Arhiv UNS — Selo

Омладина и рат

Било је то веома скоро. Трагови разбацани на све стране од те недалеке прошлости. Знаци рата красили су поља, равни, бескрајне долине и насеља, путеве, плодна поља и зелене ливаде. Србија је била у рату, борила се за живот и слободу и била победилац. А у тој борби ко је био први: омладина, села и rpaда. lia зидинама Београда, на пољанама и адама испред њега млади студенти Београдског универзитета остављалн су своје животе несебично, имајући само циљ нред собом, верујући у победу. И не само код Берграда, но на\вим пољима где је рат о'стављао свој неизбрисиви траг, студенти и омладинци били су први и прави војници. Нису се бојали ничега, сви ондашњи фактори задивили су се пожртвовању омладине ма које политичке оријентације. Све је било у том тренутку заборављено, и све је спремно, са песмом дочекала мобилизацију. „Мобилизација је успела преко свих очекивања“ пише Табурно, један од ратних дописника руског „Новоја Време“. Сви су се дивили пожртвовању ондашње омладине у одбрани слободе и своје земље. Не само на фронтовима, но и у избеглиштву, у центрима културних земаља она је била свесна своје улоге. Радила је свуда, где год ју је био бацио авет рата и њен је рад донео плод ослобођена је отаџбина. У једном предавању писац „Српске трилогије“ др. Стеван Јаковљевић сећајући се тадашњих дана рекао је између оста-Iлог: Ишли су у рат и они за Које је полиција сумњала и који су били забележени у картотекаМа Управе града. Није било разлике међу нама. Сви смо пошли у рат. А они са црним дугачким шеширима ти су у рату бил,и међу најхрабријима. После рата омладина је ишла својим путем. Увек је желела само добра своме народу. Било je и лутања, за које она није крива, но старији, који су је оставили на једном острву пустом и неприступачном, док су они пошли другим потевима, путевима стицања каријера, група ■* положаја, корунције и афера, цездравог политичког живота, и фуно других особина које карак-Iгеришу и оцртавају послератни друштвено-политички живот у нас. Омладини није било јасно, како је народ који се борио за слободу, може иза рата да живи без слободе. Куда су нестале оне генерације старих бораца и непобедивих легија, које су се претвориле у пигмеје? Чудило је то омладину, и она је остављена сама себи ишла разним путевима. Омладину су руководили једни интереси, старији су били понесени другим интересњма, „једну су руку држали на срце, а другу у џепу“. Много се је речи просуло о патриотизму, а мало се је шта урадило у самоје земљи. Земља је остала непросвећена са великим бројем неписмених. Нико није хтео да пође на село које је лнајвише жртава дало у рату. Остало је све по старом. Економске, социјалне и здравствене прилике бивале су све теже. Једна примитивна средина у којој је много што шта требало мењати, ушла је у један модернистички живот тт је променио само физионо-

мију градова. Село је мало измењено, у њему се ради као и за време Турака. У место динамизма, све је ишло споро. Рђава администрација упропастила је и оно мало планова и започетих радова и реформи. У нову отаџбину ушло се ]е са много идеализма, али се је политика и догађаји развијали са сувишним реализмом. Последњих година полако се је стварао омладински покрет од Триглава до Ђевђелије. Било је и материјала и компоиената из којих се је могао израдити један чврст, солидаран омладински нокрет. Чак је и цементирање отпочело после првог мешања и сусрета. Али до тога није дошло после појаве рата у Европи. Онда је настала диференција. Данас тренутно нема јединства омладине као у дане када је рат био на прагу. Она је имала свој став који се је изразио у великим манифестацијама одржаним на дан Уједињења када је омладина београдским улицама манифестовала са поклицима „Јединство младиие у одбрани независности наше земље“. Ако сте онда пролазнди београдским улицама сусретали сте младиће са тробојкама „Бранићемо земљу“. Није то било само у Београду, нитн пак само међу омладином. „Наш студент', лист загребачких студената у уводнику у то време пише о одбрани земље и њених граннца. Величанствена академија на Новом универзитету где је иајизразитије манифестована чврста воља омладине да брани земљу и њену неутралност, показала је шта значи снага једнога омладинскога покрета. РадНи одбор омладинских организација образован од најразличитијих удружења тада је показао све СЈајне организаторске способно Сти. Али рат у Европи, рат између два снажна џина која су се сукобила, изазвала је поделу у омладин ским редовима, која је забринула многе у овој земљи. И док се до појаве рата истицала одбрана земље, одједном се је ночело да виче: „доле рат , да се бацају дефетистичке партле. Дефетизам је продро међу омладином вештачки убачен 'са стране. Да ли су ти поклици из убеђења, или начелних разлога, или је то била тактика, у то нећемо да улазимо. Међутим о овој појави треба мало размислити. Чему дефетизам данашње омла дине? Коме он може данас да послужи? Да ли је он оправдан? Којим путем мора данас да иде омладина села и града? То су питања на које мора да одговори сва омладина. И прошлост и садашњост, нарочито догађаји у Чехословачкој, Норвешкој, Белгији, Холандији, а најизразнтије у Француској, говоре о путу данашње омладине. У нашој земљи нема места дефетистичким паролама, пропаганди и капитулацији. Један је студент рекао, нз академији посвећеној нашем ваздухопловству: „да Србија никада није истицала барјак предаје па неће ни овога пута“. То омладина Југославије и данас, као и јуче, морасвакоме да каже преко једног на широким размерама и димензијама, заснованом омладинском покрету. Она то мора рећи, ако је достојан наследник оних сељачких непобедивих армада које у сјајном

