Arhiv UNS — Listovi stranaka

ПРОПАГАНДА И НАРОД

ЕВРОПСКИ НАРОДИ О САВРЕМЕНИМ ГШТАЊИМА

По„ .фјдагај.дом разумемо смиш%€ну акцију за стицаше приста„шца. Сама реч долази од речи „пропагаре" ширити, и ирипада Католичкој цркви, којз Је основала нарочиту установу под називом „Света конгрегација" за ширење вере. Иропаганда је у почетку значила веру, коју треОа ширити. Још данас користи Ватикан сва модерна средства, која употребљавају савремене државе; штампу, телеграф, телефон, филм и радио. Ако отворимо преко дана „Радио Ватикан" чујош ооично Морзеове знаке. Тако Ватикан се споразумева сз најудаљенијим станицама разних миеија. То, што дЗнас зовемо модерном државном пропагандом је у суштини нешто друго него ширење вере. Нијв то ни придобијање присгалица у правом смислу речи. То Је јачање престижа државе и политичке идеологије, коју те државе претстављају. Радећи при том свим средствима којима се може утицати иа људски дух. Коњунктура пропаганде у том смислу настала је нарочито за време првог светског рата, када су државе сазнале, шта значн за њихову ствар придобити јавно мнењс. Иропаганда јеимзла велики значај у нашој спољаополитичкој борби иако одбацујемо мишљење, које шнри непријатељска пропаганда, да је Чехословаука република настала само помоћу пропаганде. Ми смо стара држава. Нисмо случајни састав, који Је настао само зато, што смо успеди, да убедимо неколико одлучујућих државника, да је добро створити Чехословачку републику. Поред свега тога оба наша водећа државника претседник Масарик и претседник Бенеш показали су, да су мајстори пропаганде и у њиховим делима наћи ћемо богату ризницу подстрека, без којих је модерна политика и дипломација немогућна. Али предмет нашег чланка није спољна пропаганда већ унутрашн»а. Узор пропагандисте нам може бити и у овом случају председник наше Републике др. Бенеш. Сећам се, како је једном у уском новииарскбм кругу изјавио, да кад иастане мањински спор зато што су - аор.мииап |6дн> згриду неком Албанцу у Еппру онда вреди ■да проучимо проблем те зграде. То упућивање до детаља је велика добит, јер омогућује нашем -државнику, да интервенише одмах та- , мо,- где су други зависпи од својих ; секретара. Та ЛЈарљивост, типкчно ; чешка је карактерна особина на- ( шег претседника, који зна добрс, ! да јс од сваке иропагаиде најбо- ј ља она, коЈа убеђује. Ово потврђују нарочито говори др Бенеша у | коЈима не очарава ни сјајним парадоксима, афорнзнима нити вели- ■ ким гесховима. Ијсгони Јовори су састављени трезвено, разумно и иросто. Претседник Бенсш Је са. вестаи прорагафрр државног оптн- \ мизма. Алн то гшЈс оптимизам нскадашњих престоних беседа. * де ј свс ПгТнва, у ружама а умочено јс у шечерну воду. ЈаЈ оптимизам је у осиоаи израз истиис, да ниједиа снага, ниЈедаи рад и ннједно добро ое неадоже изгубити и мора донети плод. То је олтшшзам који ■нрепоручује пре свега рад а пекад еи тсжак иапор. Зато и наша про■агагакда не верује макиавелнзму, Јизненађујућим маиеврима, вештачЧшм изазивањем душе маса, и препредиости него само верује животној мудрости, закону разума и поштења или како је то рекао једанпут Масарнк „и у политици ј-е два пута два увек четири а никада пет." Наша пропаганда не воли магловиге дубине, ни заглушавајуће тирале. Оиа мора да пронзилази из живсггф.Ф искуствн народа, чија већит цореклом иД снтгаих и средњих класа. Унутрашња проиаганда мора трезвеним речима да шири повсрење. Демократија не воли пахос, кога има у данашњем свету превише. Данас кадз свуда јече фанфарс делује као лек миран људски глас. Без вашарског пропагандистичиог апарата, без ларме, и без :<амс.ре, да се људска мисао ставља у- колосек, него са снаго.м да се пудски рааум убеђује, победићс тјисао демократије. Задаци државне лроиаганде су данас сасвим друкчи>и. Није било пиједне владе, која није хтела с премена на време да пропагира сво;е идеје. Али раније било је додољио пропагирати идеју државе ■ нс олређеиог режима, јер су ре. ;ими били стабилни. Највише прог аганде праве данашње диктатуре нарочито Немачка. У тим пропаI анлама је садржан унутрашњи контраст. Диктатор увек изјављује,- ла је одлучујућа воља.

