Arhiv UNS — Selo

Шарене се мараме, Сунце пржи врело; Лица од сунца препланула 0 бољем, лешаем сневају. Можда ће на јесен Кад виноград сазре и вино преври А крв страсно зашуми; Можда ће no девојку доћи просци, По девојку са зеленом марамом И лицем од сунца препланулим. Руши се класје, весело певају 0 негем што ће доћг[ косци. ...Над селом небо јмодро, Веге пуно песме, армуника, Чежње и уздаха тогглих; Јесење веге лепо ко сан. У селу бели високгг звоници У вегерњем смеху тужно поздрављају Још један минули дан.

НИКОЛА ЈОВИЋ

СЕЉАЦИ

Редови мрки, густи, тврди, сељагки, Сплет милионских руку слободу да бране. Чупаве главе бљескају \огима поуздања, Дурашне и снажне као земља што је знојем хране. Руке што косе, жању, ору и од зла бране, Снага што су \је вјекови дојили прегнућем, Мисао што је слободу 4 гекала да плане, Срце милионско што је дрхтало радошћу пред нашим сванућем. Хорде азиских и европских тирана и отимага, Ломиле су своју кигму ■под ударцима ових руку, Што су јунагки знале оштрицом љутога мага, По насртљивцима смјело да туку. Редови мрки, збијени, снажни сељагки, Заставу носе слободе, истине и рада, Заставу новог доба и смјелог прегнућа, Окупљајући под њу свакога ко страда.

ЋОСИЋ БОГДАН

82

БРА 3 Д А