Arhiv UNS — Listovi stranaka
страније се лрже тамо гле јс иајвингс пролазника, гле је највише потенцијалних симпатизера које трсба привући неком политичком илејом, а не на перифсрији грала гле лолазе само они који су иам унапрсл истомишљенипи и ти истомишљенипи нема ни потрсбс ла се састају јср сви знамо шта мислимо, шта осећамо итл. Затим, режим јс погрешио што јс спречавао лолазак на сам трг, што јс на тај начин омогућило пробој полипијског корлоиа. Bch Је то лопринсло ошптсм утиску у јавности ла су и јелни и лруги олговорни за оно што сс лссило. Режим је дал.е погрешио, кала је всћ знао шта се спрема 9. марта, а Вук Драшковић као организатор тих лсмонстрапија је наЈављивао јуриш на тслевизију, он нијс најавл.ивао мирне лсмонстрапијс него заиста јуриш и ocßajatbc Телевизије и прстњу
линчом ла hč пет урсдника који заслужују ла булу смењсни ла hc их извссти прсл нарол и ла полиесу оставку. Зна сс шта то значи извођс»ве тих пез уредиика: или крајил љулско понижаваљс или линчован>е. Кала су то всћ знали морали су паметнијс да поступс. Чини ми се ла сам у том трснутку био министар полиције ла бих заиста много боље поступио. Пс бих спрсчавао ла нарол лођс на трг, нека се окупи, нека дсмонстрира, и они који су припремљени ла разбијају, а и таквих јс било, нека разбијају. Пустио бих их читав сат да разбијају по lieoграду али онда би било очигледно да сс мора интсрвснисати. Затим, нека демонстрирају по свим улипама и полипија ла интсрвенише тск кад заиста покушају јуриш на Телевизију. Псма тог режима који би дозволио да демонстранти освоје државну Телевизију. ДржавнаТслевизија се брани свим средствима.
У БОСНИ СЕ ПОТАЈНО РАДИ НА ФОРМИРАЊУ ИСЛАМСКЕ РЕПУБЛИКЕ
Др ВО ЈИСЛАВ ШЕШЕЉ __угорочна концешшја исла-1 I мских фунламенталиста Је Ј- панисламске државе која би обухватила све Муслимане света. У ту коипепцију се укључују и панисламисти из Б и X. Пе мислим сала ла оптужујем Изетбеговића као панисламисту и као кључног човека унутар панисламистичког покретаали тамо је веома изражена та панисламистичка тенленпија, и она је много випте изражспа код ове муслиманске бошњачке организације коју предволи Мухамед Филиповић, чувени мрачтвак још из времена Савсза комуниста, сива емииенпија Хамдије Поздерца итд. Њихов је циљ да се та панисламска лржава повеже, у територијалном смислу Босна, Саниак, Ллбанија, Косово, делови Македоније прско Турске са исламском матицом. То је дугорочна њихова варијанта. Они и раде на дугу стазу. Да би се то остварило потребно јс да остваре етнички чисту Б и X, и отуда тај процес исељавања Срба који траје од рата на овамо, а посебно се интензификовао у последњихдвадесетгодина. ИИИје још 82-83. године објављивао податке једног познатог статистичара из Београда, да Је ол рата на овамо сваких 10. године, од једног до другог пописа становништва, из Б и X исељавано око 200-250 хиљада Срба више него што је у Босну усељавано. Тај процес и даље траје. Посебно је био изражен на плану интелсктуалних миграција. Готово све што Је у интелектуалном смислу вредело у Б и X морало је да бсжи преко Дрине. Отуда толики број српских интелектуалаца из Б и X овде у Београду, и у другим местима у овој суженој Србији. На прсте се могу набројати они истински великани мисли и дела који су остали у Босни попут Милорада Екмецића и неки лруги. РАЈКО ЋУРЋЕВИЋ Дакле, то су они исти процеси као кад је пре 50. година, на данашњи дан, кад је грађена Иародна библиотека у Београду? Др ВО ЈИСЛАВ ШЕШЕЉ Јесте, само што Јс то у Босни рађено много псрфиднијс него на Косову и Мстохији. Тамо је шиптарски терор био крајње отворен. V Босни Је то било много тише, смиреније, промишљсније. У Б и X су не под комуни-
стичком влашћу непрекилно покушавали у јавности прелставити равнотежу у поглелу напионалне заступљености на највишим политичким функпијама. Али кал је реч о Муслиманима и Хрватима увек су најјаче личности долазиле до изражаја, личности које су водиле све попут Иоздерца, Дизларевића, Микулића, а кал јс реч о Србима и њиховим представницима, онла су тражили најгоре могућс издајникс српског нарола, љулс без икаквих моралних квалитста,
без икаквих интелектуалних вредности попут Николс Стојановића. Миланка Реновипс, Тодс Куртовића, Цвијетина Мијатовића. Ти су излајници упропастили Босну, њима је било важно да су они на функпијама и учествовали су у прогону Српског нарола, и најжстћс су они учсствовали јер су увск лобијали налоге ла ликвилирају ову или ону политичку групу која покушава мало слободнијс да мисли и ла делује, овога или онога појслиниа.
