Arhiv UNS — Listovi stranaka

Девета среска партиска конференција

(Наставак са прве стране)

разних, претежио услужних, погона при земљорадничким задругама итд. Све ово је изграђено сопственом снагом и сопственим средствима пореклом из локалних извора. Сада се ради на изградњи најважнијих објеката у селима. Животни стандард у срезу осетно је порастао. Чињеница да је у току последњих година подигнуто 575 нових станбених зграда и да се ове године подиже скоро још толико чија ће укупна вредност износити 130милиона динара најречитије говори о томе. Куповна моћ потрошача тако ђе је порасла. Потрошња шећера, текстила, обуће, гвожђа и других артикала широке потрошње знатно је већа од потрошње из 1939 године. На развијању задругарства мало је што урађено. После писма ЦК КПЈ „О социјалистичком преображају села“ неке оргенизације су одмах прионуле реконструкцији задруга. Међутим, у многим селима задруге општега типа још увек се не форсирају као основна база и форма у преображају села. Ове задруге су често пута биле препуштене задружној управи или само претседнику. Раднички савети скоро у свим предузећима цу у почетку се нису добро сналазили у новим условима управљања привредом: недостајала им је самоиницијатива и демократичност у решавању проблема. Раднички савети на рудницима истина редовно су се састајали и доносили извесне закључке, само су ти закључци често били једнострани: више се радило о унапређењу производње и борби за извршење производног плана, а мање или скоро ништа о побољшању животних услова радника. Културно-просветни живот у нашем срезу све је развијенији и разноврснији и одвија се кроз већ устаљене форме кроз културно-просветна друштва, предавања, приредбе и сл. У 37 села основана су културно-просветна друштва, која су дала више приредби. Само ова активност често се сводила на појединце и то првенствено на учитеље. Иначе, неког масовнијег рада није било ни на овом пољу. у даљем раду у културни живот треба увући све организације, поготову омлаДину. Досадања постигнућа учинила су да радни људи прихвате и усвоје линију Партије,, што се позитивпо одразило> и на њеном омасовљењу. Број; чланова Партије у срезу од Петог конгреса до данас порастао је за 1354. После реферата развила се' жива и широка дискусија.. Сви дискутанти говорили су о значају Шестог конгреса за нашу Партију уопште, из-

стицали приврженост наших народа Партији и Другу Титу и Њихову спремност за извршавање свих задатака који пред њим буду поставл>ени. О задацима партиских организација у реорганизовању сељачких радних задруга и њиховој преоријентацији на нову, рентабилнију грану при вређивања говорио је Русомир Илић; о раду Радничког савета на руднику „Добра Срећа“ —Бранко Генчић, управник рудника; о лику комунисте —Вукашин Драгутиновић о улози партиских организација у новим условима, о развитку и продубљавању социјалистичке демократије, о задацима комуниста у развијању задругарства и сл. —друг Воја Јеленковић; о културно-просветном и идеолошко - политичком раду као форми за васпитање социјалистичког човека говорио је друг Никола Мицић. У дискусији су још учествовали: Раде Мандић, потпуковник ЈНА, затим Русомир Радосављевић, Милутин Бисић, Милија Тодоровић и Мара Живановић. Из реферата и дискусије дошло се до закључка да пред партиским организацијама стоје три основна-кључна задатка чијем решавању у даљем раду треба озбиљно прићи. То је пре свега борба за организационо учвршћење партиских организација и за развитак партиске дисциплине и изградње лика комунисте, затим борба за интезивнији рад на идеолошко-политичком и културпо-просветном и последњи: борба за развитак задругарства општега типа, На крају су изабрани делегати за Шести конгрес КПЈ, који се одржава 2 новембра у Загребу. За делегате су изабрани другови: Васиљевић Живан—Марко, политички секретар Обласног комитета КПС за Тимочку област; Драгутиновић Вукашин —Раша, организациони секретар Среског комитета; Јеленковић Воја, члан бироа Обласног комитета, Јовановић Божин, политички секретар Сре ског комитета; Николић Ђорђе, јамски радник у руднику Подвис и Томић Тадија, браварски радник па руднику „Добра Срећа“. Са конференције су послати телеграми ЦК КПЈ и другу Титу и ЦК КП Србије у којима се истиче да су комунисти овога среза спремни да се до краја заложе за даље развијање радничког самоуправљања у привреди, за јачање радничких савета, за јачање и продубљивање социјалистичке демократије, за спровођење у дело идеја Маркса, Енгелса и Лењина. Р.А.

ФРОНТОВЦИ СЕЛА БУЧЈА РАЗВИЛИ ЖИВУ АКТИВНОСТ НА ИЗГРАДЊИ И УРЕЂЕЊУ СЕЛА

Бучје, октобра

У претконгресном такмичењу фронтовци села Бучја развили су врло живу активност на изградњи и уређењу свога села. Стари водовод је очишћен и шпрсле цеви замењене су новим, а постојећа чесма је оправљена и доведена у уредно стање, тако да Је цело село снабдевено здвавом пијаћом водом. Сада се ради на довршавању зграде основне школе и ва доградњи споредних зграда; затим на уређењу и отварању амбуланте; изградњи кречане капацитета 20.000 килограма креча којим ће се подмиривати потребе села; оправци пута Бучје - Књажевац; повезивање села са трафо-станицом у Вини итд Преузете обавезе су велике и обимне. За извођење

започетих радова, према извесном прорачуну, биће потребно преко 2.500 надница. Међутим, већ досад постигнути резултати гарантују да ће оне бити у потпуности и на време испуњене. Народни одбор општине и Месна земљорадничка задруга обезбедили су потребна новчана и мааеријална средства. И на културно-просветном пољу појачана је активност Досада су одржана два предавања, а дилетанска група припрема једну приредбу Такође се врши упис чланова за књижницу и библиотеку, шах секцију и стрељачку дружину. Само за једно вече уписало се у поменуте секције и уплатило чланарину 41 лице.

