Arhiv UNS — Listovi stranaka

КРИТИКА АПСОЛУТНЕ ВЛАСТИ

Нас гавак са стране 1

На челу такозпаног Социјалистичког сапсза који, како пас комуиисти уверапају, трсба да постане место дсмокртског окупл>ан>а, налази се Радмила Анђслковић за коју је Адвокатска комора Србијс устврдила с пуним правом да нијс легално изабрана на то мссто (аплауз). Морамо се питати - наравно, чисто рсторски - како можемо веровати обећан>има комуниста кад се на челу једне такве организације, коју они тако Јавности представл>ају, налази неко ко је члан н.ихове странке, и неко ко, поврх тога нијс легално изабран, чак ни прсма љиховим сопственим мерилима, а знамо каква су и која су та мерила (аплауз). Комунистк су, додуше, најзад разабрали да би и они вал.ало да учине нешто што одговара такозваном духу времепа, али будући да нуку само тактичке потезе, а за сам тај дух нсће да знају, покушали су да, ако је икако могуће, по ко зна који пут преваре јапност и грађане ове земл.е (аплауз). Једнаод таквих превара која нам јс ту скоро била сервирана јсстс и идсја такозпане беспартијскс дсмократије. То је једанодоних нсперопатних проналазака којима ми усрећујемо свет всћ чстрдесет и нешто годипа (смсх, аплауз). Убрзо су, међутим, и сами комуписти одустали од ове изванредне замисли и изјавили како, ето, и они немају ништа против пишепартијског система. Под условом, наравно, да власт остане у м.иховим рукама (смех, аплауз). Практично, то значи; да ми можсмо да сс окупимо у некој сали ако нам неко ту салу да - и успут буди речено, да странка није изгубила власт над управом ове куће, тешко да бисмо се ми данас онде могли састати (аплауз). Ми можемо, наравно, покрснути и лист, ако будемо имали пара, за разлику од владајућс странке која парама суверепо располаже, и то парама које пису н.енс. Штавише, ми можемо епенуталпо да будемо припуштепи и на телевизију, али само под услопом да Душан Митевић остане и даље први човек те куће (смсх). О нама, разуме се, може и „Политика” писати, али самоако на чслу те кућс остапе и даље - а ко би други - Живорад Жика Мипопић. Комуписти, дакле, пе дају власт из својих руку, што се и можс разумсти, јср пс би били комунисти да другачијс радс. Међутим, ипак је тешко разумети да пемају толико политичког разума да престану да нас обмањују како су они ти који ћс некаква демократска начелаовдс у пракси спроводити. А како са тим п.иховим пачелима дсмократским пачслима у пракси стоји ствар, дозволитс ми да покажем на једном карактеристичпом примеру. Када јс па страпипама ПИН-а, а где би другде, Мирјапа Марковић објавила јсдап опсежан папис изпад којсг јс стајало да је то п.еп личпи став, профссор Правпог факулгста Радослав Стојаповић паписао јс критички осврт па тај тскст, и одмах сс показало да то пије био п.еп личпи став, јср текст професора Стојаповића пије могао бити објавл.сп па страпипама НИП-а. Ја вас сад питам - а питап.с јс, параппо, чисто реторско - каква јс то дсмократија п каква јс то партија која ћс па.м паводпо дсмократију допсти, ако Мирјапа Марковић може себи да дозволи да у попинама пише, а дајој унапрсдбуде загарап гопапо да јс пико па страпипама високогиражпих гласила овс рспубликс

