Arhiv UNS — Listovi stranaka

ЈУГОСЛАВИЈА У ОЧИМА АМЕРИКЕ

АЛЕКСАНДАР Д. ОБРАДОВИЋ

Је ли могућа даља Југославија као држава?

За амсричку политику постојање државе Југославије, поред политичког, има и војио стратсгијски значај. Ово гледиштс је нарочито превладало после прекида пријатељско-политичких односа између Стаљина и Тита 1948 годиие. Званична америчка политика је у овом раскиду видела слабљење Стаљиновог комунистичког утицаја. Помажући комунистичку Југославију и њен „нови комунистички правац” у Вашингтону се веровало да ће тим путем кренути и остале комунистичке источноевропске државе. Тако се онда мислило да ће Југославија, иако комунистичка, ослоњсна на Запад бити потстрек осталим комунистичким источно-европским земљама да и оне у погодном тренутку крену путем према Западу. Та политика Вашингтона је била промашена и иепромишљена јср је од такве политике имала користи само и једино комунистичка Југославија, а највећи добитник је био лично Тито, познати преварант светског гласа. Оваквом политиком Вашингтона комунизам у Југославији је успео да се одржи До данашњег дана. Од тог времена протекло је више од четири деценије када се десило оно у земљама Источне Нвропе, што нико, па ни политика Вашингтона, није очекивао. У тим земљама проговорио је народ и дошло је до обарања комунистичког јарма, до жељене слободе. У војно-страгегијском погледу Југославија, мада комунистичка, имала је за Америку своје важно место када се има у виду постојање Варшавског уговора и НАТО пакта, као и могућност њиховог судара. Што је сада, после свих ових промена у источно-европским земљама, мало вероватно. Чиме су заокупљени Совјети У Вашингтону је годинама преовлађивало глсдиште које јс било у интересу Америке, а то је: одржавање интегритста, независности и јединства Југославије које је и сада још у важности. Америчка Је политика данас, сасвимразумљиво, више преокупирана са Пољском, Мађарском, Румунијом, Чсхословачком, Источном Немачком и Бугарском где је дошло до пада комунистичких режима и где су комунистичке партије готово сасвим изгубилс свој утицај. Али, то не трсба да значи да Југославија, односно Налкан, престаје бити иптсресаптна за Америку, иако јс заостала иза ових земаља по питању сламања комунистичког система. Напротив. Нсочскивапе динамичпс промспс у источпо-европским земљама, промспа односа према Совјстском Савезу, другојачији одпоси па липији ИстокЗапад, као и врло озбиљпа политичка крстап.а у комупистичној Југославији ловсли су до осетпих промена у америчко-југословенским одпосима. Исто тако, Совјетски Савез заокупљеп својим властитим економским, нациопалпим, па чак и сада сложеним питањем опстапка, Совјетски Савсз види се дапас у Вашипгтопу као сасвим другојачија супсрсила. Није више опо што је била. Нс представља више опаспост по лруге, па пи за Југославију која јс сталпо истицапа као један од потенцијалпих циљева совјетског напада. Тај елемепат совјстске опаспости, који је на различите начипе био употребљаван и злоупотребл>аван, да би се комунистичкој Ју-

гославији пружила помоћ, је отпао. Југославија која преживљава тешку политичко-економску кризу нужно треба америчку подршку и помоћ. 11е само да треба, већ на свим странама тражи ослонац за своје одржање и опстанак. У времену поремећених унутрашњих односа не може ни помислити без помоћи Америке, као и других земаља Европе. Почетком марта месеца амерички помоћници министра спољних послова Лорснс Иглебергер, који је једно време био амерички амбасадор у Београду, говори српски, провсо је неколико дана у посети Београду, како би се сам увсрио о стању ствари и развоју догађаја. Његова кратка посета, поред виђења са званичним претставницима и претставницима политичких новоформираних странака, јасно му је потврдила да су наступиле извесне промене које су до пре неколико месеци изгледале немогуће. Поред добијених обавештења из прве руке, Иглебергер је пренео и неке званичне америчке поруке које су свакако значајне за југословенску званичну државну политику, али и за новостворену политичку опозицију. Јасно је подвукао да је јединство Југославије и даље првенствени интерес без обзира на све промене у све,ту, па и у Ју гославији. Америчка политика неће подржавати никаква мењања или прекрајања