Р.Ц.

ПРЕД ШЕСТИ КОНГРЕС КП ЈУГОСЛАВИЈГ

Задружни дом у Васиљу

33 ГОДИНЕ ОД ОСНИВАЊА СКОЈ-а

(Наставак са првој страни)

у Иародној револуцији у току Другог светског рата и које их данас предводе у социјалистичкој изградњи наше земље. Период четворогодишње борбе и Народне револуције, то је период сјајног испита који је омладина Југославије на челу са СКО Ј-ем под воћством Партије и друга Тита положила. Ослободити земљу од мрских фашистичких освајача и њихових домаћих слугу то је била борбена парола наше омладине. То је била жестока и крвава борба у којој није било „пардона за фашистичке крвнике" како се каже у прогласу ЦК КПЈ од јуна 1941 године. Одмах првих дана оружане борбе у редове наших јединица ступило је 15 хиљада чланова СКОЈ-а. На Трећем Конгресу УС АОЈ је променио свој назив у Народну омладину Југославије што је одговарало њеном политичко - организационом развоју и задацима даље борбе за изградњу социјализма. Борба за обнову и изградњу земље, пруге Брчко -

Бановићи, Шамац - Сарајево, Никшић - Титоград, Кучево -Бродице, Добој-Бања Лука, Аутопут, фабрика тешких алатних машина „Иво Лола Рибар“ и многе друге претстављају продужеа е славне и херојске бо бе из рата, коју Народна омладина наставља данас да би своју борбу довела до краја, да би се остварила сретна и слободна, ивдустриски јака и богата социјалистичка Југославија. Борба за изградњу социјализма све је више брнсал§ разлику између члана СКОЈ-а и НО. Идеја комунизма постала је својина милиона младића и девојака Југославије који се на њој васпитавају, са њом се одушевљавају и она их покреће у борби за даљу изградњу социјализма. На основу таквог стања Пети конгрес КПЈ је и могао да донесе одлуку о спајању СКОЈ - а и НО у јединствену организацију на основу програма Партије. Давас Народна омладина брји преко 1,700.000 чланова и претставља достојног настављача борбе ко-

ГРАЂАНИ МИНИЋЕВА РАДЕ НА ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈИ СВОГА МЕСТА И НА ЗАВРШАВАЊУ ЗАДРУЖНОГ ДОМА

Минићево, октобра У част Шестог конгреса КПЈ у Минићеву је знатно појачана радна активност на свим пољима рада. Основиа фронтовска организација, уз материјалну помоћ месне земљорадничке задруге, поставила је себи два крупна задатка: електрифицирати место и довршити салу на задрушном дому. По питању електрификације већ је много што шта урађено. У заједници са фронтовцима села Витковца изграђена је трафо —станица, набављен трансформатор са потребним уређајем за његово инсталирање итд. Извршиће се и детаљни преглед и евентуалне оправке постојеће електричне мреже, а помоћи ће се и у изградњи далековода Књажевац Минићево, Припреме за довршавање сале на задружном дому улазе у завршну фазу. Набављен је сав потребни грађевински материјал, сем греда за кровну конструкцију, чији недостатак је и једина сметња за испуњење овог задатка. Али, пошто је Вемљорадничка задруга већ извршила поруџбине греда, чије се прито ће и она бити отклоњена. У новој сали биће смештена кино-апаратура, коју ће фронтовска организација добити од Среског одббра Народног фронта из Књажевца. Ова кино-апаратура одиграће свакако не малу улогу у културном животу народа овога краја. Културно просветно друштво „Милун Минић“ такође је развило живу активност, Предвиђени план рада у наредној сезони је обиман и квалитетно одабран. Драмска и хорска секција овог друштва већ средином октобра даће приредбу. Секција за народно просвећивање одржаће низ предавања како за грађанство Минићева тако и у неким околним селима. В. И, ју је СКОЈ још од свог рања повео. Прослављујући тридесеттрећугодишљицу СКОЈ -а можемо слободно рећи да је Омладина Југославије часно извршила своје задатке у бор би за ослобођење земље и да данас даје огроман допринос за изградњу социјализма. Ми ћемо и даљв под руководством наше Партмје и друга Тита наставити тим путем без обзира на све тешкоће и претње које нам стварају разни непријатељски елементи. Социјалмзам ћемо и даље изграђивати у нашој земљи а њену слободу и независност чувати онако предано, како су то радиле десетине хиљаде младих комуниста.

Ж. РИСТИЋ

ТИМОЧКЕ ИОВИИЕ

4Ј[октобарМ9s2