налету освојише Југ и ослободише га, прођоше преко Албаннје, и са Корзнке и Бизерте, афричких пустиња, и степске Русије, уједињени пробише фронт код Солуна, и ослободише нашу земљу. И уместо да гвојим дефетизмом и својим пацифизмом служи хаосу и несрећи своје земље, омладина се пре свега мора ујединнти и духовио мобилисати у једној идеји, и једној замисли: увек у идеји одбрана земље у случају потребе и њене независности и интегритета њеннх граница. Неутралност у данашњем сукобу свакако је наш идеал. Остати ван сукоба у Европи, бити пошгеђен од рата, то је задатак оних који данас лојално и легитимно воде нашу спољну политику. Он је и идеал наше омладине. Неутралност значи по речима једног Швајцарца бити ипак увек спреман за одбрану своје земље. Јер без независности нема неутралности, А без неутралности у данашњем сукобу нема независностн. Неутралност не значи несузбијање дефетистичке пропаганде. Неутрал ност не значи бити у ма којој службн. Остати ван рата у Европн то је наш задатак. Радити на уједињењу балканскнм Словена у првоме реду Југославије и Бугарске, то је идеал бно и биће увек наших земљорадничких народа обеју држава. Водити спољ ну политику у складу и споразуму са тим падатком и тим идеалом, то је императив данашњнце. Студентска реч

Један користан предлог

Пре неколико дана у штампн је објављена статистика о слушаоцима Загребачког универзитета. Поред других бројева било је ту и речи о социјалиој структури средииа одакле потичу загребачки студенти. Ни пуних 20% нема сељачких синова на Загребачком универзитету, а по статистици Београдског универзитета ствар не стоји боље ни на овом последњем. А ако логледате годишње статистике наше земље ви ћете се запрепастити кад видите, да та иста статистика вели да смо ми сељачка земља са скоро 90% сељака-земљорадника. Шта нам говоре ови бројеви? Говоре нам о једној жалосној чињеници да на Универзитетима једне сељачке земље, сељачких синова има у најмањем броју. Човек се мора одмах упитати, зар овај парадокс мора и треба да буде. А за тај парадокс везани су многи дубљи разлози и није ли штета и са националног гледишта што на највишим шкблама у нашој земљи има најмање сељачких синова. И онда се многи чуде зашто многе ствари код нас тако стоје. Свакако о овим статистикама би требало повести рачуна. Требало би о томе повести рачуна док није доцкан. А селу се изгледа у нашој земљи увек размишља у задњем часу. Зашто је ово сташе на Универзитетима овако, то бар није тешко погодити. Млади људи са села, без материјалних срестава, остављени су сами себи, приморанн да се у иајвећем броју уписују на

