Arhiv UNS — Listovi stranaka

мантује да нијс у познат са текстом и да му се скрене пажња не само на то. Ја сам први пут ту, то сви знају, и секретар, да ја први пут данас долазим и да нисам уопште био у току. Дошао сам као с неба међу вас. Ја мислим прво да смо ми неорганизовани и да смо ми у повоју и нормалне су грешке које су учињене и било кадруги да је био место Вука да би починио грешке, можда не ове или неке друге, али би сигурно било грешака. Немојте да мислите да их од данас опет неће бити. Али he их можда починити неки Коста или Воја. Не знам ко ће бити, али у нечему ће бити грешака. Мислим да ми морамо као људи да радимо на томе. Ово је званични скуп и наша би одлука данас требала да буде да се и Вук и сви ми опоменемо ако смо нешто грешили. Мождасам и ја погрешио мојим иаступима или у Крушевцу или у Чачку. Дозвољавам да будем и критикован, ако сам нешто погрешио и то да ми служи као школадане бих слсдсћи пут опет погрешио. Сигурно је Вук далеко паметнији човек од мене и мог живота, знања и погледа, али ја морам да кажем да смо сви ми на неки начин квазиполитичари. Нико од нас није прави политичар. Ја нисам приметио да мсђу нама постоји човек који би имао неког политичког смисла. Сви смо нскако врући и некако преки. Прво то важи за мене, па за оне друге. Ја бих био за ову ствар да ово служи као опомена Вуку, и не само њему него свима нама. Н ла се, под условом да он јавно да исправку, са упознавањем тога текста који сам ја данас чуо. Било мс је стварно срамота да слушам, а не да такву ствар поздравим или да такву ствар подржим. Јер то је против нашега рода, али ја се сада питам докле ћсмо ми Срби један другог да глођемо. Доклс ћемо један другоме да правимо сметње. Докле ћемо да чекамо на кривини један другога. Дајмо да се опоменемо. Ја верујем, да је овако другарски опомшван, Вук би био другачији. Мени јс такођс стављена примедба у Крушсвпу. Менс то као човека уопште не погађа јср свакоима право намишљење. Нека мисли другачије у односу на мене. Ја сам за политику, ако уопште моја реч има неки утицај овде међу вама. За пол итику, дарадимо потпуно. Корак по корак, ако треба и пола корака, стопа, али ту стопу да освајамо. Могу да вам кажем да на Косову народ тек сада масовно прилази. Могу да вам кажем да је практично Вук најпознатији. Народ не зна за ове његове грешке које су овде изнете. И ја бих волео да ово буде затворено. То је наша ствар. И ако вал>а наша је, и ако не ваља опет је наша. Не може од тог побећи нико. Ако ја направим неку грешку, сигурно да ћете сви ви имати последице, заједно са мном. Највише ја, наравно, који сам починио. Доле је ситуација таква да баш од тога Вука зазиру и наши противници. Не мислим наши страначки, него наши противници, доле, директни противници српског народа. И они који желе да нам

отму Косово. Морамо то да имамо у виду. И сада отићи у јавност оваквом једном одлуком, мислим да би била поi убна и за нашу странку. Можемо ли се као људи наћи и рећи једанпут, ево Коста погрешио си. Тачно је, ево смо се сложили да је Коста направио штету. Дајте да то Кости буде последња опомена за јавне наступе, ван ставова, ван онога што се донесе овде, закључи. Иначе, да је са овим направл>ена велика штета, то сигурно није спорно. Ја верујем да и Вук тб зна и најбол>е о томе говори да је он, што каже Воја, претио јуче. Не бих био за то да правимо сукоб са Вуком. Али бих био за то да неко други буде председник. Вук је мени лично рекао да он није заинтересован да буде на чпелу странке. Ти си Војо био у Америци тада. То ми је рекао у селу Беле Воде, кад смо били на ручку после Крушевца. И лично каже: „Коста би ли ти прихваТио да будеш на челу странке?” Јасам се насмејао. Прво ја нисам доктор наука, немам факултет. А с друге стране, нисам се политиком никад бавио. То тамо што смо ми радили у Косову Пољу и на Косову, нас је мука натерала, људи, те смо ми кренули на тај пут без икаквог програма, без икакве платформе, како смо сами замишљали да треба да се одупиремо - тој власти, тој стихији, том безумљу, том терору доле против српског народа и српскога рода, против тог рушилаштва, једноставно албанизације Јужне Србије. Ми смо то сами радили. Ви сте сада формирали, прво Војо Српски слободарски покрет и тај део који се одвојио од Српске народне обнове, кад се спојио с вама у једно, ви сте са тим програмом, односно ми, пошто сам ја са вама, дали смо платформу. Практично тај програм је платформа српског покрета. И ми смо српски покрет, а после и политичка странка, је л’ тако Војо?

ВОЈИСЛАВ ШЕШШБ: Ми смо странка. КОСТА БУЛАТОВИЋ: Ми смо странка, а покрет се зове, па добро, ја то тако. Хоћу да кажем да ли ми имамо толико ширине, да ли имамо толико код себе љубави један према другоме да нешто један другоме и опростимо? Ја мислим да имамо, и да не би требало да идемо сад, први пут, на овом званичном скупу, да осуђујемо конкретно Вука. Сутра he мене или неког другог, није важно. Али дајмо да једанпут тог Косту опоменемо, да тако и тако не може да ради. И не само Коста, него и све Косте у овом покрету. Ја се потпуно слажем да мора међу нама да будс ред и оно што киксирају комунисти, ми њихове грешке не смемо да понављамо. А ове су ствари као да њих копирамо. Пе знам да ли сам вам био јасан. Ја бих вас молио, нас и наша вера светосавска, ево опет се враћамо на Светога Саву, учи нас да један другом праштамо и да опраштамо међусобно али не и непријатељима. Ни да се прашта ни опрашта. Али међусобно морамо праштати. Морамо се уједињавати. Ми приповедамо национално помирење. Па како ћемо ми утицати на национално помирење, шта ћу ја да кажем доле, а притиснут сам, зна добро Ранђел Нојкић како ме тамо они комунисти у Косову Пољу конкретно. И штасам доживео пре четири дана, он је био присутан, Синиша Трајковић. Усред сале у Косову Пољу само зато што сам члан овог покрета са вама заједно, ове странке. Па људи, како ја да изађем пред онај народ, како ја да објасним доле, тај земљотрес, ту катаклизму која нас је задесила. Можемо ли ми знати ствар да кажемо, ево сам Вук кад је понудио мене, а ја сам одбио, па је понудио Комненића исто ту за асталом. Исто је Милан одбио. Исто тог дана у Белим Водама. Значи, он жели 35

Пред Скупштином Србије антикомунистичке демонстрације 31. јануара.