Arhiv UNS — Selo

ш & узЕмати 5—6 динара иего ли цело р-во продати за ту цену. Онај први начин даје нам средства за живот и служи као извор богатства ј док овај други не само да нам даје :'!а?Бв користи , него нас лишава ње на сва времена. Сто пута је бла.гословенија. руко. која пооиже 3 него ли рука која понигитава , то је давно већ позната истина. Да разгледамо сад утринско земљиште овога среза. Ко Је год пмао прилпке да путује по разним местнма и пределима, и да паж.виво посматра земљиште и пољопривредне односе па њему, могао је впдети ; Где год Је земљиште гола и родна равница, лишепа пгума н утрина, ту су становииии подељени у две rciace, тамо видпмо на Једној страни богаташе као поседнике али не ралне, који шпекулирају , интересираЈу п експлоатишу више ФамилиЈа. Њихове су њиве и лнваде иајбо.ве п највеће а њнховп кошевп увек су пуни. На другоЈ страни видимо V 3 становника, који имају по хектар и два зем.ве, кућицу u то.шко су оспромаши.ш и у дуг огрезлп, да морају газдашпма редовно сваке годпне , или да раде на трећииу ii половпну, или да нме у пнтереса надннче. Где је землшште поде.кено на долпне, луке u шуме. ту су људи нмовно доста бдизу. Правог спромаха без дома и њиве ретко ћеш наћи. Ту су н д.уди упућенп на узајамну помоћ, срества за живот једнако су поде.веиа код већпне њих , а нису нагомидана у извесннх богаташа, те је и народ имућнији п во.бнпји на рад. На посдетку где је среће те је у једпо.м пределу доста зем.кншта за рад, шуму и попашу ; ту је п пмовно стање у опште стабилнпје код свију домаћина. Ту ми внди.мо удружења, као што су: мббе , позајмпце . спрежшшн , бачпје . пт. д. У том пределу добар економ може свестрано да развије свој рад по свима гранама народне прнвреде. Где нема утрина ту је сточарство јадно; где нема шума ту је спротшда на прагу; а гдп нема нн шума нн утрина ту је жнвот еељака једностран и упућен на сношење многих беда у животу. Срез овај има само 29 82 хект. ттрине што чннн једва део од Ц едог проотора. ито је са.чо у оним пределима која су на северо-запалној странн; сва остала села без утрине оу. Не имајући утрмне код њих има врло мало стоке нарочито ситне. Од крупне стоке н.мају ce.ia крај Пека доста леп сој коња u са њпма врше нскључиво ове тежачке послове. На једну пореску главу једва ако отигне по 2 коња; даље на 3 главе долази по 1 во; на 2 главе по овца; на 15 глава по коза; на 5 глава но овиња и т. д. Изузимајућн коње , који су понајбоље расе од домаћих пастува пз .Бубгчева; остала је етока слаба н кржљава , држи се што но реч; нужде и мрсн рнди аза поправку се њену слабо старају. Ila завршетку да напоменем да би срез овај по само.м положају свом могао да развпје ратаротво. шу.чарство . впноградарство п сточаротво у најбољој мерп , само кад би се впше помпш.вало на последак н приовуло што свеснијем раду.

Мнх. Ст. Ризнић, учите.в и догиснн члан дррштва.

ЗАПИСНИК XIV. СЕДНИЦЕ УПРАВНОГ ОДБОРА СРПСКОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ОД 11. АВГУСТА 1885. год.

Билн су: председннк Ч. А. Поповнћ, иодпредседник С. .1, Поповић , чланови ; Мнх. МихајловнН, М. Р, Антић, Ж. Шокорац, В. Богдановнћ , Аца ЖивановнН и Љ. Којић. Бележио секретар Гавриловић. 101. Прочнта се записнпк ХПТ. седннце од 14. Августа тек. год.

Усваја се с тим да ra овере г.г. М. Р. Антић н Ж. А. Шокорац. 102. Председништво саопштава одбору, да је r. министар народие прпвреде уовојпо предлоге подружнпе у Пироту u српског no.toпривредног друштва, одобрио узајмицу ових дружина н женског друштва у потпомагању

ТЕЖАК СВЕСКА V. СТРАНА 300

- 18 30 —• годппа xvn