Arhiv UNS — Listovi stranaka

ОТАЏБИНСКА ЦЕНТРАЛНА УПРАВА СРПСКОГ СЛОБОДАРСКОГ ПОКРЕТА

У једном приватном стану у Београду, 23. јануара 1990. године одржана је Оснивачка скупштина Српског слободарског покрета. Скупштина је одлучила да се преименује у Оснивачки конгрес Покрета и изабрала чла нове Отапбинске централнс управе, председника и секретара Покрета са мандатом од четири године. Оснивачки конгрес је овластио Отацбинску централну управу да у периоду до наредног конгреса самостално кооптира у свој састав нове чланове, те да утврди текст Статуга Покрета који ће примењивати у овом међуконгресном раздобљу. Већ на самом почетку свог деловања Српски слободарски покрет се суочио с отвореном режимском дискриминацијом и покушајима онемогућавања одржавања нашег првог јавног скупа. Режимска штампа, радио и телевизија, у условима непостојања ниједног слободног и независног гласила, једноставно су прећутали објављивање нашег оснивачког манифеста, а није нам дозвољено да у било којој јавној просторији одржимо оснивачку скупштину. Насупрот томе, постоје друге наводно опозиционе политичке организације и странке којима режим пружа оптималне услове за несметално деловање. Отаџбинска централна управа дели уверење да је таква очигледна дискриминација и неравноправан третман резултат чињенице да Савез комуниста неке алтернативне организације фаворизује припремаЈући их за свог коалиционог партнера ако се случајно деси да па првим парламентарним изборима комунисти не освоје апсолутну већину гласова. Дванаестог јануара 1990. Оснивачки одбор Српског слободарског покрета обратио се писаном молбом Дому омладине, Коларчевом народном универзитету, Студентском културном центру и Народној библиотеци Србије тражећи да наведене институције одговоре могу ли нам уступити погодну просторију за одржавање оснивачке скупштине. У нашој молби је тражена просторија која може пркмити иајмање двеста људи, а термин одржавања је био предвиђен за пе ах 19. јануара. У Дому омладине смо од овлашћеног лица добили одговор да је у њиховој институцији донета одлука да се просторије и термини не уступа-

ју партијама, покретима и савезима са „националним предзнакбм”. Уредница је чак одбила да писмено потврди да смо јој се обратили у званичној форми, а на инсистирање да нам је то потрсбно изјавила да то код њих није обичај. У Коларчевом народном универзитету уредница Стојановић је писмено

i. САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

одговорила да КИУ у петак 19. јануара, али и наредних дана уопште нама слободних гсрмина. Од овлашћсних лина Студептског културног центра добили смо одговор да наш покрет никада не може рачунати на њихове просторије, јср смо ми, no њиховом мишљсњу, „националистичка органи-

Српске четничке нојводе: Момчило Ћујић и Војислав Шешел..

12