Правни факултет, да се сами о себи сгарају, принуђени да се лате и најразличитијих послова које са школом иемају никакве везе само да би могли да се издржавају. А живот у Београду није ни лак ни ружичаст. Нарочито за нас са села. Како да се нађе ;пут да се сељачким синовима помогне у Београду? Зар и поред толиког добовања -на, патриотске тобоше и разне звонаре у Београду ие“ма људи који he се побринути о онима који долазе са села у Београд? До данас није их било. И оно мало фондова одлази на варошке синове. И оно мало домова њима је 'због разних препрека неприступачни. Зар нема људи, такође са села чији положаји данас то дозвољавају, да притекну у помоћ нама, сеоским синовима? Или су сви заборавили изреку да какво је село онаква је и држава. Или село је извор свих снага једне нације. Пуно Је друштава по Београду. Много се речи о славама проспе о њиховом раду. А тек колико у бвој земљи има пцтриота, тај се број ваљда и не може написати. Али се селу поред много речи поклања мало пажње. Пут је једноставан з циљ се достнже са мало материјалних средстава. Они синови са села чији положај омогућује покретање ове акције требали би да се удруже и да заједничким напорима са данашњим студентимасиновима села, оснују једаа фонд, мз кога би се подигла најпре једна Студеитска менза, а онда и дом. Но речи нису по-‘ требне. Дела красе речи. У нас се много говори а мало шта радн. Дужност је старих генерација које су поникле са села да ce f старају о млађима који долазе > са села. Иначе ако млађе генерацнје буду остављене саме себи, онда ће још дуго бити проценат слушалаца високих школа у 1 нашој земљи са села кешто мањн од двадесет од сто. А тај број нити је утеша« нитм добар за једну сељачку земљу. Писмо из Бугарске омладини Југославије

Једа« нзродни вођа и апостол, за кога легенда расте и ширн се светом, чије име већ ушло у историју, о коме тужна народна песма израз рањене душе једног народа, шири целом земљом непознавајући ии границе ни препреке, узвнкује својим моћним и неустрашивим гласом: „Најздравији бедем и моралнз снара једне нације је омладина“. Она омладина која се не рађа ни по дворовима, нн у палатама и вилама, већ у сељачким шћућуреним кућама, на њивн или под каквим старим дрветом. Они млади сељачки синови који разумеју језик птице, шума, степа и поља и чији се живот рађа, троши у неподношљнвом тешком раду, невољи и беди. Велики хероји рада, и у току зиме не само што посматрају промену природе него су увек н у сваком добу спремни да крену за плугом и да по њој ору црну груду земље. Њихове чврсте испуцане и жуљевите руке продубљују утробу земље и сеју благословено златно зрно, које храни свет и даје човечанству живот. Ти скромни трудољубиви н јаки по духу синови, које he те срести сцуда у нашој земљи са опланулим лицем, са благим и живим очима челичним мишићима, жедни су животне истине путем социјалне

хармоније. Они незнају да расипају своје снаге по глупавнм разонодама, они не знају да подржавају заповестн моде, нити теоретскнм н филозофскнм системима, којн по који пут изопачавају карактер омладине, ометају нормални развој младнх поколења и копају дубоки јаз између њега и средине из које он потиче. Сеоска земљорадиичка омладина борећи се за мир међу народима н идући за узвишеним социјалним постигнућима противна је идејним скоковима у друштвеним борбама, које воде беспутици и политичком ништавилу. „Само равнотежа између жнве стварности и идеја, култивира код омладине слободну и гвоздену вољу, одушевљење за борбу и творачки идеализам и челичи морал н карактер“, пнше један од првака бугарског Савеза земљорадника г. Др. Георгије Димитров. Дужност света н императивна је да старији будно и трезвено упућују омладину путем борбе за народне н опште човечанске идеале. Сељачким синовим из Југославије, ми, бугарски земљорадпички омладинци верни свом бесмртном учитељу Александру Стамболиском пружамо братску руку да заједнички тражимо у дадаш-

њим чаоовима н»егов светли лик, који указује на трновит али славни пут искреног, срдачног и братског споразума н једииства између наше и ваше 3“мље. Бугарска земљорадничка омлздина заједно с земљорадничком омладином Југославије мора да се покаже достојна оних синова, који су надарени умом, вољом и храброшћу остали верни следбеници свих пионира југословенско-бугарског братства, Караџића Вука, Штросмајера, Каравелов, Радића, Стамболиског, и да се заветују да ће наставити њи-; хово дело, без колебања са чврстом вољом омладинским идеализмом и животним искуством, Тим путем идемо и то је наш задатак.

Ива« &арш

3ЕМЉОР А Д Н И К

- l

ЧЈШјШЗЈјШЖ* „Зсмлорарник"