Arhiv UNS — Listovi stranaka

јени приватни сопственици средстава за производњу и производа, међусобно надопуњавање њихових радова, њихова међусобна сарадња у укупној друштвеној производњи и расподела онога што су, одвојсни једни од друтих, произвели може да се врши и врши се једино путем размене производа. Тако је размена производа настала само као један историски облик друштвене расподеле производа међу чланове друштва. Из размене је никла трговина као посредовање у размени између произвођача и произвођача, између произвођача и потрошача. Ако пустимо из вида друштвено-класна обележја трговине, онда нам она изгледа као посао преношења и расподеле производа од места производње до места потрошње. Буржоаски идеолози теже да сакрију класну садржину сваке друштвене установе, сваке друштвене функције, настојећи да јој даду наддруштвени и вечити карактер. Тако они трговачку делатност дефинишу као ~делатност која је управљена на то да сакупља, чува и доставља добра на располагање". Али, свака друштвена функција носи на себи обележја одређених друштвених односа, из којих ниче и у којима функционише, па према томе и трговина. Говорећи о трговини до капитализма и у капитализму, Маркс у 111 свесци Капитала истиче, да у свим друштвеним облицима, без обзира на то како је организована производња, у којима у размени производа посредује трговац његова имовина стално функционише као капитал, за који је размена производа „само голо средство за умножавање богатства“, а претварање мање суме новца у већу „покретачки мотив и одређујући циљ.“ Никла спонтано и стихиски из спонтано настале друштвене поделе рада и размене, трговачка делатност од своје прве појаве, па све до појаве нове, социјалистичке трговине, у бити је шпекулантска делатност, која се обављала само с једним циљем да се из куповине и тхрепродаје производа извуче што више пљачке. А чиме ће се трговати? Каква ће то роба бити? Како ће она утицати на стомаке и здравље људи? То је за трговца и трговину било свеједно. Околност да је трговац морао добављати и нудити на продају нешто што људи траже, што се може продати, била је и остала за капиталистичку трговину исто онако као што је и за капиталистичког произвођача, који производи само зато да би дошао до профита, а не ради тога да би подмирио потребе људи само „нужно и неизбежно зло", мимо кога се не може и није могло долазити до профита. „Превласт трговачког капитала вели Маркс претставља свугде систем пљачке“ (Капитал III). Из шпекулантског и експлоататорског карактера капиталистичке трговине, која је у исто време и претходник и пионир капиталистичког начина производње, произлази и шпекулантски и експлоататорски карактер читавог капиталистичког начина производње и обрнуто. Шпекулација рађа капитал, капитал рађа шпекулацију, једно је нераздвојно везано са другим.

У четворогодишњем народноослободилачком рату наши су народи, под вођством наше Комунистичке партије и друга Тита, ослањајући се на борбу народа велике домовине трудбеника, Совјетског Савеза, успе-

50