Arhiv UNS — Listovi stranaka

ОТАЏБИНА

ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ

ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДНЕ ОБНОВЕ НОЦА ПАЗОВА

СТО ЈОСИПА ДА ИХ БРАНИ ДАНИ СУ ИМ ИЗБРОЈАНИ

милимш* м. ВУРИЧИЋ

Приближава се онај судбоносни час у коме ћемо се опростити од партије која је управл>ала земл>ом безмало пола века и која је то се без околишења мора рећи нанела највеће зло српском народу у његовој целокупној историји. Није то, како се данас обично говори, била владавина једноумља, већ владавина најцрњег безумЈва! Ране на телу српског народа још су дубоке и још крваре. Сва зла која су српски народ снашла дошла су с петокраком звездом и Јосипом Брозом, Масовна убијања у рату и после рата, хапшења, прогони, пљачке, отимање земл>е, кућа и вила, економска беда, тотално осиромашење, стварање некаквих аутономних покрајина само у Србији, сужавање Србије на београдски пашалук, губљење обележја српске

државности, прогон Срба са својих вековних огњишта, само је мали део тог великог зла. Дубљи духовни и морални пад, уз још неизбројане и неопрјане жртве и материјално сиромаџггво није се могао ни замислити. Испуњене су све димензије тога пада дал>е се, и дубл>е, није могло. Отуда се српски народ поново нашао на оној историјској раскрсници; или заокрет ка оним фундаменталним вредностима које обезбеђују слободу, демократију, духовно и материјално благостање или његово потпуно потонуће. Досадашњу владавину пратиле су лажи, обмане, отимања од радничке класе, прогони слободумних људи који су покушали да се на било који начин одупру злу и макар шапатом кажу истину. Народ је запао у најцрње очајање, помишљајући да овом злу нема

краја. Тек кад је почело рушење комунистичких режима у источној Европи, учврстио је веру и наду да је пад таквог режима и на овом тлу неминован. Зло има дубоке корене и дугу градицију. Почело је братоубилачким ратом, који је изазвао Јосип Броз да би се дочепао власти, па се после рата наставило у најцрњем виду. Они који су победили уз помоћ совјетских тенкова завели су најмрачнију диктатуру. Почеда су масовна убијања уХи=_ Бији свих оних који су могли биз и противници диктатуре. Осим тога, настала је невиђена швачка: куће, виле, земља, намештај, уметничке слике све је постало власништво Титових следбеника. Ницале су нове „јагњеће бригаде“ које су у име народа кркале на богатим трпезама, шепурили се у туђем двору и у туђим вилама и

кућама, путовали по белом свету о трошку народа“. Претили су свима и малтретирали све оне који раде „против народа“, а себе су, разуме се, прогласили народом! Ко је против злочина, пљачке, убијања он је против њих! Од свих трутова и џаболеба, свиклих да живе на грбачи народа, није тражено да раде, већ да буду одани Титу и Партији који су им све ово омогућиЛИ. И били СУ ? I—l а спе су sили тт IIК&ВГОтуда ће, без сумње, раскид с прошлошћу бити веома драматичан. Он ће изазвати бар три осећања: радост, тугу и страх. Радоваће се преживеле жртве, милиони људи који су гоњени зато што су били часни, усправни, достојанс'твени, које је Броз уз помоћ српских комуниста слао у многоброј-

не казамате да тамо иструну. Радоваће се многобројни , сељаци, српски домаћини, којима су српски комунисти, да би се улизивали Брозу и Ватикану, отимали имања, празнили њихове амбаре, купећи силом и претњом последње зрневл>е жита да би га послали у „братску Албанију", јер им је било важно да она преживи на штету и чемер српског народа. Туговаће сви они који су се наотимали, напљачкали, напутовали, ■ | п ма са платама и пензијама које су сами себи одређивали. Узимали су колико им треба, измишљали су пензије за „заслужне“, за „истакнуте“, за „првоборце“, за „великане“... Чак су и гробове и гробнице себи бирали за живота, наставак на 2 стр.

ПАМТИЋЕ ИХ СРБИЈА

СРПСКА НАРОДНА ОБНОВА ПРЕД КАМЕРАМА БЕОГРАДСКЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ

• Одважност, срчаност и мудрост какви до сада нису виђени • Они су за Краљевину Србију јер се једино тако може сачувати понос и достојанство српског народа • Са чим ће Србија у 21. век: сјајна беседа Илије Глигоријевића

