Arhiv UNS — Selo

пролећа тешко осетити многа наша задруга и премноги задругари. Главни Савез имао је сваке јесени јак прилив новца, Задругари су у јесен продавали своје производе и враћали задругама позајмице, а задруге су опет позајмице враћале Главном Савезу. На пролеће опет задругари требају новаца и кредита; због разних куповина и принове. Сваке јесени и зиме имао је Главни Савез знатне готовине новца, који је он, да не лежи у његовим касама неплодан, улагао на приплод у сигурне банке. У пролећу је опет сав тај новац нестао дао се задругама на зајам. На свим конгресима последњих година несавеспи викачи оптуживали су због тога Управу Главног Са веза: да она новац тобоже даје на зајам банкама и помаже тако банке, а не даје га задругама и задругарима. Због тога што су се у билансу видели ти милијони, јер се биланс прави крајем године, т, ј. усред зиме, кад су се Савезу највише враћале позајмице, они су викали да је то увек тако и да је то нека нарочита спекулација Савезове Управе. Узалудна су'била сва објашњавања, јер тим људима није било до истине и до озбиљнога рада у Савезу и задругарству него само до тога да они приграбе Главни Савез и да у њему раде онако како су радили у оним установама које су они водили и које су и прошле онако како су прошле. Сад они могу бити задовољни, Својим радом у прошлој години они су успели да су сав тај новац, који иде у много милијона, улагачи Савезови подигли и однели га у друге новчане установе. Крајем прошле 1927. год. неће се више у Савезову билансу видети никакав новац да је уложен у банкама, али he и многе задруге овога пролећа узалуд тражити позајмице од Главног Савеза. То је једна ствар. Друга ствар, још важнија од оне, јест кредит Савезов код Народне Банке. Пољопривреда је једва једанпут дочекала да јој Народна Банка пугем задругарства ошкрине своја врата и по-

БРОЈ 1.

ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА

9