Arhiv UNS — Listovi stranaka

Четири пута више електричне енергије него 1939 Л „ Лll Први знак одозго хидј

Производша слектричне енергије у 1955 ходивн изноеЈ-Ље. како се цени. четири милијарде 200 милиона киловат часова. Ако се она упореди са нроизводњом пре рата, добива се следећа слика;

1939 1950 1955 Укупна производња (милијарде квч) 1,2 2,4 4,2 Производња хидроцентрала (милијарде квч) 0,6 1,2 2,4 ГГроизводња термоцентрала (милијарде квч) 0,6 1,2 1,8 Киловат-часова на једког становника 73 148 240

Из прегледа се види да је укупна производња_ електроенертије у 1955 години скоро чепири пута већа од оне коју смо имали пред рат, односно готово два пута већа Нето 1950. Овако брз пораст производње омогућен је пуштањем у потон нових велиКИХ хидроцентрала и изградњом високонапонских далеководних веза Прегледна карта далеководне мреже и електрана даје слику, колико је данас разтраната високонапонска мрежа. У 1939 години имали смо укупно 175 километара водова есјсоког напона од 110 киловолти, а у 1955 имаћемо У логону 3.500 километара, што значи да је цела високоналонска мрежа практично изграђена у послератном периоду. Међутим, постигнути велики пораст у производњи електроенергије још не задовољава све потребе привреде. У овој години долазило је до повремеппх кри за у снабдевању струјом, и то у првим месвцима У Србији, а од августа ча подруч,lу Словеније и Заладне Хрватске. Укупно се може рачунати да ћемо и поред производгне од 4 ми-

лијарде 200 милиона киловатчасова имати мањак од око 100 милиона киловатчасова. Узроци због којих долази до повремене несташице електричле енергије у овој години су вишеструки. Изтрадња неких хилроцентрала трајала је дуже него што се предвиђало; брз пораст индЈ-стри-. ске производње изазвао је неочекивано велику потражњу; коначно, порасла је потрошња струје у домаћинствима. С друге стране, како се еиди и на карти, у Југославији још постоје засебна подручја која међусобно нису повезана далеководима. У ово време нарочгг#о је важно да се централио подручје (Босна и Херцеговина) повеже са за падним. То бн могло ;;з-гледа најбоље да се поститне изтрадњом једног далековода од Јајца преко Вањалуке и Сиска до Загреба. Пошто Босна и Херцеговина има засада известан вишак енергије, она би та) вшпак преко овог далековода могла да предаје Хрватској и Словенији. У последше време републике и комуне трошиле су знатна средства на ии-

веотиције. Међутим, у западном подручју оне нису одвајале средства за далеховоде. То је тешко схва тити, тим пре, што је било познато да ће Босна и Херцеговина имати известан вишак. ПРЕЦИ

Само за четири производа

44,000.000 КИЛОВАТ ЧАСОВА

Производимо четири пута више струје него пре рата, па ипак је још увек нема довољно. Зашто? Зато што су потребе порасле

врло много електричне енергије. Ево како то изгледа код неких производа; Последњих месеци про-

За тону калцнјум карбида потребно је око 3.500 киловатчаеова за тону феросилицијума око 12.000 „ за тону ферохрома око 4.200 „ за тоиу сировог гвбжђа из електричних високих пе ћи (које се граде у Илијашу) око 2.300 —3.000 „ за тбну алуминијума око 20.000 „ за хону .електрочелика око 1.000 „ за тону ваљане робе око , 50—300 „ за тону цинка око 4.000—4.500 „

још више. Неке гране металургије,. хомиске и ДРУиндустрија, кбје' се сад највмше развијају 'и које сјг иароччто важне-за инДЈ г стрију у целини, требају

изводили смо просечпо сва ки месецг хиљаду тоиа алуминијума, што значи 20 милиона киловатчасова, 4.400 тона карбида, што

захтева око 1б милиона киловатчасова, преко 3.800 тона електрочелика. на што је угрошено близу 4 милиона ***"■ ловатчасова, око 41.000 тона ваљане робе, што би могло да означи по скромном рачуну 4—5 милиона киловатчасова. Према томе само за ова четири артикла потребно је месечно 44 милиона *иловатчасова, скоро половина производље свих јутословенских централа 1939 године. Уствари, ова бројка треба да буде још већа, кад се има у виду да ћ« се индустриска производн»а још повећавати до краја године.

СТРАНА

★ Ц НАША ЗАЈЕДНИДА-, » септеибар »55 годи«.