Arhiv UNS — Listovi stranaka

BELEŠKA O SMEHU

Čini mi se како u smehu postoji nešto što teoretičari ne uzimaju uvek u obzir, a to je da smeh oduzima težinu stvarima. Ako je to ved neko rekao, priznajem da sam plagijator, ali nastavljam zato što verujem da se mnogo šta može objasniti і mnoge nedoumice mogu razrešiti ako se pozovemo na neke od najjednostavnijih і najosnovnijih osobina stvari, a medu tira osobinama težina і lakoća su svakako na jednom od prvh, ako ne і na prvom mestu. Evo primera. Nalosv jedne knjige Simon Vajl glasi: La pesanteur et la grâce. Težina і milost. Svi znamo da duše, bar u praktične svrhe, teäne nemaju і da se, ozarene milošžu, uzdižu. Ka čemu, o tome postoje različita mišljenja, ali to sada nije važno. Važno je da ima і duša koje se ne uzdižu, і šta je prirodnije nego reći za njih da imaju težinu? I tako se pozivanjem na jednostavne osobine kao što su težina і lakoća odgovara na više nego nejednostavna pitanja. Da bismo jednoj stvari mogli da se smejemo, ona mora biti Mena svoje težine, što će reći mora biti izđvojena iz prirodnog niza uzroka і posledica. Uzmimo kao primer debelog čoveka, koji ne može da prođe kroz vrata suviše uska za njegovu gojaznost, primer dobro nam poznat iz mnogih klasičnih komedija, pozorišnih і još više fflmsldh, а і iz nekih rasprava o smehu. On je, bez sumnje, smešan, ali ako počnemo da mislimo o debljini, o njenim uzrocima і ajenim posledicama, prestađe da bude smešan. Uzrok debljine mo-

že biti ozbiljan poremećaj u organizmu, može biti psihički poremećaj; posledica debljine može biti šećerna bolest, moždani ili srčani udar, a sve je to daleko od toga da bude smešno, poäto svi debeli ljudi nisu dobroćuđne ždere koje ne mogu da odole iskuäenjima dobrog ručka ili večere, і sve u svemu, naš debeljko je smešan samo u jednom trenutku, u trenutku kada nam se njegova debljina pokaže kao čista pojava, ftsta forma bez uzroka і bez posledica, što će reä bez težine. "Mudracima su umesto gneva dolazili; Heraklitu suze, a Demokritu smeh", kaže Aristotel. Suze, to je priznanje da stvari imaju konačnu і neopozivu težinu, і mi piačemo zato što su neke stvari postale suviše teške za nas, da smo u vrtlogu uzroka і posledica iz koga nema izlaza, jednom reči da smo pritisnuti težinom stvari. А smeh? Sa jedne strane, smehom se ođvajamo і izdvajamo od zbivanja; sa druge, poričemo im da su sasvim stvama, odnosno oduzimamo im onu osobinu koja ih і čini sasvim stvamim, a to je težina. Stvarima se smejemo kada one više nisu sasvim stvarne za nas. Smeh je izraz nadmoći nad stvarima, kažu filozofi, ali bi trebalo otići korak dalje і reä; oduzimajuä im težinu, smeh pretvara stvari u bezopasan baiet ästih oblika.

Zato je za mene crtani film najčistiji oblik komičnog, pošto u njemu stvari imaju apsolutnu lakoću pretvarajući se u igru linija, a u svetu linija sve je moguće - tačnije rečeno; to je jedini svet u коше je sve moguće - zato što težine više nema і sve stvari lebde negde izmedu neba і zemlje. Podimo sada natrag - od sveta čistih linija u kome su moguće najfantastičnije deformacije і trans-

formacije koje ostaju bez posledica, і u kome se stvari za čas spljošte do dve, a onda lako vrate u tri dimemzije, ka svetu u kome one postaju sve teže і teže. Odmah srećemo nemi film і fflmsku komediju, gde filmski trikovi fine mogućim ono što je inače nemoguće, pa dolazimo do pozoriäne komedije, u kojoj stvari takode gube dobar deo svoje težine, a veliki komediografi

nas samo u pažljivo probranim trenucima podsete na nju. Onda nailazimo na Rablea, koji je umeo da se koristi težinom stvari, ali і da je pretvori u čistu igru. A šta je to što daje lažnu težinu stvarima? To je melodrama, kojoj se danas smejemo, jer ono što se nekada činilo kao težina, sada nam se pokazuje kao nedostatak prave težine. Smejemo se kada gledamo Molijerove ili Fejdoove komedije, zato što je u njima život odjeđnom

postao fista igra, koja se odvija u nekom bestežinskom stanju. Komedija je umetnost, rekao je u jednom razgovoru Marsei Marso, tragedija je nešto drugo. Tragedija daje težinu stvarima otkrivajuä osnovne sile koje ih uobličuju; komedija im je oduzima. Sve postaje arabeska, і sve postaje moguće. Posle toga, više nema komedije і više nema smeha. Postoji strašan podsmeh Sviftov, koji težinu stvari okreće naopačke, menjajući im di-

Suze, to je priznanje da stvari imaju konačnu і neopozivu težinu, і mi plačemo zato što su neke stvari postale suviše teške za nas, da smo u vrtlogu uzroka і posledica iz koga nema izlaza, jednom redi da smo pritisnuti težinom stvari. А smeh? Sa jedne strane, smehom se odvajamo і izdvajamo od zbivanja; sa druge, poričemo im da su sasvim stvama, odnosno oduzimamo im onu osobinu koja ih і čini sasvim stvamim, a to je težina. Stvarima se smejemo kada one više nisu sasvim stvarne za nas. Smeh je izraz nadmoći nad stvarima.

