Arhiv UNS — Listovi stranaka

саобраћају и велетрговини, док је од локалне индустрије у државне руке прешло 70%. На тај начин, створен је социјалистички сектор у нашој привреди и обезбеђена му је водећа улога. Али, уче нас Лењин и друг Стаљин, тиме што је успостављена власт радничке класе у савезу са сељаштвом и осталим трудбеницима, тиме што се појачаним темпом развија социјалистичка индустрија, још нису ишчупани корени капитализма. ~Они леже у робној производњи. У ситној робној производњи града и села'‘, која ~рађа капитализам и буржоазију стално, сваког дана, сваког сата, спонтано и у масовним размерама“ („Питања лењинизма 1 '). Ситна робна производња је најмасовнија на селу и у мањим местима. Нећемо ли да она буде извор ницања нових капиталистичких елемената, ми је морамо чврсто повезати са социјалистичком крупном производњом, повести на пут социјалистичког развитка и тако спречити да она буде тле из кога ће ницати нови капиталисти. Морамо створити чврст савез града и села на свим линијама привредног живота. У том погледу учи нас друг Стаљин: „Спрега између града и села у области производње је основни облик спреге. Али сама та спрега у области производње није довољна. Н>у треба допунити спрегом у области робног промета, да би веза између града и села постала чврста и неразорива. То се може постићи само кроз раззијање совјетске (социјалистичке, Р. Д.) трговине...“ (Прва петољетка и њени резултати). А шта је то социјалистичка трговина? Говорећи о томе, друг Стаљин каже: „Совјетска (социјалистичка, Р. Д.) трговина, то је трговина без капиталиста ситних и крупних, трговина без шпекуланата ситних и крупних. То је трговина нарочите врсте, за коју историја до сада није знала...“ Излази да изградња социјализма и социјализам захтевају да постоји трговина. Али, трговина која се мора и може да практикује у изградњи социјализма и у социјализму не може бити наслеђена трговина ситних и крупних шпекуланата, него то мора бити, по садржини и улози, нова трговина, трговина нарочите врсте, способна да буде ~део социјалистичког фронта у борби против капиталистичких остатака..." (Кардељ). Већ смо напред видели да Маркс расподелу дефинише као посредника између производње и потрошње и да је размена и трговина само један историски облик расподеле. Из тога излази да за изградњу социјализма и његово постојање није довољно да социјалистичка држава има у својим рукама производњу (а ми још немамо ни сву производњу чак ни под потпуном контролом, нпр. пољопривреду), него мора имати и расподелу. Само на тај начин може остварити ~планску производњу и расподелу продуката потребних за живот десетина милиона људи“. Курс на ликвидацију капитализма у Југославији и изградњу социјализма није се, према томе, могао замислити без истовремене борбе наше државне власти за социјалистичку трговину и ликвидацију приватне, шпекулантске трговине.

52