не с.ме критиковати (смсх, аплауз). Ми смо пе јсдпом били у прилици да чујсмо, порсд осталог и однских паших ип гслектуалаца, даби српски комуписги данаспа слободпим изборима сигурпо добили. ГТраво питап.с, мсђутим, пије у томе. Прстпоставимо за тренутак да би српски комунисти па изборима доиста добили. Право је питан.е, међутим, зашто комуписти пе смсју да изађу на слободне изборе чак и онда кад мисле да би их добили (смсх, аплауз). Аја ћу вам рсћи зашто зато што чак и кад би прве изборе добили, друге би сигурпо изгубили (смсх, аплауз). Јср комунисти вр ло добро знај у да 1 га кормилу власти могу остати само онда ако се власт апсолутно налази у п.иховим рукама. Дозволите ми да завршим Јсдп им кратким освртом па комедију, или ако хоћете трагикомсдију од избора коју су пам комунисти у Србији гу скоро уприличили. Они су, паравпо, повукли извесне конзеквенце из опс позпате крилатице лордаАтлија који је рапије комуписгичкс изборе упоређивао са трком Једпог коња и сад су у трку припустили и пеке друге кон.е - али све из исте ергеле. При чему се, да иронија тих избора буде већа, унапред са великом сигурношћу могло знати који ће од тих коња добити трку. А систем је отприликс овај: у трку се обичпо припушта један осведочени партијски кандидат који ће је засигурно добити, а онда му се за конкурента бира неко од опих интелектуалаца под знапима навода који практично никаквог кредита пемају у својој интелектуалној средини и који унапред пристају да те фингиране изборе изгубс. Прематоме, оно што је сада нсопходно и што ће дефинитивно посведочити да ли комунисти доиста мисле озбил.но кад говоре о вишепартијском систему у овој земљи, јесте да сс уприличе нови, заиста слободпи избори, на којима би комунисти ушли у равноправну копкуренцију са другим странкама и онда највероватније изгубили (аплауз). А тек онда кад комунисти изгубе на изборима, наравно, слободним - ми се можемо неком већем добру у овој земљи надати. Можемо се надати не да одмах постанемо Америка или Шведска - ви знате да су нас комунисти плашили том могућношћу, тврдећи да када би нам слободни избори то омогућили они не би имали нншта против таквих избора. Ми ћемо, мсђутим, бити веома задовољни, чак пресрсћни, ако достигнемо суседну нам Грчку, која сада има петоструко већи напионални доходак но што га ова зсмл.а има. И бићсмо срећни ако се у улози неког новог државног или партијског лидера овде појави човек демократске оријснтације, који ће у нечем наликовати Пстру I, владару чија се апанажа готово пре једног века јавно претресала у Скупштини и тамо одобравала, за разлику од апанаже Јосипа Броза. А када јс Димитрије Туцовић, духовни предак данашњих комуниста. једном приликом жестоко критиковао висину крал.еве апанажс, онда је краљ Петар дошао на врата господина Туцовића и отприлике овако рекао: „Господине Туповићу, ми морамо да се оружамо због Бугара, а пошто не можемо директно да искажемо висину војног буцета. сума за војне потрсбе иде преко моје апанаже, па према томе не иде у мој џеп" (аплнуз). Да се разумемо: морамо разликовати нсчију личну скромност од институпионалних претпоставки за ту скромност. Овај краљ био је истина скроман човек. али нијс то у целој овој причи битно. У тој причи јс битно да су онда постојале институционале претпоставке за то да се л.уди оваквог животног стила нађу у врху политичког живота зсмље. А кл.учна таква претпоставка је оениван.с вишспартијског система у овој земл.и и тога ради је ова стр.анка осношша и ради тога се и ми овде налазимо (аплауз).

