подређени, односно морају се држати онога што је у закону наређено. А то даље значи да народни одбори не могу вршити никакву законодавну власт нити издавати законе. Они могу доносити уредбе, правилнике итд. По тој својој функцији, међутим, народии одборн се јасно издвајају из склопа законодавне власти и значе само власт која администрира, даште управну власт. * Ова управна власт, како је данас ор-1 ганнзована, има великих недостатака. Она је пре свега и сувише лаичка. Н , мн тај њен лаицизам осећамо у вели; кој мери. Наглашава се да та власт треба да , с.е подууава ш усавршава у своме р_аду.

'Вели се, да се народ кроз одборе „учи да влада“, да је владање један посао који захтева „дуг и непосредан одгој најширих слојева", па се чак тврди да руководиоци народне власти „морају, да посвете највећу бригу да сви људн схвате свој рад у народној власти“* Разумљиво је да се народ вршећи власт, учи и вежба у управљању државом, пошто се човек учи докле је жив, Али није разумљиво да се народ ста* вио под туторство руководилаца, јер се тиме даје рђава оцена о пословним способностима лаичког елемента у у* прави, и пориче начело народне властн уопште, Ако народна власт треба да буде руковођена, онда о независности њеној не може бити говора. Данашња народна власт није на пра* вилан, слободан начин изабрана од народа, због чега она већ не може бити схваћена као власт која претставља народ. Та власт нема самосталности у раду, већ Је подређена вишоЈ власти, што значи да се шена делатност своди на управну функцију, која ни у самом кругу одбора није независиа, јер стоји под утицајем специјалних руководилаца. 35ог свога лаичког карактера та власт није на висини својих задатака. Функционисање те тако организоване степенасте власти народних одбора од најнижег па све до парламента, могућно је данас само на бази руководства, односно на бази идеолошке повезаности партнских преставника у тој власти, Функционисање ове власти могућно је, дакле, једино на бази једнопартиског система. Шта међутим бива у земљи у којој постоји више партија, шта онда ако у Једном нижем одбору добије власт једна партија, а у једном вишем на први броЈ листа оваЈ другн броЈ самоуправног круга делатности у коме могу бити самосталии? Како ће се помирити политичке супротности, како васпоставити хармонкја у раду, обезбедити функционисање државпе власти?, I То су питања на која је тешко одго* . воратИј &

Управљање привредом

Држава и иосле рата мора да остане, кр-оз дуги временски период, регулатор привредних односа а у великом броју случајева и привредник, оило у својству произвођача, оило у својству трговца, Шта више, учешће државе као општег регулатора прнвредног живота, у знатној мери је и пожегвно; она мора на сеое да примн ту функцију, а у првом реду да нормализује пронзводњу и да организује расподелу. Послерагна оскудица, како у производним средствима, тако и у потрошним добрима, налаже учешће државе пре свега у планској обновн порушене земље, у обнови индустрије, саобраћаја, пољопривредног инвентара и т. д. Она је иозвана да одређује приоритет радова, да створи фондове за обнову, да организује јавне радове, итд. Држава такође одговара за правнчну расноделу намирница и потрошних добара која се производе у земљи. Она при томе регулише закон понуде и тражње и преко свог административног апарата врши један део функције мирнодопске трговине. Осим тога, расподела помоћи од УНРЕ и проблеми репарација поставили су државном апарату у великом броју држава многобројне дужности и још више појачале његову улогу у расподелн добара. Код нас се од руководеће улоге државне властн много очекивало а држави су били постављени многобројни задаци и обавезе већ самим тим што се, поред сасвим разумљиве тежње која се по ослобођењу показала с циљем да државна и народна власт дубоко задре у привредни живот и преузме вођење привреде, показала јака тежња да се она у привредном животу појави и као изузетно јак привредник, Државном сектору производње посвећена је нарочита пажња и он је очито ширен свим могућим средствима на рачун приватног, како у производши, тако и у расподели добара. Код нас се никад није толико говорило о планирашу и потреби систематског рада као сада. Нажалост, може се констатовати да се руководећа улога држве у привредном животу није испољила позитивно у организовању производњеи расподеле добара. Изостало је јединствено и систематско вођење привредног живота, које би требало да координира целу привредну делатност у земљи. Ту се не мисли на стварни план за производњу, прописан унапред за одређени временски период. То се није могло очекивати под садашњим приликама. Ту се, у првом реду, миели на недостатак јединвођења привредног живота, недфсгатак одређених смерница рада, недос!атак контроле с једног места, једном р|;чиу, недостатак једне одређене привредтЈе полмтике. »Државна интервенција у привреди повдачи несумњиво извесну концентрацију функција. У сваком случају нж изглед хаотично стање у либералистичкој привреди, где постоје извесни аутоматски регулатори замењује се, при државној интервенцији, шематским уређењем, које је обично засновано на хијерархиским принципима. Државна интервенција у привреди Сједињених Америчких Држава н. пр. проузроковала је стварање низа савезних установа и у