А иа друтој страни жели, да његсв режим буде популаран иако форма његове владе се пе обазирс на мишљење народа. То је карактеристично за модерне диктатуре, које се не позивају на божју милост, као старе монархије, већ тврде, да су и оне израз народне воље. Наполеон Је имао жељу, да буде народни диктатор. Демократија се, иапротив, развија и Јача само где постоЈи јавно мнење. Баш због тога она не може да врши Једносмерну пропаганду. Она не замишља вољу народа као мистичну Јединицу, тако како ЈУ је замишљао некад Русо у својоЈ концепциЈИ „Волонте генерале". ДемократиЈа се заснива на споразуму. Праволинијски је могуће пропагирати један правац, али не коалицију више странака, које се разликују својим погледима на свет. У том смислу је демократија стварно дискусија. Демократија не жели тоталитаризам. Зато више воли да добије приврженике разумним уверевањем, него изазивањем реакције страсти код маса. Душа масе не постаје само тамо, где је много људи скушвено. Масе са гледишта душе нису например људи који се шетаЈу улицама па ма колико ммого њих било. Али постају масом, чим њихова пажња скрене у једном правцу. Ако је њихово нестрпљење илн њихова жеља систематски надраживана у психолошком смислу масу и ако нису на истом месту и у исто време. Таква маса је зрела за пропаганду. Има више врста маса, како их је клсификовао Ле Бон у свом класичном делу „Психологија гомиле“. Али све имају заједничке психолошке особине и то пре свега снижавање разумности, наклоност ка сугестији, ауторитативност и не| трпељивост. Сазнање о личној одговорности је у маси смањено као ; и способности разума. Маса мисли I у грубим асоциацијама. Њен језик I Је да или не. Она не подносн ди‘ скусију. Индивидуалне особине појединца су смањене на минимум и појединац у маси значи само толико, колико утиче на односе у маси. Код овога је важно сазнање, да ниво масе ие зависи од образоцањв појединил. ' • Упоређујући пропагандислнчке методе диктатура и демократија хоћемо поред осталог да покажемо, зашто савремени демократски режим не изазива реакције маса како то систематски чине дпктаторски режими. У демократији може се пропагирати та пли друга мисао —■ идеја али иикако део режим, &ОЈИ СВОЈОМ ПрирОДОМ »ШЈ> једчо смеран, Пропаганда у диктаторским режимима је Једна врста рекламе. Реклама се не обраћа на разум, бар це у ирвом реду, већ на потсвест. Када фирма, која производк аутомобиле рекламира исте помоћу плаката она не рачуна, да ће случајни пролазпик чим прордпа свиатити и к.уиити аутомобил. Али рачупа са нечим другим: дође ли у ситуацију случајии пролазник, да једанпут може да купн ауто, сетиће се илаката, поред чоје је прошао хиљаду пута иеобазирај\ћи сс на њу. Сетиће се знака фирме аутомооила и ако се неће сетитн одакде то зна. Ист-о тако рачунаЈу режими, који врше пропагапду. Желе да придобију јавно мнење, које дефинише Ле Бон као „заразиост идеја коЈе се стално ионављају." Тако на пример у Италији је написано на свим зидовима „Вођа увек има право." Ради се о томе, да се ова мисао уврежи сваком појединцу у потсвести. Свп Једиосмерни режими зависни су од проиаганде и зато није чудо, што иастоје да Је монополишу. Проиаганда и тоталитаризам су иепаздвојии, (Превод са чешког) Фишер

Ревизорима у земљи

„Новости“ ђе излазити три пута недељно. Оне ће доносити објективне извештајс о ситуацији у земљи и ииостранству. Ми смо Bам овога пута послали известан број примерака. Известите нас одмах колико примерака да Вам шаљемо. На адресу; Администрација „Новости 14 , поштански фах 345. —• Београд.

Свима пријатељима

Овим позивамо све лрнјатеље у Београду и унутрашњоети на сарад љу у нашем листу.

Уредништво „Новости“ *е штампати сваки објективно написани чланак. Сарађујте у „Новостима". Рукописе за сада слати: Уредништву „Новости" поштански фах 34?.