ПРОТИВ ВЛАДАВИНЕ ЈЕДНОГ ЧОВЕКА

Драгољуб Мпћуновић

Драги пријатељи, чланице и чланови Демократске странке, драгигости, вашиманлаузом иоделили смо велику радосз' и задовољство што иочшвемо са радом Демократске странке. Дозволиге ми да предложим дневни ред. Праа тачка - избор Радног председништва, друга тачка усвајаље привремсног програма Демократске странке, и трећа тачка - усвајање статута страике. Послс тога, позивамо чланове Главног одбора и чланове Дсмократске странке да учеставују у расправи, а на крају дневног реда јс тачка разно. Да ли ирихвататс овакав дневни ред? (Аилауз). Дозволите ми да одмах предложим радно председништво и то у саставу Никола Милошевић, Борислав Пекић (аплауз), Александар Саша Петровић, Вида Огњеновић, Милован Данојлић, Коста Чавошки, Мирко Петровић, и, мада је можда на известан начип неугодно, али морам предложити и себе, Драгољуб Мићуновић. Дозволите ми сада да поздравим наше госте. Пре свих жслим да иоздравим представнике старе Демократске странке на челу са чланом главног одбора послсратне Демократске странке, адвокатом Николом Радовићем. Ми јесмо нова странка, нових л>уди и новог времена, али ис говремено желимо да оно што је било најлепше и најчеститије у нашој традицији чувамо и пошгујемо и молим вас да поздравимо све присутне чланове старе Демократске сгранке. Борба за демократију, за демократске процесе не почиње данас. Она се водила непрекидно свих ових година такозваног „трпног стања”. У тој борби многи су Јвуди страдали, неки више неки мање, и ми желимо да поздравимо све л>уде који су пружали отпор гушењу демократијс, репресивним мерама, дискриминапији и гушењу људских права. Дозволитс ми зато да поздравим оне са дугим стажом у том отпору. Међу нашим гостима се налазе Милован Ђилас, затим Добрица Ћосић, ту су и многи појединци и многа удружења која су се упорпо залагала за демократска начела и настојала да наш друштвени живог постане колико је могуће подношљив. Без њих би данас била незамислива опозиција. Због тога мидозволите да гшздравим представнике три удружења која су се током последњих деценија непоколе6јвиво и непрекидпо залагала за демократска иачела, и против политичкс дискриминације, за слободу мисли и изражавагва, дакле, самим тим и за слободу удруживагва. То су Удружење књижевника Србије, Филозофско друштво Србије и Социолошко друштво Србије. Поред ових друштава створена су и разна удружења, најчешће упркос забранама, којасу дслала упор но на буђењу демократске свести, пружајући непрекидни огиор свим облипима репресије. То су пре свега Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања, Одбор за заштиту уметпичких слобода, Одбор за заштиту Јвудских права иЈугословепски форум за л>удска права. У стварању демократског порегка и демократској полијичкој' живота ми жслимо да сарађујемо са свим удружењима и страпкама која лелс сличне поглеле и имају сличпе програме. У том смислу сарадЈву смо до сада остварили с представницима Дсмократске странке из Титограла (из Полго-

рице, узвик из салс), затим Удружсња за унапређење демократских процеса из Иикшића, Демократског форума из Београда и београдског огранка Удружења за демократску инипијативу. Очекујсмо долазак и имамо најбол>е односе са новим Дсмократским удружегвсм из Скопл>аи Демократском омладином из Словеније. И на крају још неколико речи пре него што пређемо на даљи дневни рсд. Ово јесте изузетан гренутак у нашем политичком животу. ЧиЈвенипа да сс оволики број л>уди окупио уз саму једну најаву, и једну иницијативу једне групе људи, говори њ високој свести Јвуди и њиховој одлуци да најзад постану политички субјекти и да учествују у одлукамабитним засудбину наше земл>е. Овом приликом желео бих само да подсетим на следеће. Уз одушевЈвење којс ми данас сви делимо, морамо имати и изнестан опрез. Иако смо сви ми, нероватно, нско пише неко мање, али ипак интензипно, желели демократски порсдак, он ипак долази на известан начин изиенадно брзо, као једна понуђена могућност. Морали бисмо бити свесни да се јесмо борили за демократски поредак, али морамо имати на уму да он доЈгази и као резултат још неких околности. Мислим да је јасно да он долази и као велика изнудица, досадашгвих ВЈгастодржаца да попусте пред снажним захтсвом времена да се деспотији и страху супротставе слобода и разум. То нас обавезује на двоструку опрезност- прво, треба да знамо даје оворезултатједног великог вала који је наишао и прошао Источном Европом, а будући да смо у Европи морао је захватити и нас, и, друго, морамо радити са ггуггом свешћу да тек треба из градити демократске навике, привићи се дијаЈгогу, одучити од мржгве, научити се споразумевању и, пре свега, демократској процедури. Тек под тим условима можемо рачуиати да створимо једно ул>уђено друштво које ће бити сасвим равноправно у заједници европских нароДа. Демократија је веома стар политички облик и вероватпо нико данас не може тачно рећи откад потичс. Првије помиње Херодот и наједан занимљив ггачин дефинише као владавину народа која всћ има неку лепоту у своме имену, алионо што је за њу важно јесте равноправност свих грађана, и друго, предност је демократије, каже Херодот, што се у њој никада не могу догађати опе ствари које се догађају у владавипи једпог човека (аплауз). Данас, сви ми имамо пуну свест о томс даби наша земл.а сада изгледала друкчије да смо живели у дсмократији, а не у владавини једног човека (аплауз). Ово је трепутак не само рађањадемократије већ и обггове рсггубликаггског принпипа, гга се надамо да се више никакви култови, никаквс самовладе, никаква аутократија пе може утемсјвити међу пао. Ја вас најсрдачније поздравЈвам и жслим да једпим аплаузом демокрагиЈи озиачимо почегак скупштипе (дугог рајап апдауз дсмократији). Као што сам пајавио, најпрс ћемо распранљати о програму наше странке. Ми смо у Писму о ггамерама настојали да колико јс то простор дозвоЈвавао назначимо у ком ће смеру ићи напга делатност. Иаш известилап пс само о програму него и о осповпим ггачелимајесте докгор Бојислав Копгтуница па му првоме дајем реч.

