Arhiv UNS — Listovi stranaka
Којим путем
НАШИ ПРОБЛЕМИ
Уочити културне, економске и политичке проблеме и поставити их правилно на своје место никада није било теже него што јетоданас. Први узрок је томе што је код нас наступио моменат кад има врло мало људи, који се усуђују да о стварима кажу како мисле. Други узрок је, што је рат за нзс био у ствари револуција, а тешке одбранбене борбе за опстанак наших народа испреметале су људе и вредности, пробудиле нове снаге и отвориле нове могућности. Извршена су социјална и економска померања. Доњи друштвени слојеви надрли су великом снагом на позршину друштвеног збивања. Све је у покрету, тражењу и акцији. Једни би хтели да задрже своје позиције, други да их поврате или бар делимично сачувају, трећи траже пута и начина да до(ју до изражаја, а четврти сматрају да је њихово време кад треба да воде, владају и диригују. А земља ја ратом опустошена у упропашћена, стотине хиљада људи ни крова кад главом немају. Трговина и индустрија, уколико их има, тек су у обнављању и експериментисању преоријентације на нови пут. У крајевима где су се водиле борбе, трговина и ситна сељачка економија тотално је уништена, а у богатим, равничарским крајевима сведена до последњег минимума. Саобраћај после четворогодишњег уништавања тешко се опоравља, а срадства су недовољна из којих све то треба подмћи и нормализирати. Поред свега тога, рат је у душе људи унео немир, страх и неспокојство, 1,700.000 људи изгубило фз своје животе. Крв је залила сваки кутак наше земље. Тешки болови и дубоке раие још нису зарасле. Попаљена села, разрушени градови, стотине хиљеда сирочади, удовица, уцвељених очева и мајки, туга и бол, све је то стварност која се сусреће на сзаком кораку. Поред свега тога дошла је једна незапамћена сушна година, која је више од пола земље лишила сваког рода. Услед тога као најактуелнији дневни проблем постала је прехрана становништва. Затим смирење духова и организовање запослењ/а. ■ А нстсг свфт', !(С”ји се чотири пуи& године тврдбглаво и упорно борио на свим фронтовима са хитлеровским фашизмом и свима околним сателитима, чекао је дан слободе као озебао сунце. Све је било стављено на коцку. живот, имање, деца. Једни су се борили и пушком у руци, други помагали их, а трећи, привезани за кућу и огњиште, упорно су саосећали борцима и давали онај невидљиви отпор према непри-јатељу, гледајући сваког часа смрти у очи. Један мали број ставио се у службу окупатору и с њим до краја поделио судбину. Зато нема земље ни народа у свету, који се више 6орио за слободу и дао јачи отпор и више жртава. А то давање било је условљено великим надањем. Рат је завршен, пре неколико месеци земља очишћена од непријатеља, а предахнути се не може ни тренутак. Обнова земље, велики политички, културни и економски проблеми стављеју наше друштво пред нове и тешке задатке. Али, ако се ствари поставе на своје место, пусти се људима одушка за слободно мишљење и договаран>а, и ако им се приђе како треба, наш човек ће опет показати да је дорастао времену у ком живи, да је способан да прихвати нове и велике напоре. Њему се ништа није отело, само кад је с вољом кренуо да свршава посао, Опет наш народ је велики инаџија кад стекне уверзње да се нешто њему силом намеће или да га водећи људи тегле куда он неће. Тврдоглаво је упоран и јогунаст, бвсаџијб и пркосник. Зато за велике, нове путове, морамо потражити и нове методе и наступе водећих. Мора се осећати дах и било свуда цародие воље, Мало пре смо констатовали да су сви наши људи у покрету, тражењу и акцији нових путева и нових метода живљења и владања. Видели смо и то да се пред нас нагомилало маса проблема и брига. Да