Arhiv UNS — Selo

Јaвор горa затрубиће сama...

Има само један пут, којим треба ићи да би се истински служило свом роду. Народни је певач одредио тај пут, кроз уста Бановић Секуле: „Нисам дрво да на ватри горим; нисам риба да у води пливам; нисам птица да на коцу стојим, всћ сам јунак да ме сабљом сечеш! Да сам тебе Пашо уватио, "ао би ти сабљу баталију, дао би коња багљивога, пустио ти Tph. aceT каламанаЈ па гле _ дао шта Te g e р аде> « ПаШа - М 1; коња багљивога, даје му v ( ■ ■ лушт му тридест Кс. ; излази* пред шатор да српскоме јунаку, крај на пољу Косову.

Небо се насмеја, чудо се догоди! Света Петка коња извидала, а Недељка сабљу наоццрила. Коњиц беше Реље од Пазара, брвдка саб.Ђа Оби-' лић Милоша. С#сочи иран.чн по Косову раииу ж) tđt ki према јарком % Cvin;\ , j,i.u писка тридест каламана... Паша бежи трагом без обзира, сам остаде Секул на вранчићу... Овако су нам очеви певали, овако су нас мајке успављивале. Догађаји доказаше ову истину, да сељачки син нема куд, ако не на село: да црпе снагу, моћ, храброст, вољу и благослов са села и од свега онога, што је потекло од сељачке колибе. * Горди и поносни на своје сељачко порекло, захвални Господу Богу, на Његовој милости, што се можемо ставити у службу свом селу, развисмо свој барјак и на њему написасмо: од умења и знања, од поноса и достојанства, од љубави и поштења, од своје вере и морала „Сељачко Право 44 ! Природа се до сада љутила, она је громко протествовала: све због нехата, немара. учмалостн и лењости сељачких школованих синова. Божанској се природи није дало да она на нашем селу покаже сву своју моћ и снагу, да се види шта је кадра да учини... Пролеће је било тужно, јер услед слабог рада оних које сељак подиже на врхунац знања и богаства, то наше пролеће не имађаше на селу свог правог песника да га опева.

Сунце је слабије грејало наше село, јер га није имао ко славити, онако како оно заслужује Сазнавши из старих књига да су се давно филозофи сложили у томе: да је Божанству најближи онај, који највише даје а најмање тражи, радо упоређујемо то најскромније биће са именом сељак, јер свако зна да наш сељак најмање тражи, а највише даје. Зато је сељак и најближи Божанству, у чему је наша величина, величина правих сејер he нам за , биНе на ј. i спровест« молитве Тх ству.

Рођени на окупани на долини, повијени у јарини, задојени правим мајчиним млеком најсветијим рајским пићем, ми смо прави народни синови! Ми верујемо ууспех! Када је наш сел»ак најиншето трпео, тада нам је народна судбина казала: Са Вама hy поступати —■ према заслугама Ваших очева! Појава „Сељачког Права* биће радост, исказана сељачком песмом: Јавор Гора затрубиће сама. Школовани сељачки синови хоће да сузбију, да пресеку све штетне утицаје заваравања и тајног роварења на селу, чије последице могу бити недогледне и несрећне! Хоћемо да жигошемо све сељачке синове, који су издали сељака Дужност нам је, љубав према селу тражи, правда захтева, истина очекује, радољубље наређује да не дозволимо да наш сељак главни стуб и чврсти темељ наше Отаџбине, постане суво дрво, које очекује вештачку или природну муњу, гром небески да га запали. Указати на све обмане, недозволити да се на обманама снује сплет мрежа, у којима he се ловити наш сељак, то he бити за сва времана: огледало нашег рада! Вратићемо сељака цркви, вратићемо га народ Ној ношњи. Данас треба спасавати душу нашем многом сељаку, јер његовој души прети авет беде и немаштине да је претвори у прави пакао. Наш рад - рад истинитих сељачких синова, омогућиће на

Кренимо нaпрeд!

Стално се чује, истиче и подвлачи код нас да је наша држава сељачка, наш народ сељачки, да је 80°/о становништва Југославије сељачко, и да је сељак снага и ослонац државе и да зато треба наше село и нашег сељака подизати и јачати, да држава треба о њему да поведе највећу бригу и поклони му највећу пажњу. Али са тих рече и констатација није се прелазило на дела. Те речи биле су демагошке фразе и шлагери него искрено и стварно схваћене истине које 'jjhrj*** дело пре- ■ водити. 1л На ( , t тако Hsicte.

