Arhiv UNS — Listovi stranaka

„Уски практицизам је још честа појава у нашим партијским организацијама. Другови се изговарају да се не стиже, да су преоптерећени партијским радом итд., као да изграђивање самога себе није важан партијски рад!“ Према томе, уски практициста никада не може и неће постати онај који ради над собом, који је савладао основе марксистичко-лењинистичке теорије. Друг Александар Ранковић на V конгресу КПЈ указао је нашој Партији на следеће: „Енергична борба за уклањање уског практицизма из свакодневног рада партиских организација, као једне од најкрупнијих слабости и једне од најозбиљнијих сметњи за правилно схватање целине и перспективе борбе за социјализам; пут за уклањање ове слабости мора у првом реду ићи преко изучавања историје наше Партије и наше стварноети са становишта марксизма-лењинизма. ‘ 1 Према томе, само онај ко савладава основе марксистичко-лењинистичке теорије може да постигне сигурну оријентацију по свим питањима нашег државног и друштвеног живота. Шта још омета правилан рад на васпитању партиских кадрова? Омета штетна и неправилна пракса многих секретара основних партиских организација који не воде бригу о теоретском раду чланова Партије, који сматрају да су, после укидања теоретских састанака основне партиске организације као форме теоретског рада, потпуно ослобођени сваке бриге за овај рад. Секретар основне партиске организације је дужан да зна читају ли чланови Партије са којима ради, похађају ли школе, курсеве, какав успех тамо показују итд. Ако члан Партије не ради на свом теоретском образовању, секретар је дужан да на састанку основне партиске организације постави ово питање. Но, пре свега, секретар основне партиске организације је дужан да сам учи и да у томе буде пример осталима. Крупан проблем у идеолошком подизању партиског чланства претставља питање предавања. У овом погледу постигнути су до сада знатни резултати. Број предавача који су доскора сачињавали готово само чланови партиских руководстава повећао се. Многи другови који су прошли партиске школе и курсеве оопособили су се за предаваче на средњим и нижим вечерњим партиским курсевима. Квалитет предавања је на вишем нивоу него раније. Али, ми не можемо и не смемо сматрати да је тиме решено ово питање. Напротив, баш у овом погледу нису ликвидирани још увек крупни недостаци. Подизање предавача је важан задатак и од његовог решавања у великој мери зависи висина наших школа, курсева васпитање наших кадрова. Мора се рећи да велики део партиских руководстава не схвата овако ово питање. Многа партиска руководства и не претресају на својим седницама питање предавача. То је погрешна пракса. Ово питање није питање којим треба да се бави само комисија пропаганде и агитације. Њега треба и мора да решава партиски комитет, јер је чињеница да често слаб успех на курсевима, семинарима итд., долази отуда што је низак ниво предавања. Осим тога, има случајева да предавања не само да не разјасне питање о коме се говори него су и пуна нетачности, вулгаризације марксизма-лењинизма, шупљих фраза итд. Ако партиско

60