Arhiv UNS — Listovi stranaka

Душана, Лазара, Карађорђа - тражећи надахнуће и подстицај за подвиге, који су нам данас тако потребни. Овде, свакако, ваља рећи, да је она неминовна званичност, присутна у таквим околностима намах нестала кад је Краљев поглед склизнуо са наших озарених лица на нашу одећу, украшену знамењем Србије. Пре свега - српском круном, коју смо сви носили на реверима А када смо нашем Краљу предали и поклоне из свих крајева Србије - учинило ми се, да је у његовом оку заискрила суза Наши поклони, разуме се, били су скромни и симболични. Прво смо, пољубивши је, предали српску ројалистичку заставу плаве боје симбол династије Карађорђевића коју смо, пре поласка на пут, осветили на Опленцу. Са симболима Српског ројаистичког блока? Да са двоглавим белим орлом и четири »С« у средини, као и са извезеним речима завета„С вером у Бога - за Краља и Отацбину”! Краљ је тада узвикнуо - Само слоra Србина спасава! Затим смо нашем Краљу предали три мале шајкаче за три принца Негова сина, као и Њему лично. Но, та шајкача је била мала па је настала неформална, срдачна атмосфера, кадје Краљ покушао да је стави на главу. Ипак, био је први Српски Краљ са шајкачом! Тада је неко међу нама узвикнуо ЖИВЕО КРАЉ, па је - у краљевској резиденцији усред Лондона - завладало право домаће српско весеље... Ракију сте заборавили? Таман посла, донели смо је право са славне Равне горе, на којој је пукла прва устаничка пушка у Европи 13. маја 1941. И да знате, у флаши са ракијом био је дрвени крст са српским симболима... Ти тренуци ће бити записани златним словима у нашој историји? Сигурно! Али - нешто тишим гласом наставља председник српских ројалиста - све је то било у знаку неизмерне радости, али и туге бити са својим Краљем, а не бити у Србији.... Ипак, тај наш сусрет био је пун нечег неизрецивог, непоновљивог, када се у човеку рађа нешто неслућено, велико, нешто што нисте могли ни да замислите... Да ли је то она крилатица, из срца и душе, с вером у Бога - за Краља и Отаџбину? Да, да, може се тако рећи...

”НУДИМО ВАМ СВОЈЕ ЖИВОТЕ И СВОЈУ ЧАСТ...”

Претпостављам да сте имали времена и нашу странку да представите? Зато смо и отишли у Лондон, али је читав распоред (онако како смо замишљали и како су, вероватно, и Краљеви сарадници предвидели) био измењен, управо из емоционалних разлога, с обе стране. Пре свега, рекли смо нашем Краљу шта жели наша странка, какви су наши идеали, какве традиције негујемо, како се боримо и радимо. А то је, да се српском народу врати слобода, да се обори бољшевички систем и комунистичка власт, која је пон изила српски народ и довела га до беде, нанела му толика зла. Рекли смо, такође, да не очекујемо да се све то оствари преко ноћи, јер ће проћи деценије док се српски народ не опорави. Било је речи и о будућој Европи, којој Србија неоспорно припада и у коју је ушла давне 1903. са великим ореолом славе и победе и била оличење и

узор демократије. Говорећи нашем Краљу о Српском ројалистичком блоку, ми смо му пренели и поздраве српског народа, оних људи који су се борили са његовим прадедом, а који су још живи, оне наше браће, која памти његовог деду и оца, а са нама су били и они, који су се борили под командом његовог оца! Ја не знам, ја то не могу да кажем, када је Краљ схватио да пред собом има своју децу, свој српски народ, праве представнике народа свог да ли је то било одмах на почетку нашег сусрета или нешто касније, али знам да је у то био уверен. Исто тако знам, да смо и ми тада схватили, да се наша Србија циновским корацима враћа у Европу, да ће остати у, Европи и да ће бити монархија - захваљујући таквом нашем Краљу! Када сте, господине Младеновићу, изговорили оне судбоносне речи? Када? Откуд знам када! Па, ја, и сви ми, осећали смо се као у сну, као у најлепшем сну! Рекао сам тада, у једном тренутку, да смо ми, као странка, сиромашни и да немамо шта да понудимо, осим... Реците! Ми Вам нудимо своју част и своје животе. То је све што српски роја-

листи могу да понуде Вама и Србији”! После тога више нисмо били„гости”, осећали смо се као свој са својим најближим, најмилијим и тада је нас дванаесторо мислило и говорили као читав српски народ. Можда ја, можда неко од нас, рекли смо да ће српски народ с љубављу дочекати свога Краља, а да ћемо ми, српски ројалисти, бити његова гарда!

КРАЉЕВСКЕ ВЕЗЕ ЗА ДОБРОБИТ СРБИЈЕ

Шта урадити за Србију? - питање је сад. Председник Српског ројалистичког блока има спреман одговор. „Пре свега, у личности нашег Краља спаја се више династија”, каже г. Младеновић. „Све оне биће пријатељски наклоњене Србији. Уз то, наш Краљ је велики познавалац светских политичких прилика, познати бизнисмен”. Да ли то значи да би наш Краљ имао утицаја и у Европској заједници? - Свакако! Од дванаест чланица ЕЗ шест је краљевина и једно војводство, а ту је и Краљевина Шведска, као придружена чланица Када се успостави Краљевина Србије, све поменуте чланице ЕЗ биће спремне, у сваком моменту, да нам помогну. То, с друге стране, значи да ћемо најзад затворити своје капије„одливу мозгова” и да ће наши млади стручни људи остати у својој Отаџбини. И, затим, захваљујући нашем Краљу, Србија he имати подршку и свих осталих краљевина, па и САД, тј. биће нам омогућен улазак не само у Европу, него и у свет и то на велика врата. Помогли би и наши богати људи из иностранства, који, као што је познато, желе да регулишу наше дугове. То се подразумева, али само под условом, да Србија буде монархија! Тако би Краљ био гаранција не само народног благостања, него и слободе и демократије, као надстраначка личност. Очигледно је, да су предности монархије у односу на друга државна уређења толике, да се не могу ни упоређивати!

ПОВРАТАК КРАЉА

Интересовање народа за коначни пворатак Краља је велико, али у штампи, на радију и телевизији дакле, у свим средствима масовног комуницирања, која су у бољшевичким рукама - шире се разне полуистине, дезинформације, па и лажи. У интересу истинског обавештавања јавности, замолили смо rocподина Михаила Младеновића да нам објасни о чему се, заправо, ради. Он је одговорио;

Српска слога, мај 1991

3