су потребне све руке свих наших људи и сва наша снага за обнову и организацију новог живота и нове државе. Знамо и то да сви ствари не посматрамо из исте перспективе и да подједкако не мислимо како би требало поједине проблеме решавати. Поред тога ми нисмо нешто одвојено и издвојено од осталог света. Као што су појединци органски везани за друштво, исто- су тако данас народи прикопчани једни за друге. Зато од наших снага и стремљења ме зависи све, или највећих нам пријатеља и најближих суседа. Прогресивно у човечанству широм земљице кугле било се повезало у борби
против зла у немани овог рата а пссле победе опојни дах слободе укопчао је све људе на једну заједничку линију одбране човекових права и будућег мира. Данас је срећа, мир и будућност човечанства у рукама СССР, Америке и Енглеске. Људима више није важно где живе, већ како живе, како се осећају и како се с њима поступа. Човек данас верује делима, а не речима. Он не жели да буде бесправни роб, деградирани чозек или страхом испуњени људски облик. Исто тако човек данас зна да има право на рад, стан и обезбеђење у случају слабости или изнурености. Право на слободу мишљења и удруживања. Све су то тековине дуге и упорне борбе човечанства, која се уобличила свесним схватањем пуне политичке и личне слободе човека у савременом друштву, И то није данас познато само једном народу или људима који су се издвојили својим умом, природним даровима и успоном културе у прошлости. Све те тековине пуне и праве демократије, социјалне бриге и друштвене праведности, благодарећи савремним изумима људског духа, облетале су читаву земљину куглу, продрле до азиских и афричких прашума и пустиња и припремиле све народе и појединце за пуније, праведније и веће друштвене форме и облике. Тако ]е и наш човек измучен ратом, страхом што га је трпео од туђина и својих, продубљен суровом реалношћу и стеченим искуством, постао најизразитији носилац тих нових човечанских и демократских тежњи. Из предратних година носи незаборављено, горко искуство личних режима и диктаторских опита самовоље, терора и узурпирања од појединаца или појединих повлашћених клика. Рат га је упознао са окрутношћу бестијалне силе, са кримналом фашизма и зверским инстинктима, који правом јачега ниште и узимају све. борба противу фашизма уверила је све народе у снагу добра, која је сломила насиље и отворила слободним људима могућности за пут у оно што они желе. Тако је постигнуто оно почетно, што 6и било основно за\ исправнф путдаве и цастуае људи и,нај рода у свету, па и код нас у Југо-) славији. Држава која је озбиљно биЈ ла угрожена и доведена на руб пропасти поново је васкрсла из жеље и воље свих наших народа. Сви јужнословенски народи на овом терену дошли су до сазнања да им нема живота и опстанка без братства и заједнице државне. То је био најтежи порођај који се оплодио јасним сазнањем, али то је у исто време и почетна база на којој треба градити нов живот. Поред тогз наши су људи дошли до сазнања да су истина, слобода и љубав три највећа добра будућности. Што у ствари значи да без истине нема ничега ни великог, ни сталког, ни доброг, Да без слободе нема правде, ни среће, а поготову напретка и праве културе. Да без љубави нема живота, нема истине, слободе, човекољубља, прогреса и могућности да људн буду заиста људи. ДУШАН БАРАНИН
ТЕЛЕГРАМИ МАРШАЛА ТИТА
Прегседник министарског савета маршал Југославије Јссип Броз-Тито упутио је телеграме Претседнику Савета народних комесара СССР генералисимусу Совјетског Савеза Ј. В. Стаљину и народном ксмесару иностраних послова СССР В. М. Молотову, у којима топло поздравља народе СССР и честита 28-годишњицу Октсбарске револуције.
