Arhiv UNS — Listovi stranaka

МОГУ СЕ ТРОШИТИ САМО ОСТВАРЕНА СРЕДСТВА

АМОРТИЗАЦИОНИ И ФОНД ЗА СДМOOТАЛНO РДСПОЛАГАЊЕ

Елеменат стабилизације тржишта

Одлука о улотреби средстава за самостално располагам>о којом су прецизирана досадашња начела употребе тих средстава, послужила је као повод за разговор о спровођењу неких привредних прописа у привредним оргаиизацијаиа, Редакција ..Наше заједнвдде" обратила се претставницима Технопромета и Индустрије мотора Раковица из Београда низом пдггања - и добила одговоре Iгоји претстављају занимљива опажања. На питање да ли је радшгчдш савет предузећа упознат са Одлуком о употреби средстава за самостално располагање и Одлуком о коришћењу средстава амортизационог фонда, добили смо следећиодговор: Технопромет упозпаје раднички савет са свим рачунеким пр<шисдша на седаици радничког савета. Наведене одлуке још нису лретреоане јер је руководство предузећа желело да пре изношења пред раднички савет рашчисти неке нејасне одредбе одлука; Раковица упознаје цео радаи колектив преко евог билтена оа свим важнијим прописима, Одлуке јошнису објављене у билтену, јер су кедавно Донете. Иначе се тхрогтси не претреоају пред радничким савегом. ШТА ЈЕ СПОРНО... Средстава које раелоделом добити, формирају фонд за самостално раополагање, изгледа, по мишљењу предузећа. да су недовољна. У Технопромету је за прао полугодиште у фонд за самоотално располагање ушло 1,719.426 динара, а само гараитни износи за кредит код Народне бакке, који терете овај фонд, достижу скоро 13 милиона динара (похривеио је из пренетих прошлогодишњих средстава). У Раковици је ипак нешто боље иаио је од 7,210.000 ередстава за самостално расоолагање, остварених у лрвом полугођу -трошено за Индустриску школу и друге издатке 7,240.000 дннара. ПретсТааник Раковице сматра да с обзиром на свако мала средства фонда за самостално располагање, чланарине у Индустриској комори не би требало да терети овај фонд, што иначе савезни прописи одређују у свкм случајевима где она прелази 30.000. Исто тако, истакли су претставници ових предузећа, код њих не постоји могућност да се фонд за самостално располагање користи за стварање фомда о/бртних средстава, што одлука дозвољава и пгго 6рд било добро. јер су та средства веома скучена. Према ранијим прописима трошкови репрезентације еу теретили материјалне трошкове произ-

водње, а ова Одлука предвиђа да трошкови репрезентације могу ићи на терет средстава за самостално располагадБе. ...и ново Претставници Раковгаде и Технопромета истичу да је у поступак коришћења фонда за самоотално располагање, унето неколико промена каје могу само да побољшају његбво георишћеље. Нарочито је повољно то да се та средстава, практично, могу користити са све намене (изузев повећања плата). За разлику од досадашње праксе према којој је радиички савет, у неашм случајевдша, преносио право одлучивања о уиотреби средстава овог фонда на управни одбор, нова одлука дтредвиђа да ће све поједикачие одлуке о коршнћењу фонда доносити оамо раднички савет. Досада су у предузећима у посебан фонд издвајана само средстава намење на инвестицијама. Према новој одлуци, радпички савет ће одлучити о распоређивању свих средстава за самосталЈно располаган.е у посебне фондове. Поред тога у пра-вила предузећа унеће се допуне које регулишу Јшотребу тих фондова. Доношење допЈтде правила предузећа, одлуке радничког савета о фоидовима и конкретне одлуке о употреби средстава сада претстављају услов за употребу средстава за самостално располагање. Уколнко средстава за самостално располагање не би била распоређена у фоидове, радшгчдш савет предузећа могао би да их ангажује само као обртна средстава, Тиме је изграђен строг поступак коришћења средстава за самостално распо-' лагање. Ако нису испуњеки свн формални услови (постојадве посебних фондова, правилима предузећа регулисана употреба, оДЛЈ'ка радшпшог савета р коришћењу) Банка или' финансиска инспекција могу да онемогуће њихово трошење. УСПОРЕНО ТРОШЕЊЕ Неки трошкови (маднак у вези са расходовањем основних сердстава. затезне