Памтиће Србија вече кад су се, посредством Београдске телевизије, милионском гледалишту представили они срчани, одважни и мудри момци из Нове Пазове, о којима се у Србији већ три године говори с великим симпатијама. Прошли петак (16. новембар) ући ће свакако у историју наше политичке сцене, јер је Србија први пут била у прилици да види програм Српске народне обнове којим се гарантују не само понос и достојанство српског народа, већ и његов духовни и материјални просперитет под окриљем династије Карађорђевић. Народ је одиста први пут могао да види истинске организаторе и вође протесних митинга широм Војводине, Косова и Метохије, Далмације. Били су то, како је камера амтера забележила, управо момци из Пазове. Они који се сада бусају у груди да је то њихово дело били су у мишјој рупи. Момци из Пазове нису ометани из Београда, јер је владајућој врхушки одговарало да други руше сепаратисте у Војводини и на Косову, док су они за то време учвршћивали своје положаје и обезбеђивали виле од по неколико стотина квадрата, правдајући то личним обезбеђењем. Забога, као да су њихове главе вредније и корисниј~ од главе ма ког Србина, или главе ових честитих момака из Пазове. Све је углавном било у реду док

су момци рушили сепаратисте, али од оног часа кад су постали Српска народна обнова, организована с цил>ем да се на политичкој сцени и политичким средствима супротстави онима који су својом полувековном владавином нанели највећа зла српском народу све се окренуло против њих! То се видело и у овом представл>ању странке. Шта је све радила милиција да онемогући њихове скупове! Отуда је у петак, представљајући се јавности, Српска народна обнова, у оних пола часа у почетку најпре представила милицијске јуришнике који су, по заповести из Београда и Новог Сада, гонили и разгонили, тукући немилице и палицама и песницама чланове ове странке. У томе су се нарочито истакли милицајци и њихови агенти у Титовом Врбасу. Они су свима хтели да покажу колико им је стало до Броза, до његовог имена, па су јуришали на српске младиће не са жељом да их спрече да одрже митинг, који су легално заказали, већ да их сможде, да их смрве! Невероватна је мржња којом су милиционари насрнули на ове дечаке! Било је и поломљених ребара, и пребијених руку и ногу, и повређеног вида. Камера, у рукама аматера, све је то добро сиимила и то је сада документација о злочинима комуниста над својим народом. Документарни филмови о овом

нечувеном насиљу социјалистичке милиције сачувани су и похрањени на многим местима, тако да ће се једног дана, надамо се да ће то бити ускоро, обелоданити сва имена ових јуришника и њихових наредбодаваца и да. ће бити изведени на срамни стуб, пред судом јавности. Оно што је после уследило било је заиста за дивљење. Део језгра Српске народне обнове сачињава-

ли су: Мирко Јовић, председник, арх. Илија Глигоријевић, потпредседник, затим други функционери дипломнрани правник Србислав Кнежевић, редитељ Драгослав Бокан, који живи у Њујорку,. познати спсртиста Петар Челик, Светислав Андрејић, који

живи у Мелбурну, српски домаћин Марко Матејић из Јагњила код Тополе, Милорад Бастаја, Слободан Калинић и Милош Ђуричић имали су шта да кажу и умели су то зналачки да учине. Није ту било не пренемагања, ни претварања, ни прерушавања. Оно што су мислили целог свог живота, мисле и данас: Србија се може спасити само ако буде самостална држава, јер су југословенс-

тво срушили комунисти, а пре њих многи Хрвати у усташкој униформи-који се никад нису покајали за јасеновачке, јадовничке и глинске жртве! Два пута је Југославија била гробница српског народа и они који и сада заговарају то југословенство примају на сво-

ја плећа огромну одговорност ако на већ познатим просторима поново дође до погрома и покол>а Срба! А све је очевидније да се Србима спремају нови логори и нове јаме! Србе, ма на ком простору живели, може да заштити само српска војска. На то нас подсећа историја. Изложећ )е, овом приликом најзначајнији део програм Српске народне обнове. Учинили су то и Јовић и, посебно, Глигоријевић, архитекта за кога зна читав свет, јер су његови пројекти извођени широм света. Његов програм Србије у 21. веку заиста је све одушевио, тако да би сви досадашњи градоначелници Београда, у овој, разуме се, комунистичкој владавани, требало да се постиде. Додуше, од њих се није тражило, а ки сада се не тражи, знање, већ слепа оданост Брозу и његовим каснијим наследницима. Србији је, најзад, представл>ена странка која ће, пре свега, водити рачуна о српским интересима и свему ономе што будућу демократску парламентарну монархију повезује са Европом и светом. Будућност припада овим младим, честитим људима, а не прерушеним комунистима у владајућој партији или у оним деловима опозиције где су се стицајем прилика угурали и камуфлирали. Србија је, одиста, упамтила Српску народну обнову и надамо се да ће се ових честитих људи сетити и деветог децембра, кад буде изашла на прве страначке изборе.

Душица Ратковић

Чланови СНО на промоцији странке у програму ТВ Београд

БРОЈ 1 ГОДИНА I НОВЕМБАР 1990

ЦЕНА 10 ДИНАРА