Генерал-лајтнант Коча Поповић но збору у Нишу

ПРЕДИЗБОРНА АКТИВНОСТ

?Iзвршни одбор Народног фроита СрбиЈС упутио је проглас српско.м пароду, у коме се износи своју изборну платформу Активност Народног фронта. У целој земљи одржавају се предизборне коиференције и зборови на којима говоре истакнути преставници Народног фронта, Тако су одржани зборови у Смедеревској Паланци, у Прокупљу, Пироту, Зајечару, Нишу и другим местима. На збору у Нишу генерал-лајтнант Коча Поновић, између осталог рекао је следеће: Такозвана опозиција учинила је све да би разбила јединство наших народа, да разбије Народни фронт, оличење тог јединства. Она је све покушала: од проповедања апстиненције до оставки министа, , пастирског писма и меморандума. Међутим, ми већ можемо да кажемо да су сви ти покушаји пропали, Постигнуто јединство народних маса сувише је чврсто да би могло бити нарушено икаквим смицалицама. Ми смо из ове изборне кампање изашли много јачи него што смо ушли у њу. А 11 новсмоар оиће резултат досада створеног * одпоса снага. Зато 'је паша победа сигурна.“

Иаша земља има тесне и братске везе са свима словенским земљама, а у првом реду са Совјетским Савезом. Одржавамо пријатељске везе са свима осталим демократским земљама. Многи говоре да ми не можемо да предузмемо ништа на делу обнове без помоћи из иностранства. Међутим, није то главно, већ је главно упослити све наше снаге. Тиме ми никако не потцењуемо туђу помо, Наиротив, ми знамо да ће та омоћ и наш углед утолико бити већи, уколико будемо унутра јачи и независнији. Кроз недељу дана наш народ ће изићи на изборе да каже какву државу хоће.

Позориште изложбе, биоскопи

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ Петак, (20) „Мисија мистер Перкинса у земљи бољшевика“. Субота, (20) „Валпургијска ноћ“, „Балерина и 6андити“, „Боледо“. МАЊЕЖ Петак, (20) „Кир Јања“. Субота, (20) „Народни посланик“. ИЗЛОЖБЕ НАРОДНИ МјУЗЕЈ Изложба фотографија 'и докомената из народноослободилачке борбе. Отворено од. 9 —22 часа. НАВОДНИ Ј ИДЛоЖбЈ српског сликгр&тш 18 и 19 ве-\ ка. Отворено оа o—l6 часова. ТЕХНИЧКИ — Изложба обнове сарбраћаја. Отворено од 9—20 Среова. УМЕТНИЧКИ ПАВIЉОН (Калемегдан) Изложб фотографнја Москве. Отвор| !.о од B—-18 часова. | БИОСКфпИ АВАЛА 3 5, 7. 9 Виборска страна, сов. ф шг Фнлмска хроника 17. П БАЛКАН 2, 4, 0 С8 Жива била девочка, Iсов. филм Журнал. БЕОГгдД 10.30 3, 5, 7, 9 Београд Крраци слободе, Журнад логор Освјецим. БИОСкОа иАдНОЧКОГ ДОМА КУЛТУРЕ Iпр| Врачар) 2, 4,6, ■ г — Непобсдиви. ВУК КаРАЏИЋ 3. 5, 7 Раскидани оков; Слободни свет. ! ДРИпа 2.30, 4 0, 6.30, 8.30 Ваздушни кочијаш, сов. филм. ДУШАНОВАЦ 4 6, 8 ‘ Мускетари Запада ЗЕЛЕНГОРА 2.15, 4.15, 6.15, 8.15 Ђурђидднски концерт : Амерички журнал 168. | ЈАДРАН ЗатвоЈрно због рсновираша. ! КОЛОСЕУМ 3, 5, 7, 9 Лењин у октобру. КОРЗО од 3 дс:22 часа непреI кидио мелодије С коња на магарца (Стаи и ОАио) Војска шећерлеме (у боји) Дан победе Слободнц свет. 5* КОСОВО 3,5, 7 9 Чаробњак из Оза, (Пуди -Гпрлаи) Слободни свет. ДУКСОР 1 3, 5у 7, 9 Крик љубави (Шард Ефаје) Француски журнал Г'. .гУКСОР II 2,4, », 8 Тарцан и његов сии 2™. Слободни свет 231. РЕКС 3,5, 7, 9 .-г- Нови флим. СЛОБОДА — 3,5, 7 Енди Харди женскар Журнал. СИТИ 3,5, 7, 9 Враголасте девојчице, амер, фшш Слободни свет, ТАКОВО —3, 5. 7,1) - Они са два живота (Ј.К Кагнеј) Амер, журнал. Ч ТОПОЛА 3, 5, 7, г Хотел за жене (Линда Д;> -лел) ■— Амерички журнал.

