Arhiv UNS — Selo

Испитивања крвних група товних свиња

Испитиеање крвних група је до сада пружило праиси знатне користи. Махом је досада рађено с говедима и живином, а У последње време све више и са осталим врстама домаћих животиња. Тако је у говедарству установљено да иеке крв не групе могу да буду индпка тор, путоказ, за извесна произ водна својства. Запажено је да фактор М у говеда депресивно утиче на количину млека, тј. да грла која имају крв ну групу М никада неће представљати добре музаре. Слично је установљено да Б систем крвних група у живине има те сну везу са способношћу пиљења, прирастом пилића и носивошћу. Својства као мускулозност, млечност, масноћа млека и сл. спадају у полнгена својства, тј. на њихово формирање делује више наследних фактора. Поред тога, ова својства стоје под великим утицајем спољашњих фактора. Физиолошка својства су последица низа биохемијских реакција које чи не промет материја у организму. Ток промета материја је условљен генима (наследним носиоцима). Утицај свнх гена на одређено својство даје тзв. херитабилитет (наследност) за одређено својство. Одређени гени могу бити носиоци наследних особина за више својстава, а, с друге стране, више различитих гена може да утиче на формирање и спољашњу манифестацију одређеног свој ства. Ако се установи да су гени за које су везане поједине крвне групе у исто време и носиоци неког својства, онда је једноставно доћи до закл>учка о предиспозицији живо тиње за производњу, ако ое има слика њених крвних група. На тај начин би била омогућена и рана селекција, јер би се установљењем крвних група подмлатка, које остају кроз цео живот непромењене, могла да стекне слика њеног производног нотенцијала и већ од раних дана могла би се одредити будућа улога сваког грла. Један немачки научник је по светио овом питању пуну паж њу. Своја испитивања је теме љио на материјалу од 684 сви ње, од којих је узимана крв и анализована на крвне групе. Истраживач је радио са 17 раз личитих група. Сва испитивана грла су потицала од 138 разних нерастова. Испитивана су ова својства: дужина това у данима, дневни прираст за тежину од 40 —110 кг, искоришћавање хране у периоду това од 40—110 кг, дужина заклане животиње, број ребара, дебљина сала на леђима, површина мишића на леђима иза 13. ребра, дебљина наслаге масти у пределу 13. ребра, однос ме со: маст, тежина трбушног сала, кланични губитак. Ова испитивања су показала да постоји веза између извесних крвних група и производних способности грла. Тако се показало да животиње које су носиоци групе Макс без обзира на пол, постижу одређену тежину за краће вре ме од животиња које не поседују наведени фактор. Напротив, грлима с групом 27 потре бан је дужи тов до постизања одређене тежине. Међутим, ово је констатовано само за женски пол. Дневни прирасти су у носилаца група Макс, Фа и 24 А оба пола мањи но у жи вотиња које не поседују назначене факторе. Досадашња испитивања групе 27 дају недо вољно јасне резултате. Потро шња хране за кг прираста је смањена у грла оба пола који су носиоци групе Макс. Исто се може констатовати и за но сиоце група Фа и Гб, али само за мушка грла. Већу потрошњу хране за кг прираста имају животиње групе А н Ка. На ду жину трупа закланих животиња позитивно утичу грла с

групом Макс и 27. Исти факто ри повољно утичу иа повећање броја ребара, и то у оба пола. Напротив, фактор А сма њује број ребара, али само мушких животиња. Животиња с групом Макс и Кб показују тенденцију смањивања дебљине сала на леђима, али само мушких грла. Повећање пресе ка леђног мишнћа испољава се у грла која поседују групе Ха, Ла, 24А, за оба пола. Исто се запажа и у носилаца гру пе Макс, али само за женска грла. Дебљина сала изнад леђ ног мишића показује тенденцију опадања носилаца факто ра Макс и Гб у мушких грла. Повећање се примећује у носилаца фактора Еф, и то у оба пола. Тежина трбушног са ла је мања у грла оба пола ко ја поседују фактор Га. Веће кланичне губитке показују женска грла носиоци група Ед и Ха. Најзад, повољнијн однос између меса и масти је у животиња носилаца ових група: Макс, Га, 24А, Фа, Ха и Кд. Фактор Еф у оба пола де лује на лошији однос меса и масти.