камате, казне за прекршаје итд.) ако постоје, обавезно терете средстава за самостално располагање. Сви остали трошкови, на терет средстава за самостално располагање могу бити извршени само по одлјгци радничког савета и то после одобрења завршног рачуна, (изузев за 1955 годину, када се могу употребити по одобре.њу тромесечшдх обрачука). Ту спадају издаци за отанбену изградњу, културио н . стручно ббразовање кадрова, повећање розервног фонда итд. Значи, да се ова средства м»гу дрошд-гги само уколико .су дефииитивно оствареиа за предузеће, и да се на тај начин сагласно строгим формама уопорено троше. На ово се надовезује и Одлука о начЈшу коришћења средства амортизационог фонда. У надлежност радничког савета пренето је свако трошење амортизацмоног сЈдонда за замену оеновних средстава, Трошкови за одржавање основних средстава дају се У надлелшост Јптравногодбора (на основу захључка радничког савета). Раднички савет и управни одбор могу донети одлуку о коришћењу амортизационог фонда само на предлог стручне комисиЈје предузећа. Овим је прецизиран и Јчврцдћен поступак коришћења амортизационог ф» н да, чија се средства, према одлјчди, такође могу трошити само по одобрењу завршног рачЈша, е изузетио у овој години и тромесечног обрачуна, По Пјримедбама предузећа, ова одредба може створити извесне тешкоће привредним оргаиизацијама, које су пре до.ношења Одлуке, пристутшле радовимз на замени основних средстава. Ово због тога што Одлука временски, обуставља врошење средстава амортизационог фонда до одобрења тромесечног обрачуна,. а по њиховом мишљењу може да отежава и замену средстава у случају хитне потребе да се замени нека машина. И једна и друга одлука спречавају непланско или сувишно троШење средстава фонда за самостално располагање, односно амортизационог фонда. Успорено трошење средстава које се тиме постиже, до-

приноси стабилизацији трзкишта и може само да користи предузећима и привреди у целини, ЗАКЉУЧАК Прво; није довољно преко билтена упозната радни колектив о некхзм пропису иако је то добра ствар. Неопходно је упознати раднички санет са важниј-им прописима, нарочито онима који регулишу права и обавезе радвичког савета. Најбоље је комбиновати обадва средства; доуго, трошкови репрезентације несумњизо терете средства за самостално располагање, иажо предузећа сматрају да то у Одлуци- није довољно јасно. Они нису у 1955 години никако могли да терете материјалне трошкове. То Је било, тј. требало да буде јасно отпочетка . примене Уредбе о расподели укупког прихода (чл. 18). Одлука говорц о томе да трошкови могу ићи на терет средстава за самостално располагање, и то стога, што таквих трошлсова не мора да буде, али ако постоје. онда свакако могу ићи само на терет наведених средстава. треће. не улазећи у то да ли су средстава ве-лика или ■ мала (она су гледајући предузеће у целини св-а-како прилично велггка), фонд сбртних средстава Треба стварати, и то постепено и иолако. Није добро да се предузећа одлуче ка стварање обртних средстава само онда када могу одЈедном велика средства да издвоЈе; четврто, Одлуком Савезног извршног већа донетом последњих дана, чланарина стручним удружењима <засада обухваћена само индустриска удружења) терети матери Јалне пето, тешкоће употребе аморт-изационог фонда у случају хитности произилазе из непредвиђања неких предузећа правовремене замене основних средстава. Треба унапред, путем комиеије, извршнти прегледе, затим дати предлог радннчком савету, а наЈзад учинити наруџбе и стварно обавиги замену када Је то потребно. Не треба да се схвати Одлука о амрртизационом фонду на таЈ начин да прво треба машина да обустави рад због истрошеносги па тек онда да се обавм поступак и изврши замена (због непредвиђеног испадања машине може негдо да дође до тешкоћа; за те случајеве раднички савет би требало да директору предузећа да скпште овлашћехне). Замену треба иззршити на време али на основу обављепог поступка да ие би дошло до неправилне опште зчтотребе средстава амортизапиоиог фонда Др. Н, Б. 3. Н.