[многоме је ограничнла слободу појединих 'државица; у Совјетском савезу такође је владало досдедно спровођење концентрације свих функција на горе. Код нас је, међутим, дошло до дезин* теграције функција и очито је недостаја* ње централног управљањз и прегледносги. Не може се управо ни рећи како је привреда организована нити се изван смерова политнчких види правац којим се иде у органнзацији. Проблемн се очевидно решавају од случаја до случаја и нема иницијативе одозго према одређеном плану, док иницијатива одоздб, у-. след недостатка општих директива и одређених задатака, само допрнноси де* зинтеграцији. Сама тежња да се приватна својина што више заменц државном„ нс уноси ред ни у производњу ни у расподеду, уколико ие постоји централно вођење привредне политике; јер либераи листички регулатор у привреди на тај начин нестаје а ствара се празнина којз није још ничим попуњена. Свакодневно се оснивају нове установе и надлештва без одређеног реда и без одређених за« датака и делокруга ра,;а. Ниједно од тиХ надлештава, чији делокруг рада ничим није одређен, не внди целину и не може самостално да координира свој рад с осталим надлештвима у земљи, па чак ни са оним најближим. Редовно се дешава да се поједине акције у циљу сређивања прилика или у циљу организаиије појединих сектора иредузимају са више места независно једна од друге. Такво стање_ влада мање више у свакој феде-> ралној јединици а координација рада из-> међу појединих федералних јединица у већини случајева потпуно недостаје. Све су ово резултати непостојања одређене линије. Не може се, шта вивде 4 уопште рећи ни да се врше експерименти, јер би то претпостављало постојање извесних, барем и провизорних праваца одређених унапред, Највећи недостатак овде се огледа у томе што се не види је-; динственост погледа о ономе што се по-1 зитивно хоће а већина проблема се оч ставља сама себи да се искристалише без одређеног и свесног мешаша у ток ствари, Као општа појава, запажа се непостојање одређених директива за рад нижих органа а често се дешава да ни најодговорнији руководиоци немају никаквих у* пустава одозго, нити су им одређени оч квири рада и прецизиране компетенције, Осећа се јак »едостатак организационих одлука у привреди и потпуно осуство правних прописа којима се регудише по-. стојеће стање, искристалисано у току са* мога рада. За то време широким масама организација привреде је потпуно непо-| зната, док су политички облици потпунф предизирани н функције разграничене, Тешкок су несумњиво врло велике* 1 1еђутим, на те тешкоће се врло радо по« зива а никад се не поставља конкретно питаше да ли је с објективним смером стварно урађено оно што се могло урач дити и да ли су многе ствари без по*» требе пропуштене и друге без потребе отежане. Уколико се прими неминовносх грешака у данашњим приликама, постав-' ља се питање да ли су све досадашње грешке биле неизбежне и докле ће се многе од тих грешака понављати?.

Год I. • Број 2

'Д Е М О К М Т И Ј А'

Странв | '