Arhiv UNS — Selo

СЕЉАЧКА БОРБА

Пама сељацима је Пародно-о-слободилачки покрет донео ослобођење од веко&ног ропства и отворио пут у среКну будућност. Разумљиво је да не може одједном да потече мед и млеко и да ћемо морати још доста да сепомучимо и стрпимо. Но ако погледамо мало уназад какав је наш положај био пре овога рата, видећемо да се он из темеља променио. Противнародни режими бивше Југославије одузимали су нам сва права. Они су одозго постављали све органе власти, почињући од претседника општине па до врхова државне управе. Они су хапсили, пребијали и убијали најбоље сељачке и радничке претставнике. Једина брига државне власти према сељацима била је да уред-9о плаћају порезе, таксе, трошаЏину, да плаћају дугове, да слуШе војску, да иду на кулук и да ma изборима гласају за противнародне режиме. Њима је било потребно да сељак остаје у мраку незнања да би га било лакгае варати, искоришћавати и владати над њим. Зато су они били противници просветног и културног подизања села. Они су забрањивали сеоске читаонице, листове, часописе и све оно што би могло помоћи сељаку да види којим путем треба поћи у борби за ослобођење. Отуда све већа сиромаштина и невоља, неписменост и незнање. Село је грцало у дуговима и беди. Зеленаши и шпекуланти су узимали за дугове од сељака парче по парче земље, стоку и другу имовику. Такво стање се није могло дуго одржати. Народ се јуначки борио за своја права. Сељак се повезао са својим братом радником и поставио темеље за стварање моћног на/родног фронта. Тај фронт је растао и јачао се кроз многобројне борбе, крозизборе, штрајкоее демонстрације итд. Радник нам је својом организованошћу пружао огромну помоћ и олакшао да нађемо прави пут. У све оштријим сукобима са полицијом ми смо заједнички са радницима и свима другим демократским влементима проливали крв. Окупација нас језатекла чврсто повезане с радницима, с поштеном интелигенцијом и свима демократским, честитим борцима. Ми смо заједничким снагама пошли у борбу да остваримо нашу вековну жељу за слободом и права радног народа. Наша владајућа господа издала су државу немачким и италијанским фашистима и продалисе и почели да се боре за рачун окупатора против свога сопственог наррда. Сељак и ■т.гтник заједно са поштеном интелигенцијом прихватили су борбу за осло• бођење наше домовине. Они су повели ту борбу с циљем да ослободе земљу и од окупатора и од домаћих изрода. Сељак је,полххзећи у борбу, разумео да се ради о томе да се једном за свагда ослободи, не само страног завојевача, већ и домаћих гуликожа и варалица. Он је схватио да је то велика и последња битка којом треба да оствари свој вековни сан и да постигне своје ослобођење. Зато су се сељаци масовно одазвали позиву Комустичке партије Југославије и ступили у Народно-ослободилачку војску. Тај пут борбе је наставак јуначких устаничких тра-

диција наших сељака у прошлости. То је пут којим су ишли хрватски и словеначки сељаци под воћством Матије Гупца и Илије Грегорича, то је пут којим су ишли српски сељаци у првом устанку под воћством Кар&ђорђевим, то је пут којим су ишли маг кедонски сељаци у Илинденском устанку, то је пут којим су игили сељаци Босне и Херцеговине у многобројним бунама противу својих угњетача ага и бегова. Сељаци су у народно-ослободилачкој борби сачињавали основну масу и дали огромне жртве. Они су у тој борби показаличуда од јунаштва. Голи ,боси, гладни, слабо наоружани јуришали су на непријатељске дивизије и пробијали се из гвоздених обруча на нож и бомбу. Избили су на површину велики сељачки првоборци и руководиоци, високи команданти и народни хероји. До јуче обични сељаци, презрени и запостављени, постали су команданти дивизија и бригада. Многи су пали славном смрћу. Но они живе у дугиама наших сељака и читавог народа. Сећају се сељаци Србије својих вођа и хероја Драгојла Дудића, члана Народно-ослободилачког одбора Србије, који јуначки паде у првој офанзиви и чича Милана Илића, сељака из Трешњице, који погибе на Романији 19Jf2 године. Сеftajy се сељаци Словеније народног хероја, сељака Премрл Јанка Војка, команданта бригаде који даде живот за слободу ceoга народа. Сећају се сељаци из Хрватске народних хероја Васиља Гаћеше и Николе Демоње. Сећају се сељаци Македоније ceoга преоборца сељака Чеде Филипова, команданта дивизије, који