Социјализам је једна велика срамота

Драги пријател>и! Желим пам успјешан рад и пека остапе запамћепо да живимо у земљи у којој је дапас, па дап оснивања Демократске страпке, воз, који ипаче из Црпе Горе путује шест сати, каспио више од седам сати - и још пије стигао у Београд. Доносим вам поздраве чланова Демократске партије Црне Горе од којих сам добио мапдат да у њихово имс изразим жел>у даДемократска страпка са Демократском партијом што пре постигпе што већи могући степен једипства (аплауз). Друштво у коме живимо, то што смо пазивали сопијализмом, или то што и јссте социјализам, нијс представл>ало само једпу велику грешку и јсдпу велику заблуду, и једнО вслико страдање. Сопијализам је и једпа велика фамота. Хвала. (Поздрапии говор Слободана Вујошевића, председника Демократскс партијс Црне Горе)

Т елеграм А. Суареса

Слоћодан Вујошевић

У име Либералне иитериациоиале упућујсм вашој осиииачкој скупштиии иајбол>е жел>е. Сиетска заједиица либерала и демократа са жииим заиимањем и иеликим симиатијама прати разиој политичких догађаја у Југослаиији који су од историјског зиачаја. Пре кратког иремеиа посетио сам Загреб и Љубл>аиу где већ постоје либералне и демократске партије и групе. Заиста је добра иест да сада и прогресииис демократске огаге у Србији оснииају сиоју оргаиизацију. Од жииотиог је иитереса за читаио друштио, а ие само за по•литичку партију, да либсрализам има успеха у Југослаиији. Ваша земља је историјски, културио, исрски и иапиоиалио крајње сложеиа држаиа. И држаиама које иису ии изблиза тако сложеие, једиостраие идеологије су доиеле миого зла. Још је иећу штсту тоталитаризам иаиео Југослаиији. . Ми либсрали ие тирдимо и иисмо иикада тирдили да имамо саиршеиа решсња за сие друштиеис проблеме. Али држимосс штоје могуће чиршћс пачела да трпел>ииост, власт закогга и ггодсла иласти, исто као и гиеиа коитрола, морају да сс иалазе у темсл>има свакс цииилизоиане држаие. Упраио зато што зггамо да пе поседујемо коиачне истине, уверени смо да се до пиљсиа иајбол>их за поједиице и друштио може доћи само преко слободпе и праиичпе коикуреиције идсја и иредггости. Либералпа интериациоиала и ја личгго иадамо се да ћемо са иашом Демократском сграиком успостаиити узајамио плодоиосиу сарадгиу. Адолфо Суарсс, ирслседиик Либсралие иитсриациоиале Порука иредседиика Либсралие иитериациоиале господииа Адолфа Суареса осиииачкој скутпптиии Дсмокрагске страике

Петак 9. март 1990.

ДЕМОтаТНЈД

3