СА ХРВАТИМА ПРЕКО НИШАНА
РЛ ЈКО ЋУРЂЕВИЋ Како оцењујем постојсће и већ обавЈћене разговоре између председника Милошевића и председника Туђмана? Др ВОЈИСЛАВ ПIГЛIШЉ Сматрам да до тих разговора није трсбало никако ни ла лође. Милотсвиђ грети што се у то уоптте упупгга. Хрватима јс у интсресу да се ти разговори воле, на којима сс никада иитта ретити нећс, ла би добили у времену. Времс ради за њих. Ова економска криза се не може решити, ми смо на прагу сонијалних немира у Србији, а Хрвати ћс са запада добијати бар онолико колико је потрсбно за
њихову егзистснцију. Чули смо за оне нолатке о 4 милијарлс лолара које им лајс Ватикан. Србима иема ко ла ла и зато сс нама Србима пре свега жури ла та пиTaiba лржавне југословенскс кризе разрешимо, да знамо на чему смо, чиме располажсмо јср економске обнове нам нсма лок живимо у оваквим политичким условима. Јсдан наш истакнути књижевник је написао: „Хрвати су нарол парничар, они су само у томс вешти”. Сваки компромис у преговорима са Хрватима илс па нашу штсту.
ОДЛУЧНИЈЕ У ОДБРАНИ СРПСТВА
ПИТАЊА ГЛЕДАЛАЦА Како осгварити граниде Србије: Вировитица, Карловад, Карлобаг, а да то буде без проливања крви? и друго питаЈће да ли ће Шешел, да се кандидује за председника Србије? Треће питање је зашто није изашао деветог марта? Др ВОЈИСЛАВ ПШШЕЉ Ја сам се једном кандидовао на изборимаза председникаСрбијс, нисам изабран, па he наслелсћим изборима бити кандидован вероватно неко ко he имати више шанси. То се унапред незна, то зависи од расположења и од става моје странке. Што се тиче постизања ове границе то иије ни-
мало тедпко. Али ми морамо овде имати власт која је спремна да повуче много оллучније потезе од садашње I Јародне скупштине која није у стању чак ни да прихвати акт о прикључењу српске Крајине Републиди Србији. То је нешто што је по мени скандалозно. Затим ова збивања на тајној седници Скупштине. Тсби јс познато да ми имамо тајну службу која дозна и оно што у прво време многима није доступно. И српска радикална странка и српски четнички покрет, ми смо сазнали шта се олвијало на тој седници Народне скупштине иза затворених врата. РАЈКО ЂУРЂЕВИЋ На то имамо ембарго. Др ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ Па добро, Ви ме можете истерати из студија, не можете ме на други начин спречити да говорим или обуставите емисију. На тој седници Скупштине дсшавале су се чудне ствари. Декларација која је усвојена сувишс јс блага, сувише је стерилна, а многе опозиционе странке које се бусају у прса неким својим залагањем за српске напионалне интересе, на тој селници су заказали. Чак најистакнутији посланици нису ни учествовали на тој седници, неки су гласали против. Усвајање и такве разблаженс деклерације, то је свс скандалозно. Требало је да та седница буле јавна па да српски народ заиста види ко шта мисли, са којих позицијанаступа. Свс би било јасније на српској политичкој сцени. Ја сматрам да је могуће обезбслити границе срнске државности на овој линији. Па који начин? Српска радикална страика је пре двадесетак лана издала јелпо саопштење за јавност на три густо куцане сгранс где смо читаву концепцију изнели како то ла се урали. Рсћићу то само у неколико тачака. Србија, Наролна скупштина Србијс, влала Србијс и прелселник Рспубликс трсба да донесу оллуку да сс сни српски представници из савезних органа власти повуку: из предселништва Југославије, из савезне владе из савсзне Скупштинс, и да се вишс не призна никакава савезна власт у Југославији. Олобравам повлачеЈве прелселника Јовића, а не олобравам што сс он тамо вратио, нс одобравам то што јс опет на иски начин наставила ла лелује та савезна власт. Савсзну власт трсба прогласити нс лсгалном, нслсгигимном. Уоста.том, показало сс да јс нсмогуће извести изборе за савсзну Скупштину, и она само смста разрешавању укупне кризс у Југославији. Затим, наролна скупштина Србијс трсба да сс прогласи привременим највишим органом власти у свим српским земљама, да се формира влада српског националног спаса у којој би учествова.