Arhiv UNS — Selo

ДУГОВЕЧНИ ПЧЕЛАРИ

ЈЂУДИ И ПЧЕЛЕ

Нмје реткост да се „отписаном“ човеку, чије је здравље нарушено, најчешће тешким условима рада, препоручи бораван у природи, а он постане пчелар, и заборави да је некад био озбиљко болестан. Било је случајева и код нас да пчелари живе више од сто година

ЧЕМУ се може приписатп пчелара, питали смо др професора пчеларства на у Земуну. Да Је то тако потврђује живот, а има примера и у литератури. Пчелари у просеку живе дуже, а и у позним годинама су радно способни-

i дуговечност великог броја Богољуба Константиновића, Пољопривредном факултету Познато нам Је да најстариЈи људи живе на Кавказу и Закавказују, и кад су их, као сад ви мене, питали чему могу да захвале за тако

дут век, одговорили су: чистом ваздуху и здравој исхрани (увек млеко и мед). Интересантно је да међу њима има и пушача и оних који су помало пили алкохолна гпића. Мед против отрова Сигурно је да су основни животни услови врло важни за дут и здрав живот, али мед никако не би требало заборавити кад је реч о храни. Он садржн око 70 различитих материја, међу којима и једшвења макро и микро елемената врло значајних за одвијање животних процеса у организму, истиче професор Константиновић. Бактерицидна својства меда чине га способним да везују неке отровне материје које се после лако избацују из огранизма. Нарочито је користан за унпштавање штетне микрофло ре у желуцу и органима за варење. Брзо преношење у крвоток простих шећера (воћни и грожђани) које мед садржи, бројни витамини и око 18 неорганских киселине, чине га калоричном и лековитом храном. Предност пчелара је у томе што им је он увек при руци, а у њнховим се кућама стекла и навика да једу мед, сматра др Константиновић. Шта још осим меда делује позитивно на здравље и кондицију пчелара? Право је задовољство посматрати пчеле како воде борбу за опстанак и продужење врсте. То је једна складна али врло радна заједница, у којој свака од хиљада јединки зна свој посао. Оне при том не воле да их ма ко узнемирава, па се пчелар томе прилагођава. Сваки посао око пчела обавља мирно, сталожено, без грубих покрета. То захтева изузетну концентрацију и психички мир. Сам дах (зову га и дух) кошнице врло позитивно делује на органе за дисање, поткрепљује и повећава радни човеков елан, каже проф. Константиновић. Ја сам пушач, и једван чекам прве пролећне прегледе кошнице да за два

дана нестану све тегобе дисајних путева. Дивно је запажено да пчелињи охров (пчелари су убодима пчела, често изложенм), превентивно делује против реуматичних обољења. Права је реткост да пчелар оболи од реуматске грознице, ишијаса и сличних болести. Ова особина пчелињег отрова се већ одавно користи у индустрији лекова. И други пчелињи производи; матични млеч, поленов прах и прополис који имаЈу бактерицидна и антисептичка своЈства, и све се шире примењују у медицини л стоматологиЈи. Пчелари све то добро знаЈу, а живот су прилагодили хармониЈи пчелиње заједнице, па уз боравак у природи, на чистом ваздуху, често дуго и срећно живе, закључуЈе професор Константиновић и поручуЈе да ниједна сеоска кућа не би требало да буде без бар две кошннце. А ниЈедна градска без тегле меда.

Р, НОВКОВНЋ

Често крај пчела да прочпсти плућа: професор др Богољуб Констанпшовић

Мед рађа на осовини

ИЗУМ ПЧЕЛАРА ЈАННА БЕННА

У „павиљонској настављачи" са 44 кошнице повећава се производња меда и за 50 одсто

Прошла година двоструко је значајна за Јанка Бенка, педесет једногодишњег дрво прерађивачког техничара из Сремске Митровице и власника стотинак кошница смештених у фрушкогорском селу Ердевику. Из сваке кошнице извадио је око 50 килограма првокласног меда, што Је изузетно добар принос и сан сваког пчелара. Бенко тридесет година другује са „крилатим апотекарима", па Је свој технички дух и знање уложи o у иновацију. Серијска производња прве домаће фабрике меда на точковима, такозване „павиљонске настављаче" коЈу је конструисао Јанко Бенко почела Је 1985. године. Првих 12 „настављача“ продато је пчеларима у а десет у Совјетском

Савезу. Тамошњи пчелари за сада са „настављачом" експериментишу. Јанко Бенко се начелом да „мед роди на осовини", што је пре више од једног века устројио професор Јован Живановић, родоначелник рационалног пчеларења у Србији. „Павиљонску наставља чу“ може да вуче трактор или камион. У овоЈ „фабрици" постоје услови за механизовано вађење меда, уз коришћење електричне енергиЈе, а далеко су веће могућности за сакупљање полена и прополиса, или уништавање штеточина, каже Бенко. Мана o ве нове направе је висока цена, па Је пчелари тешко могу набавити без кредита из „зеленог плана".

М. МИЉЕВИЋ

Прва домаћа фај брика меда на | точковима: пче* лар и конструктор Јанко Бенко