положи живот у борби за слободу. Сећају се сељаци Босне свога првоборца народног хероја Сима Шолаја, сељака из Јања који даде живот на челу својих бораца Сећају се сељаци Црне Горе народног хероја Caee Ковачевића сељака са Грахова који херојски паде на челу својих трупа на Сутјески у петој офанзиви. Многи сељаци играју видну улогу у руковођењу нашом eojском, политиком наше земље, и изградњом наше привреде и државе. Ко се данас на херцеговачком селу не поноси сељачким јунаком генералмајором и министром Владом Шегртом? Сељаци Словеније су поносни што се на челу њихове пољопривреде, као министар, налази сељак првоборац Јанез Хрибар. Исти случај је у Македонији, где је министар пољопривреде сељак Бороје Фотев, истакнути претставник македонских сељака. Потпретседник српске Пародне скупштине је такође сељак Радован Грујић. Кроз ову борбу променила се сасвим и наша војска и наш пbложај у њој. Многи сељаци кроз борбу су се развили и израсли у одличне руководиоце и официре. Нашу армију зато никада и нико неће моћи више да искоришћава у борби против народа. Она је постала права народна војска, војска сељака, радника и свих радних и поштених људи. Резултат oee велике борбе је и народна демократска власт. Први пут у историји наш народ бира своју власт сам и слободно од дна до врха. Неки народни одбори и претставници власти могу и да греше, али та власт је наша, народна. Ми ћемо грешке исправљати и уклањати оне који греше.

Ми на то имамо и праео и наша је дужност да надгледамо, исправљамо а ако треба и смењујемо оне који греше. Према томе какви ми будемо, таква ће битм и наша власт. Ако јој помажемо и ако је надгледамо и исправљамо и она ће бити добра. Резултат ове тешке и славне борбе су пуне политичке слободе које су наши сељаци и цео народ добили. Најзад, ова борба је остварила вековни сан сељака; земља је припала ономе ко је обрађује. Неће више у нагиој осло • бођеној домовини моћи да неко има стотине и хиљаде јутара земље, а неко да има свега неколико јутара , или да је уопште нема. Нрема томе сасвим се променио наш положај у овој земљи. Од робова постали смо господари , Добили смо своју државу и своју власт. Она ће нам осигурати бољи живот само треба да је ми схватимо као своју и да јој искрено помогнемо. Она чини оно што може у оваквим околностима да нам олакша живот и да помогне нашој пољопривреди. Она помаже развој наших задруга на селу да би смо се преко њих лакгие снабдевали и да би искључили шиекуланте који нас пљачкају. Она се код увоза из иностранства а нарочито код пошиљки од Унре заузима да се добије што вигие пољопривредних справа, алата, ириплодне стоке, лекова за стоку и семена како би се нагној пољопривреди помогло да се што пре обнови и ојача. Народна власт се исто тако брине о успостављању пољопривредних школа, огледних станица, ергела, расадника и производњи семена како би се помогло нагиој пољопривреди да се што пре и што боље усавршм. Садашње тешкоће и наши задаци

