Arhiv UNS — Listovi stranaka

це Александра Стефановића, који је иницирао су ђење Јосипу Брозу Титу и који је иницијатор одласка на Равну Гору, у коме је учествовала наша странка. А дошли су на чело либерала људи које је режим подстицао да политички ликвидирају Александра Стефановића. И они he да говоре на демонстрацијама 13. јуна, а не Александар Стефановић, који је с толико пожртвовања кренуо у сарадњу с нама. Ја мислим да су то крајње лоши поступци, поступци који не служе на част нашој странци. Затим, Вук Драшковић је буквално из наше сгранке отерао Мирослава Шолевића на крајње бруталан начин. Кад смо дошли да држимо предаваЈве у Трстенику Мирослав Шолевић је био најављсн на плакату као специјални гост, дакле, дата му је предност у односу на нас тројицу, Вука, Милана Комненића и мене. Вук и Милан су каснили више од сат времена на тај скуп. А кад су дошли, окупило се нас десетак петнаест у једној канцеларији. И Саша Глишић је био присутан. Кад је Драшковић чуо да треба и Шолевић да говори био је против Шоловићевог иступа и ту је дошло до инцидента између нас двојице. Одмах сам се Драшковићу супротставио и паде ми на памет да поменем тај плакат, да је и Шолсвић најављен на плакату. Људи донесоше тај плакат и онда Драшковић није имао куд. Морао је да се помири с тим да и Шолевић иступи на том месту. Ево, ту је Коста Булатовић који ће вам рећи шта је Шолевић изјавио, због чега је иступио из странке. То је исто оно што је и другим људима ставио до знаЈва. Његов Је основни разлог понашање Вукове супруге. Замало да останемо без Хасана Делића. Не треба вам посебно говорити колико нам вреди Хасан Делић као Србин-муслиман у нашој странци, колики је то нолитички капитал. Хасан Делић Је разговарао са Вуком и Комненићем и рекао да му је потребно 3,5 милијарди да се купи неки материјал за акцију лепљења плаката коју у Босни снроводи. Вук је звао телефоном Ђорђа Николића и наложио му да исплати Хасану Делићу 3,5 милијарди. Кад су се растали од Хасана Делића, кад је Хасан пошао према Ђорђу, Ђорђа је назвао Милан Комненић и рекао како му Је Вук намигнуо да ово анулира, да Хасану не дају паре, него да му се да нека безначајна сума, у ствари да му се иишта не да. Кад је Хасан дошао до Ђорђа, Ђорђе му је ипак дао 600 милиона, мислећи да су то мале паре, а ипак не може човека тек тако да врати и да му ништа не да, мада му је Вук првобитно издао налог. Ја сам једну ствар ту урадио на своју руку. Хасан Делић је отишао у Мошевад, а Ђорђе ме је сачекао на аеродрому и то ми испричао. Ја сам му рекао да хитно Хасану Де лићу достави и остатак суме и да се то правда оним првобитним Вуковим налогом, а да Ђорђе Николић једноставно не прими онај други налог којим се то опозива. Вуково понашање је било начин да се из наше