У неколико реди

ЛАБУРИСТИ ПОСТАЛИ лордови Да би појачао позиције Лабуристичке странке у Горњем дому, британски претседник владе г. Атли предложио је Краљу 2б октобра 7 претставника Лаоурисгичке странке које је Краљ» именовао члановима 1 орњег дома. ЛIТIЋЕ ТВРЂАВЕ АМЕРИЧКОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА ДАНАС ПРЕНОСЕ ХЛКБ Пошто Је рат завршен, летеће тврђаве и супер тврђаве америчк јг ваздухопловства престале су да носе тешке товаре бомби и сада за Европу и Далеки Исток преносе храну, одело, обућу, лекове и друге погребе. ВИНСТОН ЧЕРЧИЛ ПИШЕ МЕМОАРЕ ИЗ ОВОГ СВЕТСКОГ РАТА Како јавља лондонска штампа, бивши претседник британске коалиционе владе, у времену трајања другог светског рата, г. Винстон Черчил, или како га Британци зову „архитект победе“ и данашњи шеф опозицијс у Доњем Дому, отпочео је са писањем мемоара, који ће описивати догађаје у прггом ТГ Черчил, који је прошлог светског рата такође активио учествовао у вођењу политике за време’ рата, написао је познату књигу „Светски рат“. Сматра се да ће ова нова књига г. Черчила бити опширнија него књига која описује први светски рат.

СНОВИ ВЕЛИКИХ ЉУДИ

ШТА КО САЊА ДАНАС МИША ТРИФУНОВИЂ; Д а ће шапутањем и младошћу Аце Станојевића оживети радикалну странку пошто је добио у наслеђе хотел „Париз“, ДРАГОЉУБ ЈОВАНОВИЋ; Да сачува „Џип“ како би после избора за Усгавотворну скупштину могаб д а повезе све своје новоизаоране посланике. ПРЕТСЕДНИШТВО ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ СТРАћКЕ; Да су се све фракције ујединиле и потписале изборни проглас. МАРИЈА УД. СТ. РАДИЋ: Да су г Рафички радници тискаре Народна штампарија н а манифестационом збору одлучили да штампају „Глас народа“, ЈАША ПРОДАНОВИЋ; Д а су му прирасле унуке те да новим зетовима прошири своју лартију.

ОД СРЦА К СРЦУ

СЛОБОДИА ШТАМПА Кад слободна штампа збори Свс у једап хор се створи. Хитра пера, мисо вредна. Конце држи рука једна. ЈЕЖУ. Субота је твој дап био, Од срца се свако смијо, Јер си боцко све од реда И био. си тад без седла . А сад место здравог смеха, Глас твој поста овча блека . Боцкаш само слабе, мале, А власт не смеш ни од шале! Па зашто се онда гариш, Када не смеш да удариш? Ћела ти је грдна „Мана“ То се чује са свих страна!