Краљевских намесника
Краљевски намесници упутили су поздравни телеграм претседнику Президијума Врховног Совјета С. С. С. Р. Калињину. У телеграму се износи да народи Југославије никада неће заборавити помоћ Црвене АрмиЈе и народа Совјетског савеза Др. Ивана Рибара
Претседнику ВРховног Совјета СССР Калињину честитао Је др Иван Рибар, претседник Привремене народне скупштине. Др. Рибар поздравља Врхсвни СовЈет као претставника демократских идеЈа Велике октобарске револуциЈе
Јован М. Јовановић оснивач „НОВОСТИ"
Било јг нсчег симбсличног у прсстанку излажењ а „ Новостичији је последњи број изишао 6 јануара 1929 год. Од 6 јануара 1923 год. под власништвсм Јована М. 'Јовановића, шефа Земљорадничке странке, па свс до 6 јануара 1929 год., излазиле су „Новости“ као дневни независни информативни лисг. Оштрицом пе-
ра својих карадника, исправним ставом уредништва, „Новости“ су немилосрдно ударале на све мане и сва зла тадашњих режима, бранећи принципе слободе и демократи,;е од свих иасртаја владавинских комбинација.
И као новинар и власник „Новости“ пок. Јован М. Јовановић био је исти онакав, какав /е био у политици. Карактеран, тих, увек јсднаког расположења, истрајан и постојан, уз то стално активан. Писао је непрекидно и упорно бранећи кроз штампу исте оне принципе које је бранно и кроз свој по-
литички рад, а то су били: одбраиа личне и националне слободе, самоопредељење народа, хлеб за све који раде. Али оно што га је издвајало од свих тако званих грађанских политичара, био је захтев за успоставу дипломатских односа и
савсза са братским Совјетским Сз.Б.езом. О томе свему писао је у: „Делу“, „Летопису“, „Зори", „Прегледу“, „Иовој Европи“, „Селу“, „Тежачком праву“, „Мисли", „Записима", „Политици“, „Правди“, „Српском књижевпом гласнику“ и „Иовостима". Његови чланци, нарочито они са потписом „Инострани ", били су најчитанији на Словенском југу. Хладио резоновање, прецизно логично излагање, потпуиа политичка ис• правност, отсуство сваког личног интереса и сваке демагогије, то су били начин писања и стил Јовановићевих чланака. И као што су се погледи сељака задржавали на овом ћутљивом човеку, њима нешто загонетном, тако су се и читаоци у читавој нашој земљи задржавали на чланцима који су били потписани иницијалима Јована М. Јовановића. Природно је да се политички акценат јако осећа у свим његовим чланцима, јер носио је државу у крви и бдио над њом. И онда када нико није видео ии облак ни сенку, видео је он и звонио на узбуну. Тако су „Новости“ на принципу слободе окупљале све оне који су устајали против тираније унутра, као и против тираније споља . И ишао је тим путем стрпљиво, али упорио сељачки, сељачки стрпљиво. Сматрајући да је држава организовани народ, тражио је да се сељаштво организује повезано његовим битним интересом, земљорадничким интересом; тако да сељаштво, вечити и ваздашњи објекат свих друштвених и привредних система постане, носилац сваке државне управе и свакога система. Тако је изгледао Јован М. Јовановић, као новинар и власник „Новости“. Данас када „Новости“ поново излазе желимо да окупимо све људе на сарадњу, без обзира на партије, вероисповести и народности, на оним истим принципима на којима је окуџљао и Јован М. Јовановић, у намери, да са истином и преко истине, прикажемо нашим читаоцима целокупну проблематику и догађаје код нас и у\ свету, СлободЈ, лична и национална н за нас ће као и за пок. Јованџ М* Ј овановнћа, претстављати битну ствар, „јер онај ко неће мора тиранију, а тиранија убија човека, убија душу човека, ствара духовно робље, а духовно робљs неће одржати државу јер роб лаксх мења господара“.
