Arhiv UNS — Selo

лаћа Радовановвћа и f СепесЕовића који су у странам државама то питање нарочито проучавапи. У нагпем Вадругурском писту "ЗемљорадничЕој Вадрузи и тхкође je нисато како о вепиким користима а и о твшкоћама тих усганова. Па и поред свега, тога, по иеки нови људи кад о овоме пвшу, пишу као о новсј нарочвтој и ствари Мап што не траже патент аа ткј свој вепики пропалазак. А к>д и камо боље је бвло да су се за то обратили Главном Савезу, Срп. Пољопривредном др\ штву впи још бсље Конгресу ваших 3« мљорадвичввх Савеза. Аво се мадо боље загледа у те предлоге, веда се запазити да се можемо њвма похвапвтв и р(ћи: „На млађима ■ вет остаје I*' 1 *' У пољ вњигама взаоси се каео је у Франду: ској у почетку, у оскудици потребних заЈеднвчких слагапишта покушавано да задругари само приjaee задрузи колвчину хране а храва је oc/rajana код произаођ ћа задругара до продаје. Држава је томе ишла на руку доневши закон да одговара кривично оаај, ко би на који начин ту храну уни шгио или за употребу онеслособио. У последње време. у Немачкој Задруге имају своја заједничка слагалвшта и за своју приватну пичну потребу. У ваап Европских и Аиеричких држава државе су овим задругама излазвле у сурет са великом помоћу. давале новац без камате вли са 2—3°/ 0 су управљали чак у универзитетски образовани и нај карактернвји људи. На крају крајева већина је тих задруга крахирапа. 0 свему овоме код нас је опшврно писато. А као највећи узрок краху наводи се како задругарство још није толико многобројно да би могло конкурисати и приватним, нарочито картелвма посредника. Ово важи у истој мери, како за ззједничку продају, тако и за ааједничку набавву. Имао сам прилику да лично на депу ввдим

14

ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА

БРОЈ 1.