ЈЕЖЕВ ПРИЈАТЕЉ

РАДИО-БЕОГРАД

ПЕТАК, 9 НОБЕМБАР 1945

ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ: 5.55 06јављивањс програма; 6.00 Тачно време затим јутарњи концерт са плоча; 630 Из централне штампе. 6.45 Љубо Радачић пева народие песме уз пратњу Томе Бузуровића на хармоници; 7.00 Вести, затим концерт Јамбурашког оркестра; 7.40 Беселинка Станковић пева народне песме уз пратњу Тамбурашког оркестра; 8.00 Саопштења. ПОДНВВНИ ПРОГРАМ: 12.15 Извештај о водостању; 12.30 Емисија за ђаке; 13.00 Забавни ансамол Ђбрђа Николића; 13.45 Огласи; 13.50 Гершвин: Рапсодија у плавом (.плоче); 14.05 Ватрогасни хавајски квинтет свира; 14.30 Бести; 14.45 Вести на албанском језику; 15.00 Саопштења. НОПОДНЕВНИ И ВЕЧЕРЊН ПРЏГР/ип:. ЈO.lO Објављивање програма и тачно време; 16.15 СШа Вутарин пева■ народне песме >з пратњу Народног оркестра; 16.45 ћојничка пошта; 17.Оо Вести на оугарском језику; 17.16 Вести на македонском Језику; 17.30 цмисија за Југослрвенску армију; 16.00 пласична музика са илоча: од Моцарта; 16.30 Всст и на алоанском Језику; 16.45 Iатјана нуљоицкн пева руслс песме; Гј.оО Нретлед иаше шт амче, затим музика са плоча, 19.2 5 ањчжевни нрилог: Радоје Домановић , ; Владина оиозиција“ (одломак из ~Страдија“); 14.45 Карузо иТита Рутро певају (плоче); 20.00 Ведти; 20.15 Наш диевник (кшентар Михаила Нстровића, новинара*; 20.25 !Iснцерт Радио оркестоа; 2100 Мирко Дориер и Алекееј Вутачов изводе Ветовенову сонату sр. 6 а-дур за виолокчело и клавир; 21.30 Музика за итру; 22.00 Вести, затим метеоролошки извешта!; 22.15 Музика за игру; 22.25 Вести на македонском Језику; 22.40 Вести на и{ талијанском језику; 23.00 Диктат ј за штампу у унутрашљости: зестп I из иностранства и наше земље. I ПРОГРАМ РАДИО БЕОГРАДА Н ~Iиа <. • .' 7СНО О ј КС.ј/ | 17.00 Јужноамернчка музика (плоI че); 18.30 Глазунов; Стјенка Разтш | (плоче). СУБОТА, 10 НОВЕМБАР 1945 ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ: 5.55 06. Јавл>нвање Нрограма; 6.00 Тачно време, зати.м јутарњи концерт са ПЛОЧа V _ .(иЗђ. И.! ПГЈЈТПЛШР ипхчп;: /.00 Веети, затим Јован Ђорђевнп пева народне песме уз пратњу Нарсднбг оркестра; 7.45 Наставак југарњег концерта са плоча; 8.00 Саопштење. ПОДНЕВНИ ПРОГРАМ: 12.15 Из. вештај о водостању; 12.30 Словеиска музика са плоча; 13.15 Квар* тет Комарова иева руске иесме; 13.30 Културна хроника; 13.45 Огласи; 13.50 Де Фаљб: Музика из оалета „Тророги шешир“; 14.00 Оркестар Здравка Милосављевића изводи народне песме и игре; 14.30 Вести; 14.45 Вести на албанском је« зику; 15.00 Саопштења. ПОПОДНЕВНИ И ВЕЧЕРЊИ. ПРОГРАМ: 16.10 Објављивање програма и тачно време; 16.15 Руске песме са плоча; 16.45 Војничка пошта; 17.00 Весги на бугарском језику; 17.15 Вести на македонско.м језику; 17.30 Емисија за иаше. сељаке; 17.45 Концерт Јованз Антића, члана Београдске опере; за клавиром Милан Ристић; 18.10 Музички час за децу; 18.30 Вести на албанском језику; 18.45 Моцарт: Квартет де-дур (плоче); 19.00 Пре| глед наше штампе, затим музика са плоча; 19.25 Предавање; 19.45 ј Концерт Радно хора; 20.00 Вести; 20.15 Наш дневник; 20.25 Василнје Живчић, Душан Вучковџћ, Нада Александровић певају иароднс песме уз пратњу Иародног и Тамбурашког оркестра; 21,30 Музика за игру; 22.00 Вести, затим метеоролошки извештај; 22.15 Из совјетских тонфилмова (плоче); 22.25 Вести на македонском језику; 22.40 Вести на италијанском језику; 23.00 Диктат за штампу у унутрашњости: вести из иностранства и наше земље. ПРОГРАМ РАДИО БЕОГРАДА II (на таласу 335 мет. односно 395 кс.) 17.00 Заоавпа музика са плоча; 18.30 Валцери од Штрауса (плоче), Осим тога Радио Београд И преноси целокупан програм радиостанице па таласу 437,3 метра.

4

Одговорни уредник; Душан М, Бараннн, Мајке Кујунџи-Ка бр. 31, власкик; Др. Слввкр Петревнћ Носаичићев венац 6р. 28. Штампа „Привреднн прегпед", Београд, Стојана ПротиКа 52.

иовостн

БРОЈ I