Arhiv UNS — Selo

Маџарска производња минералних уља у време од 1936 до 1940 године (у хиљаду тона) је изложена у следећој таблици:

Уколико се тиче осталих земаља као Бугарске, Грчке и Словачке, изгледа да су оне исте судбине у погледу богатства минералног уља, па чак сиромашније од Југославије. Додуше наше области још нису довољно испитане, али ипак по мишљењу стручњака у Југославији неће се наићн на терене, у којима е наслаге петролеума бити барем толико довољне, да ће се њихова производња моћи да рентира. Свима овим изложеним земљама, Румунија додаје своја минерална уља ито у највећој мери. У осталом све земље у јутоисточном делу Европе још и сада не троше веће количине погонских материја, пошто се индустрија код њих још увек налази у повоју. Механизација пољопривреде не постоји. Обрада земље није још толико интензивна. Још не видимо да се по пространим пољима балканских земаља крећу моторни плугови. У току 1939 г. ове земље су уве Зле свега 438.000 тона минералног уља и то првенствено румунског порекла. Поставља се питање, шта ће бити са привредом ових земаља у подунавској котлини и на Балкану, продужи ли се рат даље? С обзиром на аграрну пренасељеност, која постаје веома тугаљиво питање код народа насељених у овом простору, помишља се и на потребе индустријализације, на другој страни и на рационалнију обраду земљишта у циљу појачања пољопривредне производње, како по количини тако и по каквоћи, што би у том случају значило да ће се потрошња минералних уља све више и више повећавати, доводи нас до питања шта ће и откуда као и на који начин можемо добављати потребне материје. Оправдана је претпоставка да је Немачка успела да усаврши своју производњу синтетичког бензина. Лиферација-

96

БРАЗДА

1936 1837 Домаћа производња минералних уља — 2,2 Увоз 260 284 Потрошња 195 224 1938 43,2 212 244 1939 1940 104 240 179 298 Маџарска је у 1938 год. увозила минерална уља из ових земаља (у хиљадама тона) : Румунија 204 С. А. Д. 5 Остале земље 3 i : f, свега 212