Ово су прва испитивања ове врсте и, мада су извршена на релативно малом испитивачком материјалу, указују на од ређену везу између крвних група и појединих привредних својстава. Иако ова истраживања не смемо узети као дефинитивна, она јасно указују да смо на путу да пронађемо

средство за рано установљава ње предиспозиције жнвотиња за одређено привредно својство. Када се буде постигао тај цнљ, практнчно сточарство ће наглим корацима кренути напред, јер ће му бити омогу ћено да од најраније младости животиње усмери на оно за шта имају нај'више нредиспо-

зицнје. Када будемо остварили тај циљ, нестаће многа разочарања н моћи ће се свесно и са сигурношћу ићи у одређе ном правцу. Сви су изгледи да ће ускоро наука и на ов-ом пољу извојевати важну победу. МИЛАН БЕЛИЋ

ЊИХОВА КРВНА ГРУПА ОДРЕДИЋЕ И ЊИХОВУ ПРОИЗВОДНОСТ, ВИШЕ МЕСА ИЛИ МАСТИ

Родност воћака зaвиcи oд односа o плођивања

Ове сорте јабука, крушака, трешања и бадема су практич ■но самобесплодне, а нвке сорте вишања, шљива и дуња су или самобесплодне или делимично самооплодне, те зато, ако се raje у једносортним (чи стим) засадима, неће се моћи оплођавати и донооити задово љавајућу количину рода. Сто ra треба да се при подизању воћњака, па чак и при сађењу воћака у баштама, засађују најмање две сорте ових врста воћака. Али, и при избору сорта једпе воћне врсте, с гледишта оплођивања треба водити о томе рачуна, зато што се све сорте ових воћних вр-

ста не могу међусобно успешно оплођивати. Ово стога што су неке сорте такозване триплоидне, тј. немају добре клијавости полена за оплођивање, што су извесне сорте за неке друге сорте добри, а за треће сорте слаби или лоши опрашивачи и што се време цветања многих сорта једне исте врсте воћака не поду.тара, па се зато не могу ни међусобно онлођавати. Зато при избору сорта воћака за гајење, бнло у плантажним засадима, или на окућницама, треба обратити посебну пажњу, осим квалитетним особииама плода и другим својствима сорте, и могућности међусобног оплођивања. Пошто се о овом проблему до сад при подизању воћњака ни је увек водило довољно рачуна, то у многим крајевима на ше земље има пуно примера неродиости воћака баш због лошег опрашивања. Ради илу страције ових навода, овде ће мо 'навести само два-три примера неродности воћака због лошег односа оплођнвања. На имању Земљорадничке задруге у Доњем Штинљу, нвдалеко од Светозарева, још 1950. године је на неколико хектара засађена само јабука сорте јонатан, која све до 1961. године није рађала. Међутпм, у 1958. години када су периферне гране на неколико стабала јонатана прекалемљене сортом златнн делишес, јонатан је од 1961. године почео -да рађа. Или, на имању Пољо пр ив р едн о - индус тр иј>с к ог к ом бината Милан Зечар у Урошевцу подигнут је у месту званом Орланце плантажни ви шњик на површини од 84 хектара само са сортом к-ерешком која је самобесплодна. Стабла ове сорте одлично су се развила и већ две године одлично цветају, али не замеhy род због самобесплодности. Иста таква грешка је начи њена н у вишњицима Пољопривредног добра у Ђаковицн на поершини од 50 хектара и Пољопривредно - индустријског комбината Јужни Банат у Белој Цркви на површини од 70 хектара. Управо због тота ћемо за најважннје сорте јабука, крушака, трешања, вишања и шљива дати иајбоље опрашиваче, како бисмо нашим произвођачима олакшали избор

сорта воћака за гајење с гледишта оплођивања. I. ЈАБУКЕ ■— за најранију старкову: бе лнчник, мантет и шарламовоки; за беличник: шарламовски, џемс грив и јонатан; за шарламовски: кронсел ка, беличник, јонатан и др.; за џемс грив: јонатан, старкинг, нарменка златна и ДРб за кокс оранж: јонатан, старкинг, парменка златна и др.; за јонатан: џемс грив, старкинг, ричаред, кокс оранж, златни делишес ндр.; за старкинг, ричаред и старкримсон: јонатан, пармен ка златна, златви делишес и др.; за златни делишес: јонатан, старкинг, ричаред, лондонски пепинг и др. П. КРУШКЕ за зелену магдалену: мон салард, нариска грофица и красанка; за жифардову: монсалард, шарена јулока и красан ка; за тревушку: шарена јул ска, жифардова и красанка; за клаповку: внлнјамовка, принцеза марнјана и хардијева; за вилијамовку: храдијева, клаповка и евентуално шар. јулка; за боскову бочицу: прин цеза маријана, клаповка и харијева; за конферанс: красанка,