ИЗЈАВА МИТЕ СТАНИСАВЉЕВИЋА
Поводом разних изјава које су се ' појавиле у нашој штампи о Земљо- ; радничкој странци, наш сарадник ■; посетио је г. Миту Станисављевића, бившгг повереника владе Србије, потпретсе.цника Земљорадничке странке и претседника Земљорадиичког пбсланичког клуба. Поводом тога г. Станисављевић изјавио је следеће: После избегавања неких наших чланова да сазову наш Главни одбор, који се нше састајао од 15 марта ове године иако је Статутом предвиђено да се исти састаје свака три месеца, после несазивања Извршног одоора који по Стахуту треба да се СДстане недељно једанпут, а последња седница одржана је 14 септембра ове године, и после одбијања Фронта да Земљорадничкој странци да засебне Земаљске листе на претстојећим изборима и после кандидовања појединих наших чланова без одобрења Главког и Извршног одбора, били смо приморани, у обзир ситуацију Земљорадничке странке, да упутимо Фронту следећу изјаву: На конференцији једног дела чланова Земљорадничке странке, одржане 14 марта ове године, реше■но је да се приступи Јединственом народно-ослободилачком фронту. После ослобођења земље од непријатеља а приликом оснивања Народног фронта Југославије, на конгресу од 7* 8 и 9 августа о. г., приступајући Народном фронту, дали смо декларацију у којој је између осталога изјављено следеће: „Земљорадничка странка, стојећи на начелу приватне својине, малог и срСдњег поседа, окупља широке слојеве земљорадника. По своме програму странка се бори за политичко, економско и кудтурно прдизање села. Земљорадничка странка својим двадесетогодишњнм радом и политич-
ком борбом' била је изразито олозициона према свим ранијим режимима бивше Југославије и зћлагала се од увек за широка демократска права народа, за социјалну правду и за увођење пуне политичке демократије. Она Је у својој прошлости доказала да је изразито југословенска и доследна својој концепсији о државном јединству. Она је увек ’ била против шовинистичко-племенских и верских нетрпељивих груписања. Према томе, Земљорадничка странка је и данас за братство и јединство народа, за содијалну правду и за пуну политичку и економску демократију, Поред тога Земљорадничка странка по своме програму и раду била је од увек за сарадњу и уједињење Јужних Словена и за наслон на братску Русију, као и за пријатељску сарадњу са великим западним демократијама: Великом Британијом, Сједињеним Америчким Државама и Француском. Зато, полазећи од свога програма и доследни своме досадашњем раду, Земљорадничка странка приступила Је Народном фронту са вером да ће преко Фронта, у сарадњи са другим политичким странкама, групама и политичким снагама у Фронту, осгварити напред истакнута начела.“ Још приликом сгварања Народног фронта Југославије ми смо стајали на становишту да је Фронт композитна организација, састављена од појединих политичких странака, што је нашло погврду и у члану 14 Статута Фронта, Међутим, организација и рад фронта у последње време иде затим, да се од Фронта створи једнопартиска политичка организација, чему служи за доказ и примена политичких и изборних Закона.
У привредној политици, поредЈ свих наших 'настојања, нисмо успе* ли да је ускладимо са интересима. широких народних, а нарочитој земљорадничких слојсва. Ово по« главито долази до изражаја у за*» дружној политици Фронта. Немајући могућности, да из кнутих разлога остваримо макар 4 минимални део нашег програма, нз сносимо одговорност за политику Народног фронта, И поред те своје одлуке, на којуЈ смо приморани остајемо верни про*! граму Земљорадничке странке а желимо нарочито да истакнсмо, да ћемо се у будуће и нззан И»родч ног фронта борити за: 1. Братство и јединство нашнхЈ народа и прикључење свих Јужннх! Словена заједничкој државн; 2. За федеративно уречсњс? Југо«» славије; 3. За праву, слободно изаброку; народну власт; 4. За слободу савесги, мишљењв и говора, слободу штампе, слобо-« ДУ удруживања, слободу вероиспо* вести, слободу од страха и слободу од беде; 5. За пуну политичку и социјалну демократију; 6. За пријатељство и сарадњу са свим Уједињеним нацијама на челу са СССР, Француском, Великом | Британијом и Сједињеним Амсрич-ч : ким државама, а нарочито са свим ; словенским народима и за продуб*; љење савеза са великим н братским Совјетским Савезом. Потпретседник Земљорадннчкс странке и Претседник Земљоч радничког посланичког клуба, Мита Ст. Станисављевић, с. &
БРОЈ 1
иовости
3