МалО te чД-у 1 . h , : т н«» f као што ]о\ л народ а нарочито 'српски део његов. Кроз векове туђег господарења наш се је народ потпуно друштвено То је она cpeha у несрсћи. Дамас велика веНина имиф школомимх л>уди свију зн< it а и занимања, ако нису непосредно рођени на селу од сељечких родитеља, а оно сваки од њих зна у свом породичном предању, да су му претци били у другом, трећем или најдаље четвртом кољену дошли са села и настанили се но верошима променивши своје занимање. Па и наша Вла дајућа Кућа, наша Династијв потиче са села. Три највећа сина нашега народа, највећа човека у српском делу народа, три генијална ума: Карађорђе, владика Раде Петровић-Нзегош и Вук Караџић јесу синови сељачки, на селу рођени. Први војничко-стратешки геније, други филовофско-песнички геније чоји је отворио филозофска, друштвена, правна и етичка схватања нашега иарода и трећи језичко-књижевни геније који је узек народни говор и језик и књижевни, ударио му прве темеље и прикупио и открио душевно народно благо у најзгоднијем времеку и часу његове умотворине. Ми се данас поносимо тиме да су та три великана наша сељачки синови, рођени на нашем селу. Tolje права демократија, то је прави демократски народ. Али оставимо се сваких сентименталних побуда, него имајмо у виду најбитније интересе нашега народа и наше државе. Село и сељачки дом

је онај непомућени извор, оно бистро врело из кога истиче целокупна снага нашега народа, његова енергија, његова животна способност, његова расна чистоћа, његово друштвено и правно схватање, његов неизметнути морал и етика. То је оно непресушено и неисцрпљиво врело из кога се обнавља и подмађује национални организам нашег народа. Зато и најобичнија памет државничка и политичка мора то да схвати и да сву држав ничку акццју и рад упути на то да се т«о животно врело осигура и офезбеди ■

замућивањзг Cllp ? ut^^ u »auanmiMA И H3W ћелију државпог Y 1 индог организма, каб што крв оптиче, доноси храну и снагу у организму једне индивидуе. У томе лежи основни и главни проблем наше државе и нашег народа. Ддк ојх рсчи треоа већ једном приступити делу, од самих констатација треба прећи на рад. До сада наша државна политика и акција никако да се упути овим јединим спа соносним путем, који осигурава и утврђује будућност народа и државе и зајамчује њихов правилан развитак и напредак, У томе и таквом раду потребне су велике и корените реформе, реформе, које захтевају не само овде изложени разлози него и узроци данашње привредне, финансијске социјалне и моралнд кризе у целом свету. Ко не схваћа и не осећа ове проблеме тај неће помакнути броддржавни ни за педаљ даље. Он he стајати на једном те истом месту изложен валовима свих дру. штвених, привредних и моралних пертурбација који се по. маљају на политичком хоризонту. Потоње је време да брод , крене даље.

Др. Урош Круљ

Сви се окрећу сељaку...

И гаврани црни, ко и мали петли, Окрећу се тамо одкуд сунце светли; И хтели би они, то одавно зна се, Да то сјајно сунце за своје огласе! * Видели смо чудо: велики и мали ЈБубоморно су се о нас отимали... У сваком сељаку, видели су тића И no једног новог Милош Обилића.

Нeпризнати и непознати

' На домаку Београда, на врху : Авале, подигоше сељаци среза Врачарског гроб незнаног јунака. Овај један сведочн за хиљаде из сељачког народа нашег, хиљаде непознатих и непризнатих који су гинули и страдалн , који су креталн кола нашег напретка, а које није ниједна хроника. Они }кнве само у свом народу, у њиховим срцнма u душама, урођено и расно. И докле признања пљуште многим ситнима душом, а надувенима охолошћу, дотле по јцелој овој сељачкој земљи на-

РУ% вредно по,хвалносУиг^Л 4 Доље 6улв нр, ног вајара, ко]Гби^^ величину овог нашег ‘ народа, величину душевну\ јачину мсралну, скромност витешку и чистоћу срца, истрајмост прма добру и отпорност И те хиљаде посленика тами по растуреним селима Шумадије, Загорја, Шар Планине, Триглава, Перистера и Пештера, Крањских Гора и Дурмитора непрекидно, без одмора, шка/у нврсто шкање самосвојне, наше расне цивилнзаци/е. Ометало их је рибовање, ометали их ратови за слободу, ометали су их борбе за политичка права и још их ометају многе сметње и препреке, а ткачи су нстрајт и неуморнн јер у прошлост сво|у уткнвоју нове нити, нову саташњост и нову будућност. И овај глас прошлости и садашњости и зов нове будућности најбоље чују и разумеју баш ове стотине хиљада сељачког народа, које сматрају најнеобразованијима, а носиоци су нојтемељннје цивилизације нашег народа и наше расе, Одметоше се неки из крила сељачког народа. И не разу* меју више своју народну прошлост и не схватају ткаче наше данашњнце и наше будућностн, већ сматрају да онс што видеше и о чему читаше из далеких страна, о туђг народима, да то треба ти и пресадити и у наА овом народу тпут и његова rвиди, иа к -

/ ■' i Ч. V С / Година I. - Bpof 1. БЕОГРАД, 7 ОКТОВРА 1934 ГОЛИНР п ' 1 УДИНс, Поштарина плаћена у готову’ Л I Орган школовош сељачш синово за просвећивање и одброну сељака 1

ПРИМЕР vK I. ДИНАР Уредништво: Крунска ул. 61. Тел. 27-672. Чек. рачун 56.937. =-■■■■ ■ ■■ -■ -

Гливни уредник: МИЛОРДД N. рдчић

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО Рукописи се не нроћију. Огласи се примају no погодби.