Arhiv UNS — Selo

би увећао своју економију, мислећи да ће дугове и нтерес лако вратити. Међутим долазак кризе је потпуно онемогућио ослобођење сељака од терета дугова. Пад цела пољопривредним производима и несразмера између цена индустриских и пољопривредних производа. Иедостатак новца. Пољски сељак често не може да размени своје производе за новац. Стога један велики број од њих не може да се снабде ни са најосновнијим животним потребама, као што су со, шећер итд. Плаћање порезе, Треба платити порезе поштопото а нема се новаца. Стога егзекуције, у пољском селу, постају све чешће, Тешкоћа да се нађе посао, Пољски сељак не може више да се запосли као сезонски радник. Богати сопственици употребљују за посао индустриске раднике, које плаћају у натури. Индустрија и трговина (на селу) слаао напр?дујуи не примају више раднике. Емиграција je смањена или нестала. Пре рата, се па и неко време после њега, за време просперитета, одлазило је на сезонски рад у иностранство. Данас тога више нема. Криза је погодила и друге земље, тако да и оне не знају шта he са незапосленима у својим земљзма. Тешкоћа да се добија кредит. Сељак је у немогућности да добије кредит. Шта више, он мора по најнижој цени да продаје своје производе, да би задовољио своје свакидашње животне потребе. То би биле најглавније недаће које притискају пољског сељака. Да завршимо. Овај приказ о анкети о животу сељака у Пољској, води нас сазнању да се живот села може упознати само ступајући у ближи додир са њим, само са планским упознавањем живота и развоја социјално економских односа у селу. Јер видети и писати о животу сељака, из града, из удобне и меке фотеље, неминовно води погрешним закључцима, дакле погрешном практичном шаву према селу.

Пољопривреда у градовима

Процеси у привреди не иду у свима областима истом брзином. Облици ранијих културних привредних ступњева одржавају се још дуго, и онда кад је цела друштвена средина, у којима су онн раније жлвели измењена. Нарочито се то види код градова у односу на становништво које се занима пољопривредом. Те појаве, да у оквиру чак и једнога великог града видимо доста бројна пољопривредна газдинства, често је последица просторних ширења. када се у реон увлаче и бивша сеоска насеља, а често то су и пољопривредна предузећа особите врсте; цвећари, индустријски градинарн (такларе) итд. Према једној статистици било је у областк Великога Берлина 104 сељака са наследним газдинством (Erbhofbauern) и више од 3000 пољопривредних предузећз. Али за један град од 4 милиона становника то је и сувише безначајан број пољопривредних газдинства и претставља више неки археолошки споменик него ли динамичку економску снагу. Та се газдинства и имања налазе на периферији града, дакле баш тамо где су спекулације са грађевинским теренима најјача. А једна зграда, даје даанас већи и сталнији доходак од једног пољопривредног предузећа. И у Београду читави крајеви; Палилула, Савамала, Врачар, били су чисто пољопривредна насеља. До пред рат још у Палилули се одржавала у већем броју сељачка ношња. И насеља су потискивала њиве, а сељак обрађивач претворио се у транспортног предузимача. Са својим воловима и колима он је вршио преносе. Дедиње се још до иза рата одржаваао као простор засејан пшеницом и кукурузом.

„Живот села“

јединн часошс намењен објективном ироучавању села п иољоирнвреде очекује да he. бнтн ирихваћен од свнх којн мнсле да треба наше село да буде једаниуи ироучено снстематскн, од свнх оннх којн желе да једном већ треба ирекннушн са иесмама и речнма тамо где нам само дела, факта могу датн слнку онога што , је н иоказало иут којнм се село развнја. Сарадња свнх којн то желе добро нам је дошла. Нарочнто сарадња неиосредннх иосматрача села, оннх којнх жнве у самој сеоској средннн н нмају могуШостн да заиазе виде све оне појаве, које, најчешпе, нзмичу нз очнју онога којн нз аутомобнлског нзлета нлн кратковременог бављења у селу мнсле да могу већ датн свој суд. Мн ћемо за те наше сарадннке нзраднти једно парочнто уиутство шта н како да иосматрају н бележе. За сада нх молнмо

да нас редовно обавешшавају о селима u прикуие иодатке о овоме: 1) колико је домова сељачких у селу. 2) колико има осшалог становнишшва, неземљорадничког у селу (број трговаца, занатлија, индустријсках радника, свештенака, учитеља, иензионера ишд.). 3) колпко је домова без земљишта, без стоке, без справа. 4) колико домова нема хране до нове жетве. 5) колико домова износе храну или друге ироизводе на иродају на тржиште. 6) колико има у селу оних који иду у службу, или надничаре, рисаре, што продају дакле своју радну снагу и иод којим условима. 7) иод којам условима долази сиромашан до земљишта од богатиЈих? 8) колико домова у селу узимају, а колико дају земљу иод закуп, таншје, у рис илн наиола.

ШТАМПАРИЈА ЖИВКА МАЏАРЕВИЋА БЕОГРАД, ЦАРА НИКОДЕ II 28. ТЕЛЕФОН 21010

„ЖИВОТ СЕЛА“ Rn. 1