зимска деканткиња и друардова; за калуђерку; друардова масловка и 'красанка; —за друардову масловку: красанка, монсалард и жифар дова и —за красанку; друардова масловка и хардијева масловка. . 111. ТРЕШЊЕ за тржну рану; лионска рана, мајова рана и шампион; —за лионску рану: мајова рана и риверсова рана; за касинову рану: лионска рана и мајова рана; за хеделфингенску; лион 1 ска рана, црна татарска и наполеон; за наполеонову: лионска рана и хеделфингеншка; за ламберт: татарска црна и хеделфингеншка и за денисенову жуту: лионска рана и наполеонова. IV. ВИШЊЕ за керешку: мајска вишња, монтморанси и ричморенси; за остхајмску вишњу: мај ска вишња и домаћа вишња. V. ШЉИВЕ —за гроф алтан: војвода од единбурга, аженка и калифорнија; за зелену ренклоду: ажен ка и ана шпет; за билску рану: внкторија и ерсингерова. Сорте: рут гештетер, калифорнија, ерсингерова, вагенхајмова, аженка, стенлеј, президент и пожегача су самооплодне, због чега се оне могу гашти и v чистим засалима.

Др АСЕН С. СТАНЧЕВИТк

ЈЕДНА СОРТА ЈАБУКЕ ИЛИ КРУШКЕ У ЧИСТИМ ЗАСАДИМА НЕЋЕ ДОНЕТИ РОД

ОСНОВНЕ МЕЛИОРАЦИЈЕ ПРИРОДНИХ ТРАВЊАКА

Из још необјадљених научних pagoba

Поуздано се зна да је на равним теренима боље подизати вештачке ливаде после гајења окопавина Ни с Kio'n p'h hooh и тр aiß њ аци з а хтевају мелиорацију. У сваком 'Случају, решења се морају налазити у основиим мелиоративним захватима, у подизању вештачких ливада и пашњака. Којим путем, то је за стручњаке Завода за ратарство и крмно биље Пољопривредног фаlкултет'а у Земуну било спорно. Огледи *су, стога, и постављени тако да се нађе тачан одговор. На природним травњациlма Земљорадничке задруге из Новог Пазара, на планини Голији, на надморској висини од 1.300 до 1.500 метара постављени оу огледи у две варијанте: директним заснивањем вештачког травњака после рааоравања природног и заснивањем вештачког травњака после гајења окопавина. После четворогодишњих резултата инж. Властимир Ђорђевић, професор Пољопривредног факултета, припрема o'бјављивање научног рада из којег ћемо узети неке основне заКључке: • На природним травњацима биљне заједнице nairdetura strictae основним мелиорацијама, и када се воштачки трав њак подиже директно »о т>»зоравању природног и када се то ч'и«и после гајења окo- постижу се веома повећани приноси. • У првом случају повећање приноса износи 450 до 550% у односу на приносе добијене с природног травњака, у другом то повећање износи 650 до 750%. Ако се постави питање који је начин бољи, тада ови резултати казују да је бољг да се непродуктивна природна ли вада иии иаlшњак прво разору, после тога гаји нека окопавина и тек тада пристуии засни вању вештачког травњака. Повећање зелене масе и сена веће је, нарачито ако се, после разоравања природног пашњака гзји Јечам или кром иир. Стручњаци кажу да је то отуда што је вештачки травњак заоноваи н;а земљишту побољшаних физичких и биолошких особина. Заправо, ме лиорациони радови дају већи ефект, јер се после разоравања травњака гајењем култура додата ђубрива боље измешају са земљом, појачава се микробиолошка активност, па се и заорана маса старог пашњака брже разлаже. Међутнм, и поред свих предности, овај начин освовних мелиорација природних травњака ни у ком случају не може да се примани на планинским стрмим травњацима, већ само иа онима који се налазе иа равниlм теренима. Јер, гајење окоиавина или јечма на разораним природвим трав.њацИ'Ма подстиче ерозију. Зато је на планинаким теревима Iнај|ЦОгодније током ле та разорати ииско продуктивне природне травњаке и одмах, на|јкасније иосле неколико дана приступити ђубрењу и сетви смеше трава. У планини су у то време услови за млијање, иицање самена и за развоЈ м,ладих биљака најпогоднији. Управо тада су земљишии и климатски услови много погоднији НО' у раео пролеће или у рану јесен. М.

САВРЕМЕНА НАУКА И ПОЉОПРИВРША * САВРЕМША НАУКА И ПОЉОПРИВРЕДА * САВРЕМЕНА НАУКА И ПОЉОПРИВРЕДА

20

страна / Број 1034-35 ЗДДРУ.П