Arhiv UNS — Selo

До нас дакле стоји сада да сзг прихватпмо тога колпко теретнога, толико и племенитогаЈ посла. Од нас то захтева и позив коме смо се посветили, и родољубље које не треба и несме дозволпти да се и даље заилази у рушењу и пресушивању оних извора, којп држе живот како појединада тако и целе државе. Чим се сложимо у томе, да су пптања о реорганпзацшп пољске привреде огромна и врло заплетена, а о томе не може бити двоумице, одма морамо признати да је непаметно и опасно остављати , да се таква питања решавају у четири зида без јавног претресања и обавештавања. II најстручнија снага и најбистрији поглед појединаца не може ту бити довољан, нпти треба да буде пресудан. Пма врло много чнњеница крупних и ситних, које јако утичу на правплно решење сваког таквог питања, те је појединцу готово немогуће да све сам савлада и да се на све обазре. Нарочито је то немогуће у нашим приликама, где је у опште врло мало сигурних података о привреднпм односима , међу тим су предрасуде п матернјална срества таква. да се са новачењем тешко продире п онда , кад оно није скопчано са великим издатцима а готово још ннкако кад се мора пзводити приватном иницнјативом и приватним средствпма. Питања, као што је ово о уједињавању земље, поред тога што су веома комплицирана, те је потребно великог искуства, многог рада

не достају за савршеншу пропзводњу у главноме ове неопходне погодбе : лична сарема пољопривредника, радна снага и капитал, а велику с.метњу чпне увођењу савршенпје произодње : распарчетаност земље, хрђава, неразграната и скупа саобраћајна средства, готово нпкаква олакшица или аомоК од отране државе димаћој производњи u са њоме скопчаној индустрији пт. д. п према томе, пптање о по.копрпвредној наставп п угледнпм добрима, о пољопрпвреднпм задругама п удружењу, о поњопрпвредном кредпту, уједпњаBaity земље, о лаком u јевтпном саобраћају, о помагању домаће пропзводње п пндустрпје, пт. д. ма колпко изгледала да су ,«сува доктрина", треба да нађу најширега места у ((Тсжаку 0 , јер од правп.шога решења ових пптања завпсп напредак по.вске прнвреде. У тој је це.нп ( ,Тежак» и претворен у месечни журнал. Да су се којом срећом наши по.т.опрпвреднп ппсцп за овпх 16 годпна , одкад нзлазп «Тежак “, впше бавплп овп.ч питањпма, мп бп дапас били на чисто бар с тнме, од чега патп наша пољска прпвреда, п знали би зар у каквој заједнпчкој везп стоје горња пптања, те би данас моглп много лакше pehn, којпм редом п на којп начин ва.на прпступптп њиховоме решавашу, а овако ми тек сад одпочпњемо рад на томе саг тек почињемо тражитп узрока пропадању по.кске прпвреде, па зар u у томе да тражпмо прекоре. По моме мпш.вењу «Тежаку” ее може пребацптп што се одвећ мало бавп овпм пптањем, п што појединпм практнчкпм пптањпма као н. пр. рубрпцп „шта се у ком месецу радп“, даје у сваком свом броју то.шко места , колпко је апсолутпо пзлпшно парочито још кад се то сваке године понав.ка. Много би бол.е бпло кад бп се најпосле та рубрпка одштампала у засебну књпгу, па сваком претплатнпку дала као премпја, но што сваке годпне заузпма у сваком броју по 6 7 штампанпх листова. међу тим се о многпм питањпма из те рубрике доносе u п пначе далеко разрађеппји чланцп у „Тежаку.»

ТЕЖАК CBECKA V. СТРАНА 24 4

188 6 ГОДПНА ХАП