Arhiv UNS — Listovi stranaka

ПРИВРЕДА У СВЕТУ

Производња петролеја у 1954 години

Протгзводњ-а петролеја у свету у прошлој години износила је 709,01 милиона тона. Као и у ранијим годинама, главни про>извођач и у 1954 години биле су америчке комигиије које су од ове количине произвеле 488,95 милиона тона. Британске и холандске компаније су дошле на друго место, са производљом од преко 111 милиона тона. која је уствари премашила производњу свих осталих произвођача. заједно. Остали произвођачи су произвели 108.63 милииона тона, од чега је приближно 70 милиона тона потицало из Совјетског Савеза и осталих источно-европских земал>а. Према ггодацима Уреда за информафије о петр>леју, брита.нске и придружене холандске петролејске компаније произвеле су прошле године рекордну количину петролеја. Количина од 111,42 милиона тона, у односу на ранији рекорд коЈи је постнгг нут 1953 године, претставља повећање од око 7,5 от:то, Главни допринос лао је Средњи Исток, који је 44,37 милиона тона петролеја. Илући најважнији извор била је Латинска Америка, са 38,41 милион тона. На Далеком Истоку, Индонезија је дала британској и холандској производњи 5,44 милиона тона. док је даља количина од 4.91 милион тона потицала са Бритзнског Борнеа. Најзад, учешће САД у укупној британско-холандгкој производњи износило Је Још 1,43 мшшона тона.

МАЛЕ ПРИВРЕДНЕ ВЕСТИ

Совјетска производња угља Совјетски Савез ће ове године произвести ЗМ милиона тона угл»а или 2,5 пута випге него у 1940 години. Каже се Да је за 4,5 године Петог петогодишњег плана отворено 250 шших рудника са произввдњом од 97 милиона тона.

Канадска производња новинске хартије Канадско удружеше За новинску хартију саопштава да се производња новинске хартнје у Канади повећала у току првих седам мессци ове годхше за тј. « а 2,547.365 тона. Испоруке су повећане за 5% и изнеле су 3,553.688 тона, (од чега су САД апсорбовалс 2,388.861 тона.

Производња и промет

пшенице у свету

ВЕШТАЧКО ОДРЖАВАЊЕ ВИСОКИХ ЦЕНА

Производњом пшениде баве се скоро све зем.ље ко јима то дозвољаваЈу климатски услови, Многе од њих упућене су ипак на увоз, Јер 'сопственом производњом не могу да задо воље своје потребе. Светска производша пше

нице је порасла у послератном периоду. У 1952 години достигла је највиши ниво са 165 милиона тона, 1 ) 1953 године изнела је 163 милиона, а у 1954 години светска жетва цени се на 153 милиона тона. Иако се види извесно опадање према претходш-ш тодинама, у односу на предратни период дошло је до великог повећања (1939 године 115 милиона тона). Четири најјаче произвођачке земље пшенице има ју водећу улогу у промету овим артиклом САД 32 милиона тона, Канада 17, Аргентина' 6,5 и Аустралија 5,5 милиона тона. У велике произвођаче спадају, такође, СССР и Кина, али не играју никакву улогу у светској трговини пшеницом, јер својом производњом једва покривају домаће потребе, па немају извозних вишкова. У послератном периоду, као извозник пшенице појављује се и Турска, која је последњих година знатно унапредила своју производњу, а исто тако, у извесном обиму, и Француска. С друге стране, највећи увозници пшенице су европске земље, на челу са Великом Британијом, и неке земље Далекор Истока где је Јапан највећи увозник. Последњих година у свету су створене велике залихе пшенице. Ове залихе врше притисак на привреду земаља које их поседују. Све досада зали-хе су

*) Без СССР.

расле, али се очекује да ће ове године бити нешто ма ше него прошле и износити око 45 милиона према 49 милиона тона у 1954 години. САД располажу највећим залихама (око 28 милиона тона), затим Канада и Аустралија, док Аргентина има сасвим мале залихе.

Да 6и спречиле даље стварање залиха пшенице, САД су приступиле ограничењу сетвених површина. Нова сетва пшенице обухватиће повргшше од око 55 милиона акара 2 ). Према наЈвећим површинама коЈе су засејаване пшеницом у послератном периоду омањењу износи 30 милиона акара. Очекивало се да ће овако велике залихе шленице утицати на пад цена. Међутим, до овога ниЈе дс-шло

услед мера које су предузеле САД. Разним субвенцијама, које даје, произвођачима, дожава је гарантовала минималне цене, чиме је на себе преузела откуп произведених . количина. Тиме се цене пшенице вештачки одржавају на високом нивоу, јер држава интервенише у производн=и и промету. Трговина пшеницом није више. либералистичка, већ се креће у оквирима које одређује ДРжава, У главним произвођачким земљама установљене су организације које. у >гме државе, руководе и врше контролу над производњом и прометом пшенице. Ј) «,467 ари.