Расподела дохотка југословенских железница

Одлутсом о расподели укупног прихода железничких транспортнпх предузећа и Уредбом о платагса радвика и службеника тих предузећа прилагођен је систем расподеле дохотка предузећа југословенскггх железница и ллата особл.а тих предузећа, општим

прописима данетим крајем прошле године. Исто је то учињено за предузеће и особље ПТТ, Одлуком о ра!Сподели укупног прихода предузећа У еаставу Заједиице приврепредузећа југословеиских ПТТ и Уредбом о платама елужбекика и радника тих предузећа.

Измене у прописима о додацима на децу

У Уредб-и о додацима на децу извршене су недавао изменз и допуие. Право на додатак на деЧУ радника и сдужбеника који поред пр.икода из радног односа имају м додатак од пољопривреде, цениће се на аснову нзноса оамовног пореза иа укуплл доходак од поЈвопривреде. Уверења о пореском цеисусу основиог пор>еза на доходак од . пољопривреде за 1955 годину, корисници су дужни да предају органима надлежиим за доношење решеша до 30 септембра 1955 године, који ће до краја године до донесу решења о праву на додатак по овим уверењима. Исплата додатка по иовим решењиг ма отпочеће 1 јаиуара 1936 године. Одредбе о стицагву права на додатак од даеа ступан>а на посао, без навршења претходног радног стажа, омогућују да се за децу младих по-четлика пружа по<моћ кроз додатак одалах по ступању родитеља у радни однос. Исго тако, обезбеђује се право на доходак без претходног радног етажа и мајкама које.се саме старају о издрл-:авању деце. За све остале радешке и даље важи одредба по којој је нотребно да у запослењу проведу 12 месеци нег.рекидно или 20 меседи са прекидима у последње две ГОДIIНе. Продужење година живота до којих безусловко припада празо на додатак на децу од 14 на 15 година такође је једна од важниЈих измеиа, Ово померање градшце за исплату додатка извршено је ради усхслађивагва оа прописима који предв:хђа;у као најнижу границу за запошљавање навршену 15-ту годину као и радн усклађења са осавезним осмогодишњим школовањем, које траје до навршене 15-те године живота. За студенте досада Је била прописана горња граница нсплате додатка на 25 година, без обзира на грдеше студија и могућггост да се студије на појединим факултетима могу завршити и за куаће време, однооно да Је за то потребан дужи рок. Да би се ово исправило пзвршене су измене раииЈЈсх одредаба, па је предвиђено да ће се исплата додатка за студенте врхшгги за оно.тнко времена по истеку године у којоЈ су иавршили 19 година асивота, колико је потребно за редовно завршавање студија на поЈедином факултету, вишој школи или академиЈи. У оквиру ове Уредбе предвиђено Је и поЈачање друштвене контроле над трошењем додатка на децу. КомисиЈе, које ће образовати народни одборн општина од претставкика друштвених организација, испитиваће сваки случаЈ где родитељи или старатељ троше додатак У сврху за коЈе ниЈе намењен, и предлагатп органу старатељства, да исплату додатка пренеое на другог родитеља или да одреди друхог старатеља.

„НАША ЗАЈЕДНИЦА", Иедеља 25 септембар 1955 годинв

СТРАИА 11