Arhiv UNS — Selo

САНСКЕ КОЗЕ У БАНАТУ

САВРЕМЕНА СТАЈА

Сто ноза донеће Мити Недељкову из Ђале, код Новог Кнежевца, пет милиона нових динара

КАДА ЈЕ Мита Недељков из Ђале, близу Новог Кнежевца, кутшо сто коза, п за њих изградио савремену стају, људи су мислили да је скроз полудео. Ију' Шlа ће му толико Tiix белих танконогих створова. „Мисли ли то он да од коза извуче економску корист?“

Сви су били сумњичави. Недељков је мислио другачије. Да ли је било једноставно ниЈе, сећа се Недељков. Козе су сишле са 900 метара надморске висике. Превалиле су дут пуг од Димитровграда до Ђале чак 600 километара. Требало Је вр'емена да животиња, навикла да се вере по камењару, поднесе меко банатско земљиште. Морала је да прихвати банатску храну, климу. Читаво стадо смештено је у стаЈи од 160 квадратних метара, високоЈ два и по метра. Летос Је продужена за 25 метара. Около су постављеиа прописане Јасле и

преграде. Вептилација и сВетло су прозарски. Простирка Је од сламе. Сада се козе Јаре, тако да Мита више времена проводи крај коза. Док помаже „Добрили" да на свет донесе здраво женско јаре, домаћин обЈашњава: Ово Је осамдесето. Добро би било да је више женских јарића. Планирано Је да моЈа фарма буде расплодни центар за општину Нови Кнежевац. До краЈа марта имаћу укупш 130 Јарића. Мушку јарад продаЈем по 1200 дин|ара за килограм. Очекујем да плодност млечних коза буде у просеку 1,8 Јарића по кози. Зими су козе ка фарми.

Једу детелину, кукуруз, овас, ливадско сено и репине резанце. Коза поједе дневно до три килограма ка-басте хране. Недељкови храну за козе производе сами, са дванаест јутара земље колико укупно имају ... Митин син, двадесет четворогодишњи Драгаи, напустио је посао машинског техничара и посветио се земљи. Када није на земљи он је ко д ко за. Јарић'е храним!o ■ концентратом који сами производимо, каже Драган. Мешамо кукуруз, овас и јечам. На сто килогрма мешавине додајемо три килограма витаминских састојака. Кад огреје пролеће козе су на паши, где проводе 240 дана. Фарма је на крају села, према мађарској граници, где се козе храие разиим растињем. Могућност за напасање је повољна, а остале културе се не оштећују. Козе пасу три сата и то им је доста за цео даи.

За кожу нисмо успели да пронађемо тржиште, јер нема организованог откупа, жали се Дратан. Козја и јарећа кожа су високог квалитета, а по отпорности и растегљивости боље су од говеђе и јунеће. Муз-ни период траје 280 дана. Музу се два пута дневно, а просек по кози био је два и по литра млека. Свака коза дала је по 600 литара млека. Прошле годиве испоручили смо 15.000 литара млека, каже Недељков. За литар смо добијали 56 динара и још десет динара премије. Очекујемо да ће се ?а наредни- музни период литар млека плаћати 80 диеара. Музем их ручно, и пошто је мужа напорна, растерећен сам свих кућних обавеза. Недељкови се надају да ће до краја године, кад се одбију сви трогцкови, свака коза донети по 50 000 динара (за млеко и јариће). Кад то помножимо са сто коза, ко,лико Недељкови мисле стално да одржавају, видимо да нису погрешили j'ep ће најмање зарадити 5)000 000 нових. Млеко купује млекара „Северни Баиат“ из Новог Кнежевца. Директор млекаре Радован Марић каже да су козе по количини- млека и меса најпродуктивније животиње. Он је пружас подршку од првих дана. Лане смо откупили све количине млека које су~ Недељкови испоручили, каже Марић. Очекивали смо више. С обзиром да се стадо тек привикавало на напГе услове, задовољни смо. Ако млеко буде квалитетно и минробиолошки имлекара ће правити сир „козис" у типу француских сирева. Прве узорке тог сира излагали су на прошлогодишњем пољопривредном сајму у Новом Саду. Дегутатори су били одушевљени. Производиће се и козји јогурт. Прве испоруке већ очекују болнице, бање, стационари... Д. БУГАРСКИ

Велики посао још већа зарада: Недељкови са својим љубимцима

Сто коза — ето пмеиа. Иа слиди су „Сека“, „Бре-”'“ и „Јарослав"