ОГРОМАН ПОРАСТ индустрије вештачких влакана

Светска произ-водња ст-штетичких и протеинских влакана у прошлој години изнела је око 460 мшшона либри, 1) што претставља повећање од у односу н*а претходну годину, а преко 250% у односу на 1950 годину. Проиаводни капацитети ове индустрије показују даље повећаше у мнош великшм произвођачким земљама, тако да до краза 1956 године производња треба да достигне 890 мшшона либри. С АД су биле неупоредиво највећи произвођач ових влакана, пошто на њих отпада око 350 милиона лггбри или преко три четвртине сзетске гцроизводње. На британску пропзводњу отпада само 6% или 30 милиона лмбри, док Ја пан, Италија и Западна ' Немачка производе по 15—20 милиона либри, а Канада и Француска по око 10 милиона либри. Мање колпчине прог«зводе се и у Холандији, Шпанији, Швајцарској и Аргентики. Од укупне америчке производње у 1954 го-дини ско поколичине отп-ада на наилон, док је тај проценат још веће! у другим земљама, тако да у Великој Британији износи О!со две трећине а У

Фр-анцуској око три четвртине. Производња других сшггетичких вљакана, сем наилона, изнела је прошле годеше У САД око 170 .милиона либри, од чега скоро једна трећина отпада на стаклено влакно. Хапанска проиЗводња нових вештачких влакана достигла је прошле године 21 мплион либри, од чега отпада на наилон 10 лтилмона, а осталих 11 милиона лпбри на вепшл-влакна на бази алкохола, где јс вероватно само Јапан начинио знатнији успех. Западна Немачтса је произвела 15 милпона лпбрм нецелулозних кана, од чега знатне количине перлона. У канадској и француекој производњи доминира наилон, мада постоје планови да се проши-ри проггзводња и разних других типова синтецичких влакана. Према подецима Економског комитета Комонвелта, прои?водња у последње две године и планирани. капацитети за поједине земље изгледају овако (у ми лио ним а лс! бр и): 1) либра = 453,6 грама.

ПИТАЊА И OДГOВOРИ

Питање: Радам на конструкцији уређаја као додатак на већ постојеће ма шине у текстилној индустрији. Како се ради о патенту, хтео бих да знам коие се пријављ.ује патент и на који начин се врши пријава? Да ли је потребно приказати све техничке нацрте или само скицу уређаја из ко;е се види приицип његовог рада. По ред тога интересује ме и питање са финансиске стране. Е. Г.

Одгсвор; Патент се пријављује Савезном уреду за патенте у Београду. Пријава и нацрт оастављају се у смислу штампаног унутства, које Уред за патенте бесплатно дели свим заинтересованим. Проналазак је способан за заштиту патентом само ако претставља потпуно но во конструктивно решење одређеног проблема. Ако до проналаска није дбшло оамоиницијативно или је проналазач рада разраде проналаска добио новчану или материјалну помоћ од стране предузећа или дру ге организације, онда се може загнтити само прона лазачким сведочанством. У том случају матери.lални однос проналазача и корисника проналаска регулисан ;е Уредбом о надокнадама. Материјални однос по патенту ретулише се међутим слободним споразумима између проналазача и корисника.

Редакција „Наше заједнице“ позива све читаоце да се обрате питањима у вези са тумачењем појединих прописа или закона као и свим друтим питањима из области нашег друштвеног и привреднот живота. Настојаћемо да објавимо што већи број питања и одговора како би задовољили интересе и потребе широке читалачке публике.

Социјално осигурање уметника

Савезно извршно всће донело је Уредбу о социјалном осигурању уметника, којом су непосредно обухваћени књижевници, компогитори и ликовни }гмет)тоци. За остале категорије уметннка предвиђено је да се укључују у социјално сситурање на основу посебних одлука Пре ступања на снагу ове Уредбе социјално осигурагве су уживали само књижсвници и филмски радници, док ова Уредба примењује принцип ггрема коме право на социјално осигурање могу имати сва лЈ-ша којима је уметнички рад осковно затп-гмање. Уредба усваја као.критериј за утврђивање права на бсигурање. комисиску оцену постојања услоза за право на осигураше, а ке чланстзо у Удружењу Уредба предвиђа да умет ници имају сва гграва из социјалног осигурања предвиђена по о-ггштим прошгеима о социјалном осигурању раднчка и службеника М. М.

* „НДША ЗАЈЕДНИДА", Недеља 25 септембар 1955 годипе

13

Производња Дланирани 1953 1954 кап-ацитети 1955 1956 Велика БританиЈа 18 30 66 87 САД 302 346 525 623 Канада 10 10 15 20 3 Западна Немачка 12 15 20 25 Јап«ан 15 21 51 74 Француска 30 12 19 30 Италија 9 17 20 22 ХоландиЈа 2 3 3 4 Швајцарска 2 4 5 5 Укутшо 380 458 724 890