То су велики успеси и велике победе, но пред нама стоје још крупни задаци и огромне тешкоће. У решењу тих тешкоћа ми морамо уложити све снаге. Маршал Тито је рекао у неколико махова да још није дато сељацима оно што заслужују и да је нужно све учинити да им се помогне. До сада се није могло много учинити у том погледу. Нама требају фабрички производи, одећа, обућа, со, петролеј, пољопривредне справе и разни алати. Наше пруге, наши друмоеи, наши мостови, наше фабрике и рудници су порушени или оштећени. Окупатор је оставио иза себе пустош. Не може се све то подићи преко ноћи. Нотребно је још цоста заједничког рада и напора uuTaehz народа па да се излече тешке ране које нам је рат оставио. Велики су задаци који пред нама стоје али ми ћемо их остварити јер смо свесни шта чека цео наш народ ако не уложимо cee снаге да подигнемо порушену земљу и нашу привреду. Сада морамо да радимо, не штедећи се, јер зидамо своју бољу буцућност. Ми уствари сада сејемо да бисмо касн.ије жњели. Рат нам је оставио стотине и хиљаде почаљених села. Треба подићи многобројне и попаљене куће. Но није лако то решити. Наше (бабиике које треба да дају материјал за oee куће цобрим делом не раде ” раде тако да, за сада. не могу да реше oeaj задатак. Њима треба угаљ,

дрво, гвожђе и разни други материјали којим се не могу, за сада, дати у доеољној количини. Наши рудници угља су оштећени, а нема довољно ни стчучне радне снаге. Зато они не могу још увек да дају фабрикама оне количине угља које треба да дају. Даље, наш саобраћај је тако оштећен да и оно што имамо често пута не можемо да превеземо онде где треба. Опровка наших рудника и саобраћаја дала је досада добре резултате. Оно што је већ постигнуто, уз велике напоре и помоћ најширих народних маса, показује да смо на добром путу. Подизање и изградња наше земље иде знатно брже него и у једној европској држави која је била под окупацијом. Зато имамо да захвалимо паметном и одважном руководству а исто тако и великој љубави и поверењу које народ има у своју власт и великим напорима које чини да би излечио ране које нам је рат нанео. Те ране не може излечити сама држава без помоћи свих нас, То су схватили и сељаци и раднпци и ceu поштени грађани. Они су разумели да је oeo њихова држава и да су они првипут у нашој историји сами газде у ceojoj кући. Због тога ми ceu имамо и стрпљења и поверења да ће ускоро доћи крај напорима и патњама и да ће наила држава чврсто стати на ceoje ноге. Разне варалице и политичке шићарџије пробају да кривицу за тешкоће у којима се налази наша земља пребаце на народну власт. Они то

нарочито покушавају код сељака, Но ми смо довољно политички зрели и видимо ко су ти наши лажнм пријатељи. Ми видимо да су то они исти гуликоже који су нас кроз више од 20 година живота бивше Југославије пљачкали и одузимали нам сва права, Ми добро знамо да су нам они кроз то време донели само беду, сиромаштво., дугове и на крају срамну издају земље. Ми такође знамо да су нас ти лажни пријатељи кроз ове четири годинз рата у сарадњи са окупатором v6uјали, предавали Немгш.ча и Италијанима и богатили сс на наш рачун. Ми то нећемо и ne можемо никада заборавиш. Да би се изградила наша држава у срећну и снажну залецницу, потребан је савез и слога сељака са нашом браћом радницима. Ово је наша држава и ко ће ако не сељак и радник да се бори за њу и да трпи да би се она ојачала. Маршал Тито ie у неколико махова подвукао и својим говорима значај и потреби савеза сељака и радника за одбрану тековина наше борбе и изградњу срећније будућности. Тај чврсти савез је темељ око кога ће се окупити сви поштени демократски елементи и једино на томе темељу може се успегино поцизати наша државна заједница. Радник у нашим фабрикама треба да изради оно без чега ми на селу не можемо а то су: алати, одећа, (Наставак на 5 страни)

Страва 4

СЕЉАЧКА БОРБА

Срсда, 12 септембар 1945