menzije, silujući stvari da izgledaju čas male, čas velike, a da pritom sačuvaju svu svoju težinu. I onda dolazi tragedija, gde su і dimenzije, і težina stvari apsolutne, a težina još veća nego što nam se čini. A negde pored ovih lestvica kojima smo se spuštali, nalazimo jednog sasvim neobičnog pisca. To je Cehov. On je umeo da se igra sa težinom stvari, da teške učini lakim, a lake teškim. Čehov se igra і sa dimenzijama, і sa težinama, čas ih oduzme stvarima, bas ih preokrene. Cas velike stvari izgube težinu, čas je male dobiju, a iza svega toga je pisac koji zna koliko su one teške kao najvebi tragičari što su znali, і koliko su one lake kao najveći komičari što su znali da ih oslobode težine. Čehov je bio lekar, što će reä da je o uzrocima і posledicama znao sve što se moglo znati; bio je і veliki humorist, što će reći da je o lakod stvari znao sve što se može znati. I znao je još nešto: da u svakoj težini postoji jedan mala praznina koja može da je odjednom učini lakom, і da u svakoj lakoći postoji jedno zgusnuto jezgro koje je čini teškom. A samo najveći znaju da se stvari ne moraju činiti lakim, da im treba samo otkriti tu malu šupIjinu, і da se ne moraju činiti teškim, da treba samo otkriti to zgusnuto jezgro.

Jovan Hristić

POČETAK KRAJA I NEIZVESNOSTI POČETKA

I і ІМІШММІ

Ova rubrika je zamišljena kao stalna. U njoj demo objavljivati kritičke osvrte na najvažnija zbivanja u vremenu između dva broja ovog zbornika. Razume se, to ne obavezuje redakciju da ovu rubriku neguje po svaku cenu, jer de, možda, biti nekih srećnijih ili nesrednijih perioda između dva izlaženja zbornika koji iz tih srednih ili nesrednih trenutaka neće zahtevati beleženje u ovoj rubrici. Nadamo se da se to odigrati nede, і da de rubrika redovno izlaziti. Ali ko zna, і ko se usuduje da prognozira koliko će trajati procesi menjanja u Jugoslaviji і kuda oni vode? Zato se, za sada, zadovoljavamo tvrdnjom da se nešto veoma važno, a za našu zemlju veoma osobeno dešava, і da bi se sve to dešavanje moglo

Ірак svrstati u nekoliko najvažnijih trenutaka koji su se desili u prvim mesecima ove godine.

Raspadu 14. vanrednog kongresa 8Ю ne treba posvećivati posebnu pažnju, ma koliko on imao značaja, jer je podrobno і raznovrsno komentarisan і u politici і u dnevnoj štampi, televiziji, radiju, itd. Ovde ga pominjemo samo zato što on označava jasan podetak raspada SKI iz kojeg su proizišle nekolike pojave koje vredi zabeležiti.

Teško je reći šta sve precizno obeležava raspad SKJ. Svakako da postoji u njemu struja koju podr-

žavaju Predsedništvo, Armija і poneki delovi partija Srbije, Makedonije, Crne Gore, itd. lež.e je odrediti šta se trenutno zbiva u partiji Bosne і Hercegovine. Može se uoditi і druga struja koju je naročito jasno podvukla partija Slovenije svojim insistiranjem na "Savezu Saveza", što na državnom planu znači veoma odlučno zalaganje za Jugoslaviju kao konfederaciju. Očevidno je, mada manje odredeno, da tu struju sve više zastupa і partija Hrvatske. Ovo razdrobljavanje dosadašnjeg SKJ і liči і ne liči па slična razdrobljavanja u okolnim socijalističkim zemljama - Mađarskoj і Čehoslovačkoj, na primer. Lidi - zato što jasno ukazuje da SKJ sve više gubi svoju monolitnu vlast і da se, za sada, pretvara u vlast pojedinih republičkih partija; ne iiči - jer se

u to svekoliko komešanje aktivno umešala і vojska diji politidki vrh sve glasnije zahteva da postane faktor modi, od kojeg de zavisiti monolitnost partije u celini і njeno zadržavanje na ved davno proklamovanim "Avnojevskim" principima ustrojstva Jugoslavije. To sasvim jasno ukazuje na vrlo snažnu tendenciju vojske da održi vlast partije koja bi istovremeno bila, kao і do sada, državna vlast. Ukratko: SKJ danas, od vrha do dna, potresaju, pored mnogih drugih, і dva, dini nam se, osnovna problema. To je, pre svega, problem koji je sama SKJ u svojim forumima isticala, odvajanja partije od države. Tàj problem je, u stvari, nerešiv sa partijske tadke gledišta: šta diniti sa oko 95 od sto vojnog starcšinskog kadra koje je komunistidko i, samim tim,

izvršava naređenja ne samo države і ustava, već і jugoslovenskog partijskog vrha? Ođvajanje partije od armije zahteva neminovno і povlačanje partije sa vlasti і ostavljanje armije samo u ustavnim okvirima і njenim zadacima koje određuje vrhovna komanda. Pod uslovima političkog monopola partije, koji і danas vladaju, to je jednostavno nezamislivo. Drugi, manje važan mada za partiju osnovni problem, jeste pitanje "demokratskog centralizma" koji partijski vrhovi pokušavaju da zamene terminom "demokratskog jedinstva" - što je isto tako nesprovodivo і politički besmisleno. Početak kraja je, dakle, na pomolu - kako će on biti ostvaren, da li će mnogi drugi, pored ovih osnovnih problema, biti na ikakav način završeni pobedom jednog ili

DEMOKRATUA DANAS

KULTURA

19