граница Југославије. Према томс, снаге које би хтеле разбити Југославију не могу рачуиати на америчку подршку и помоћ, подвукао је амерички помоћник министра спољних послова Иглебсргер. Српски нарол је увек предн»ачио Амерички амбасадор у Београду, Ворен Зимсрман, истакао је на једном југословенско-америчком скупу у Београду да влада Амсрикс поводом актуелних Југословенских уставних и других расправа не заузима неки изузетни став, али се нада да ће исход изразити југословенско јединство, осигурати политичку и економску демократију, као и заштиту људских права. Он јс олбапио као нетачно тумачен>с да Америка није више заинтересована за Југославију.

Југославија, потресепадугогодишјбом кризом, суочена многобројним поблемима који се споро или никако не решавају и самим тим у порсђењу с осталим источно-европским земљама, које се данас у Лмерици сматрају новодемократским, заостаје. Поред тога, треба подвући, велике национално политичке поделе довеле су авнојско-партизанскокомунистичку Југославију на праг унутрашњег сукоба и слома. Имајући све ово у виду творци америчке спољноиолитичке стратегије у администрацији претседника Буша дошли су до закључка да треба приступити темељним променама у политичким односима према Југославији. У ком погледу ће те промене бити није нам познато. Ио, ми верујемо и очекујемо, да америчка политика не може бити за стварање неког новог ратног жаришта на простору Балкана. Као закључак можемо слободно рећи да ће америчка политика подржати оне снаге у Југославији које се буду залагале за унутрашњи демократски и слободни развој, на начелима равноправности и једнакости, јер је то једина могућност да се у данима великих источно-европских промена спречи поремећај народно-државни на Балкану. У Вашингтону, па и у другим слободним државама, треоа да знају да је српски народ вазда предњачио, и сада у комунистичкој Југославији предњачи, у демократско-слободарским погледима. Српски народ није никада био, нити ће бити за ускогрудну националну политику, али је зато страдао и страла. Докле ће то тако да буде са српским народом и докле ће српски народ да се за друге жртвује? Шта кажу други народи, Словенци и Хрвати, о могућност даљег постојања Југославије као државе? Да наведемо њихова гледишта. Од 8 марта ове године, Словенија није више социјалистичка република. Њен нови назив гласи Република Словенија. Проглашенл овакве измене

Устава републичког су, другог дана заседања, делегати Скупштине Словспије поздравили бурним аплаузом. Постоји ли онда држава СФРЈ? Ако СловениЈа нијс више „социјалистичка”, да ли се онда може говорити само о „форми”, новом друштвено-политичком уређењу или кораку ка остварењу крајњег циља тзв. словеначког републичког суверенитета, отцепљења од Југославије? На седници Одбора за друштвено-иолитичке односе Скупштине СФРЈ, Радивој Шћскић јс рекао: „Од јуче немамо Социјалистичку Републику Словенију, већ само Републику Словенију. Имамо ли онда СФРЈ? Дубоко сам уверен да нико не може без Југославије - ни као грађанин, ни као нација, ни као народност, ани каорепублика”. Претседник овог одбора за друштвено-политичке односе Зарија Мартиновић, каже: „Ова земља мора да реши да ли је за фсдерацију или конфедерацију, или за разлаз. Овако више не може!” Дана 12 априла ове године одржани су после 45 година слободни вишестраиачки избори. Наовимслободним изборима добила је демократска коалипија ДЕМОС на челу са Рупелом која је позната својим предизборним програмом да је за отцепљење Словеније од Југославије. Видећемо шта ће се десити даље. Хоће ли ЈадноЈ комунистичкој Југославији напред наведеиим амерички глас бити довољан и спасоносан? Одговор ће дати народи те јадне Југославије на наредним слободним вишепартијским изборима. („Српска Борба”, мај 1990)

КОСОВО ЈЕДУША СРБИНОВА, КРВ ИМРЖЊА НА РОПСТВО!

ОТАIДБИНА

НОВЕМБАР 1990.