ти представнипи свих српских политичких странака заступл»сних у садашњој Пародној скупштини Србијс, у Пародној скупштини Црнс Горе и представнипи српског народа из Б и X, Далмацијс, Лике, Банијс, Корлуна, Македонијс и свих српских зсмал»а. Влала напионалног спаса ла буле привремсног карактера ло заказива»ка избора за Пародну скупштину, да се позовс Гснсралштаб да прихвати надлежност такве в.таде, да се подреди тој влали или да се лонесс одлука о распуштању Генералштаба и да се позову сви српски официри у српску армију,да се салашња ЈПАпреимснује у српску армију или да сс распусти, ла јој се онемогући деловање јер та армија не можс против српскш' народа. Ако Паролна скупштина Србије лонесе такву одлуку армија јс немоћна. Пс може она да извеле ни државни
удар нити нешто озбиљнијс да прелузме, нема она способиих генерала који би то извели и то треба отворено да сс каже српском иароду. Дошло би на ред повлачење трупа те армијс са подрумја данашње Словеније и са подручја данаинве Хрватскс који нису српски, значи до ове липијс Карлобаг, Карловап, Вирбвитица. Да сс обавесте Уједи»вснс нацијс, вслике силе и суселне државе лајс та територија бсз државнс власти na ла видс вслике силс и суседнс државе чија јс тотсриторија, она насСрбс вишс не ингересује. Дли у ономе што је српска држава и правно, по мсђународном праву је све оио што јс Србнја имала у свом саставу пре ствараЈва Југославије. ПИТАЊЕ ГЛЕДАЛАЦА Твој стварни однос према режиму у Србији, где видиш његове грешке, шта му замераш? Везано за претходно питање о Борби? Др ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ Борба је гласило Анте Марковића и Борба ме мрзи зато што сам један од најжешћих критичара Анте Марковића. Борба је летос, и неки други листови из Борбине куће, лансирали су чак измишљотину о пучу у српском четничком покрету. Ја сам један од најраликалнијих критичара постојећег рсжима у Србији и влалајућс странке. Оно што је режим учииио добро углавном јс везано за имс Слободана Милошсвића и то што јс он урадио нс можс му иико оспорити. Иајзаслужнији је за дсфинитивно рушсље војвођанских аутономаша и враћаља Војводинс Србији, за рслативно успсшно сузбијан>с најекстрсмнијих видова испол>аван>а шиптарског сепаратизма и враћатва Косова и Мстохије под стриктан србијански суверенитет и за рушенл црногорских зелснаша као иајвећих издајника српског нарола и враћа»ве 11рис I'ope српстну. То су љегове заслуге које се никако не могу спорити, затим на нски начин и иницирало тај масовни покрст српског народа буђсље националних ocehaiba, лсмократских и слободарских тсжн.и то је такође ibcrona заслуга. Међутим он има много и, грешака, нсгативних политичких потеза сматрам да јс сувише оклевао у увођсљу вишепартијског система у Срби : ји. Могли смо да имамо тај вишспартијски систем још 89. године, кад смо, кад су неки ишли на оие како су рекли најдемократскије изборе у Србији од рата на овамо па се показало да то ипак нису демократски избори, нису били на вишепартијском принпипу, засновани, затим оклевао јс послс децембарских избора на којима му је српски иарод заиста недвосмислсно указао повсрељс, оклевао је за бржим процесом демократизације и режим који је успоставл.сн на дсцембарским изборима показао јс висок степен осиоиости, ароганцијс итд., и неспремности да много брже рсшава економске проблеме тако да се незаловољство у народу нагомилавало, затим одржавао је монопол нал средствими Јавногииформисан>а што такођс нијс могао ла нема негатиннсаспектс у укупном noлитичком животу али, није проблсм што тај рсжим има много нслостатака нсго што данас невидимо политичку снагу која би му била адекватна алтернатива, не дај боже да победе они који су му били главни политички противници на демократским изборима, па заиста српски народ није имао за кога другога да гласа па је морао да гласа за Слоболана Милошевића и за Социјалистичку партију.
Долазак на Митинг
8
УЈЕДИЊЕНО СРПСТВО