странке истера Хасан Делић. Зашто он Вуку смета ја то не знам. Ал и, да нам је то учинио само би нам тако нешто требало, да нам отера Хасана Делића који нам злата вреди. Даље, многе друге чудне ствари се дешавају. Не морам да вам говорим како изгледају те наше седнице које су неприпремл»ене и у хаотичном стању, у току коЈих се много тога дешавало ради увесел»авања публике. Покренули смо тај страначи лист. Речено је да ће Редакпија листа бити самостална, независна у обављању својих послова. Мсђутим, тај лист је потпуно приватизован. Улога наше странке је да да новап за тај лист. Речено је да he у том листу наша странка објављивати све своје документе, све своје материјале, а у овом првом броју објавили су само скраћену верзију нашег новог нацрта програма. Ако то као кључни документ иде у скраћсној верзији, ја се питам како ће друге ствари да се публикују. Оно што је поссбно карак геристично је ситуација на конфсрснцији за штампу поводом забранс „Српске речи”. Самарцић је почео да објапнБава како су то потпуно независне новине, како he да објављују материјале свих странака. Вук се побојао, пошто је неколико нас из странке би ло тамо, па му је отео микрофон на лицу места, па онда почео да то ублажава, да је то ипак страначки лист, није страначки у овом смислу, али је страначки у оном смислу итд. Дакле, око „Српске речи” врло мутне ствари се дсшавају. Ја мислим да наша странка иеће имати никакву контролу над „Српском речи”. Никада званично није донешена одлука о саставу Редакције „Српске речи”. Никада на састанку Централне, управе није саопштен износ колико кошта штампање листа, никада Цснтрална управа није одлучивала колико he се новца за штампање издвојити и колики ће тираж бити. Оваква самовол»а у једној озбиљној странци не може се толерисати. Ја мислим да наша странка овим методом рада и деловања нема шансе да било шта постигне. Ми на овај начин само заваравамо српски народ. Српски народ у нас гледа као у главну наду, а ми смо неозбиљни, никако ми не заслужујемо гакво поверење. Или he се наша странка уозбиљити, или наша странка не заслужује постојање. Шта се дешава у емиграцији? Вук Драшкоић је неке ствари још учинио док је био у Српској народној обнови. Одредио је главне представнике странке у Америци и Аустралији. То је учинио и у Енглеској након уједињења. Изабрао је најгоре могуће људе. Ја нећу да кажем да је он то урадио зато што је хтео најгоре могуће људе. Али се ни са ким није консултовао. Прве људе на које је налетео, који су му се јавили, који су му се наметнули, он им је дао одрешене руке. Наша турнеја у Америци, је доживела фијаско. Ми смо у Америци за странку зарадили свега 35.000 долара. Од тога нам још 16700 долара није послато. Да ли ће

икад бити послато, то ћемо тек да видимо. Били смо бојкотовани од свих озбиљних емигрантских организација због човека коме је Вук Драшковић дао одрешене руке у организацији наше турнеје и у организацији страначких послова тамо. Тако је урадио у Аустралији и многи одбори у Аустралији не желе уопште да шаљу новац као помоћ странци преко Милене Апић и Воје Стилиновића, него шаљу директно. Или ће имати директну везу или ће да изврше реорганизацију тог огранка странке у Аустралији. У Енглеској је направио право чудо. Потпуно је дезавуисао све јаче емигрантске организације, а поверио страначке послове човеку који се никада није ни у каквој политици ангажовао. Човеку у кога једноставно нико, апсолутно нико, никакво поверење нема. То располагање финансијама средствима је један од најозбиљнијих проблема. Колико коме треба новца, одприлике тако изгледа, толико новца узима. Шга је са овом другом благајном нико појма нема. Зашто се тај новац само чува и од кога се крије, ни то нико појма нема. Јуче сам звао Рончевића. Звао сам га први пут и није га било код куће. Његова жена ми Је рекла да се јавим за један сат. После један сат поново сам га звао. Рончевић је укључио касетофон да снимаоно што ћу рећи преко телефона и почео да пропитује око многих ствари, око кворума. Могу вам искрено рећи да ме је он иницирао да испитам ову ствар, шта је кворум наше странке, ко су чланови Централне управе, који нису. Јер то што Вук каже да ни 11 људи не чини трећину Централне управе врло је симптоматично. Да ли ја то не знам ни колика је наша Централна управа. Да се можда наша Централна управа не састаје у два дела, да се један део на неком другом месту можда не састаје итд. Ја сам се много двоумио, морам вам то искрено рећи, пре него што сам уопште одлучио да се у све ово упустим. Један сам од иницијатора овог ванредног састанка Ценгралне управе на који смо имали право по Статуту. Ја знам шта све ово значи. Знам да наша странка даље не може овако. Знам да ћемо у сваком случају тежак губитак да претрпимо, посебно губитак на Косову кад тамошњи Срби сазнају ко је адвокат „Српске речи” на суду, али и губитак у српском народу уопште кад се чује каква је Вукова реакција на наше бојкотовање позоришне представе, јер сам и сам на неки начин у томе учествовао, не као активан, али сам био на демонстрацијама пред позориштем. То је већ изазвало велику пометњу у Београду. Жарко Гавриловић је звао Вука да га пита на најдобронамернији начин, готово плачљивим гласом, зашто је то учинио. Вук се на њега истресао. Између осталог, запретио је да ће све учинити и сав свој утицај заложити у Српској православној цркви да Српска православна црква избаци Жарка Гавриловића из својих редова. И Жарко

32